FOTO: dark.pozadia.org
Vampiri jesu među nama, ali kao vrlo čest pojam u današnje vreme. Mnogo je knjiga o njima napisano i mnogo je filmova baš o njima snimljeno, počev od Grofa Drakule, preko Vampirskih dnevnika, pa sve do, nadaleko popularnog serijala, Sumrak sage, ili filma Vampirska akademija. Ali, jeste li se nekada zapitali koja je definicija vampira i kako je on nastao? Nastavite da čitate…
Vampir je mitološko biće koje je prihvaćeno u svim narodima, a preuzeto iz slovenske mitologije. Vampirom se smatra leš koji je oživeo, to jest, pokojnik čija duša ostaje zarobljena u umrlom telu i ne može otići na ‘onaj svet’. Verovalo se da vampiri najčešće postaju ‘zli ljudi’, koji ostaju takvi i u ‘drugom životu’. Njegovo stanište je groblje i tu se vraća nakon oglašavanja prvog petla. Živi u svom mrtvačkom sanduku u kome je sahranjen i gde, u prvih 40 dana, leži njegova snaga. Imaju oštre očnjake i duge nokte, jer po verovanjima kosa, zubi i nokti nastavljaju da rastu posle smrti. Hrane se krvlju.
Vampiri ne bi bili mitska stvorenja kada ne bi imali i neke neprirodne i nadmoćne osobine: natprosečna snaga, ekstremna brzina, mogućnost pretvaranja u životinje i zaobilaženje svih prepreka ‘osim vode i trnja’.
FOTO: Blic.rs
Reč vampir je poreklom srpska, a u ostale jezike sveta je ušla preko drugih slovenskih jezika. Ovo je, ujedno, jedna od malobrojnih srpskih reči koju su preuzeli ostali svetski jezici. U nekim delovima Srbije se naziva još i lampir ili upir. Čak se davne 1349. godine govorilo o ubijanju vampira u Zakoniku srpskog cara Dušana( onosno Dušanovom zakoniku), ali se nije spominjalo njihovo ime.
Nakon prvog zabeleženog pojavljivanja vampira u Srbiji, oni se opet javljaju 1727. i 1731. godine. Tada imamo slučaj povampirenog hajduka Pavla (Arnold Pavle, ali mnogi smatraju da se u stvari zvao Arnaut Pavle, gde je arnaut naziv najamnika u osmanskoj vojsci), koji je postao takav nakon što ga je poprskala krv drugog vampira.
Neki ljudi iz istog sela su tvrdili da su nakon njegove smrti viđali Pavla ili da ih je davio. Situacija je postala još napetija kada je četvoro ljudi, koji su ga videli, umrli nejasnom smrću. Sve je razrešeno tako što je leš otkopan i proboden kolcem, kada je ozloglašeni povampireni Pavle navodno vrisnuo.
Sve ovo nas dovodi do sledeće teme: kako se običan čovek može odbraniti od vampira?
Prvo, ne dozvoliti vampiru da ugrize. Onda, valjano bi bilo preduzeti određene ‘zaštitne mere protiv povampirenja pokojnika’. Prevencija se mogla postići tako što se se mrtvak nikada nije ostavljao sam u mraku, nije dozvoljavano da bilo koja senka padne na leš, a posebno je bilo potrebno čuvati se psa, mačke, ptice ili šišmiša, koji bi mogli da preskoče pokojnika. Čak je trebalo čuvati i grob od ‘preskakanja’ prvih 40 dana, inače bi se pokojnik sigurno povampirio.
Zanimljivo je to da je još uvek ostao običaj ‘davanja 40 dana’ pokojniku, što je nekada predstavljao period posle koga više nema opasnosti od povampirenja. Ako je individua bila veoma sumnjiva i ako je postojao visok rizik da postane vampir, telo je sahranjivano licem na dole, pod nokte se zabadalo glogovo trnje i na mestu gde je ležala glava mrtvaca zakucavan je prvo glogov šiljak, a kasnije drveni ili gvozdeni ekser.
Ako se vampir ipak pojavi, postojali su načini koji su i u tom slučaju pružali zaštitu. Oni se otkrivaju po danu kada je vampir bezopasan i to tako što konj prelazi preko groblja, a tamo gde ne sme da pređe tu se krije vampir. Znalo se da je leš povampiren, ako je odgovarao gore datom opisu vampira i tada se probadao kolcem i bacan u vatru, ne bi li izgoreo. Isto tako, vampiri su se mogli odbiti belim lukom ili gvožđem, kao i krstom od katrana(prehrišćanski krst) na vratima kuće.
Po novijim pričama, i vampirović je svojom otrovnom-po-vampire-krvlju mogao ubiti iste. Vampirović je dete rođeno iz odnosa sa vampirom, koje nema senku, ima manjak kostiju i ogromnu glavu kojom ne može gledati na gore.
FOTO: MeetTheSlavs.com
Sada vas verovatno zanima kako su vampiri, samo jedni od mnogobrojnih mitskih bića, stekli toliku slavu. Imamo odgovor i na ovo!
Prvo pominjanje pojma u Srbiji, a kasnije i u Zapadnoj Evropi je bilo u jednim austrijskim novinama, 1725. godine i kasnije preneto u izmenjenom izdanju u nemačkim novinama. Ovde se nalazio izveštaj o Petru Blagojeviću, nakon čije smrti je umrlo još devet osoba koje su na samrti izjavile da se Petar povampirio i dolazio da ih davi i da im sisa krv.
Prelomni dogadjaj je bio kada je Petrova udovica rekla da ju je u snu posetio pokojnik, posle čega su carski upravitelj, pop i dželat pohitali na njegov grob. Nakon otvaranja kovčega leš je bio potpuno očuvan, kao da je i dalje živ, a usta su mu bila puna krvi. Kada mu je zaboden kolac u srce, na uši i nos mu je potekla krv. Ovu priču je u Beč preneo austrijski carski oficir, gde je izazvana opšta senzacija u štampi i naučnim krugovima, pa se još dugo verovalo da vampiri zaista postoje.
Zato, kada sledeći put budete pustili neki od delova Sumrak sage, ili, pak, na televiziji naletite na novu epizodu Vampirskih dnevnika, setite se ovog teksta i gde je i kako je sva ta pomama za vampirima počela. Setite se da su baš ljudi iz Srbije dali ime ovom mitskom biću i kako su svi narodi i jezici to isto ime od nas preuzeli. I, mada je ovo takoreći banalna stvar, budite srećni jer su Srbi i na ovaj način ostavili trag u svetu!
Ovaj tekst je deo serije #meetSerbia. Podelite ga!
