Замислите да ходате улицом и не можете да прочитате ниједан знак, ниједно име на продавницама. Замислите да у продавници добијете рачун, а нити можете да прочитате шта на њему пише, нити знате колико вам вреде новчанице у џепу. Образовање и све чему нас школа научи често узимамо здраво за готово. А хиљаде деце избеглица које бежећи од сукоба у Сирији и Авганистану путују ка Европи, понекад месецима не иду у школу. Неколико хиљада такве деце налази се у Србији. Многи Авганистански малишани нису никада имали прилику да похађају школу и не знају да читају ни да пишу.

Autor: Milica Mančić Stojković

ФОТО: Интернатионал Ресцуе Цоммиттее

Дуже одсуствовање с наставе, међутим,на децу оставља дугорочне последице: она губе радне навике, остају без прилике за позитивнувршњачку социјализацију и уопште губе структуру коју у одрастању обезбеђује школа, а која је важна за адекватан социјални и емотивни развој детета.

Чак и у уобичајеним условима, без оружаних сукоба и животних траума, дете које рано прекине школовање има мање шанси да га поново настави, а уколико то и успе, повратак у школу много је тежи. Када деца једном престану да похађају наставу, губе мотивацију за даље школовање,које је важно за њихов професионални развој и позиционирање будуће младе особе у друштву.

Од око 3.000 деце избеглица која се налазе у Србији, мање од 200 је тренутно уписано у школе и похађа редовну наставу. Образовање је доступно деци чије су породице тражиле азил у Србији, као и малолетницима без пратње смештеним у центру за азил у Београду, а ускоро би требало да обухвати и децу смештену у Боговађи. Уколико родитељи не желе да траже азил у Србији јер планирају да наставе пут ка западној Европи или да се придруже рођацима ван Србије, њихова деца не могу да се укључе у српски образовни систем. Таква је тренутносудбина већине деце смештене у избегличким центрима. За ту децу, неформално образовање и окупационе активности преузимају неке од функција које би требало да обавља школа.

<имг цласс="флоат" срц="хттп://с29.постимг.орг/вх8q4х8мв/ИМГ_3993.јпг" />
ФОТО: Интернатионал Ресцуе Цоммиттее

Ове на сцену ступа друштвени клуб у Центру за азил у Крњачи: то је једно од места где деца избеглице могу конструктивно и квалитетно да проводе своје време. Овај клуб, међу корисницима познатији као социал цафé, већ месецима успешно води Фондација Дивац. Скоро да нема особе смештене у Крњачи којабар једанпут није дошла овде, макар да попије кафу или чај. Деца најчешће долазе да се придруже креативним активностима какве су бојење мајица, украшавање техником декупажа, или израда украсних предмета.

Окупационе активности су корисне јер доприносе социјализацији деце и омогућавају им да време проводе на користан и креативан начин. Ипак, у условима када су продужено искључена из наставе, посебан значај за децу има неформално образовање. Група девојчица из Крњаче, на пример, недавно је тако успешно савладала курс немачког језика које су похађале у Инфо Парку, да су добиле стипендије да учење наставе у Гете институту у Београду. Једна друга група, сачињена од дечака, махом малолетника без пратње родитеља, упорно похађа курс енглеског језика. Та настава за њих нема само едукативан карактер: с обзиром на то да су предавачи психолози из организације ПИН (Мрежа за психосоцијалне иновације), сврха овог курса је да се дечаци поврате од траума које су претрпели током пута и осназе за изазове који им предстоје у изградњи даљег зивота у новом окрузењу.

<имг цласс="флоат" срц="хттп://с17.постимг.орг/51вннпб4в/ИМГ_4176.јпг" />
ФОТО: Интернатионал Ресцуе Цоммиттее

Те организације које избеглицама омогућавају бављење окупационим активностима или неформалну наставу свакодневно се срећу с изузетно талентованим девојчицама и дечацима. Ако се тај таленат не препозна и не подржава, земље домаћини губе могућност да учествују у формирању личности неких будућих уметника попут Мондријана и Шагала, научника какав је Алберт Ајнштајн или спортиста попут Јелене Докић, који су сви и сâми били избеглице. Сви они су дали велики позитиван допринос земљама које су их у избеглиштву прихватиле.

Један од таквих талентованих дечака откривен је у друштвеном клубу који Фондација Дивац води у Крњачи. Десетогодишњак Фархад Нури, сликар избегао из Авганистана, већ прославио и стекао надимак „мали Пикасо“, а о њему су извештавали и многи водећи светски медији. Фархад је талентом успео да скрене пажњу јавности и, захваљујући томе, ускоро би могао имати изложбу и у једном граду западне Европе. Уколико желите да боље упознате овог дечака, погледајте video .

За децу попут Фархада, неформално образовање и окупационе активности преузимају неке од функција које би требало да обавља редовна школа.

<имг цласс="рфлоат" срц="хттп://с18.постимг.орг/ибук2хбиx/ИМГ_8080.јпг" />
ФОТО: Интернатионал Ресцуе Цоммиттее

Структурисане активности попут часова језика које организују Инфо Парк иПИН имају позитиван образовни ефекат јер се са истом групом деце у континуитету ради по одређеном програму и осназују се радне навике. Тако су резултати у преношењу неког знања или стицања нове вештине постојанији и дугорочнији. Окупационе активности, какве организује Фондација Дивац, омогућују социјализацију деце која се иначе догађа када деца похађају школу. Ту деца уче како да се понашају у групи и уреде односе с вршњацима, те стварају позитиван однос према ауторитетима.

Због великог процента деце међу избегличком популацијом у Србији и због психолошког добростања свих избеглица у Србији, неопходно је да простори посвећени образовним и окупационим активностимапостоје у свим центрима где они бораве. Стога је позитивно то што је Комесаријат за избеглице и миграције препознао психо-социјалну подршку као један од својих приоритета у 2017. години. Довољно простора за образовне и окупационе активности отворило би и могућност за организовање обука не само за децу, већ и за одрасле, којима би вокациони тренинзи омогућили да квалитетно искористе време проведено у избегличком центру.

Прочитајте и:
Poslednje reči velikih ljudi
Čitanje fikcije poboljšava empatiju
Nove medicinske uniforme u Španiji

***

Овај текст је настао нашом жељом да млади, који имају шта да кажу и допринесу информисаности и едукацији наше омладине, пренесу своје идеје и сазнања. Уколико желиш да и ти будеш члан нашег младог тима и допринесеш развоју наших амбиција, твоје идеје су нам добродошле! ЦВ и један текст пошаљи на urednistvo@iSerbia.rs уз Цц на office@iSerbia.rs, са назнаком "Пријава / новинар". Отворено за све од 15 до 35 година. Пријем нових новинара вршимо до сваког првог дана у месецу.


Желим повремено да добијам мејлове од портала о вестима, најновијим конкурсима и активностима OVDE

Odricanje od odgovornosti

Коментари

ВЕСТИ