Šezdesete godine prošlog veka obeležio je Hladni rat, borba za vojnu i političku dominaciju u svetu između SSSR i SAD. Deo ovog nadmetanja činila je i borba za prevlast u kosmosu. Posebno mesto u ovoj priči zauzima jedna žena - Valentina Vladimirovna Tereškova, kosmonaut.

Autor: Marina Mitić

FOTO:allday.com

Valetina Tereškova rodila se 6. marta 1937. godine, u seocetu Veliko Maslenikovo, Tutajevskog rejona, Jaroslavske oblasti u SSSR- u. Njena porodica je poreklom iz Belorusije. Otac Vladimir kao pripadnik sovjetske armije 1939. godine gine u rusko - finskom sukobu. Valentinina majka Elena ostaje sama sa dvema ćerkama Ljudmilom i Valentinom, i sinom Vladimirom. Da bi othranila decu, radila je u obližnjoj fabrici tekstila, a živeli su prilično skromno.

Vlasti SSSR-a bile su svesne da samo obrazovanje može pomoći u izgradnji i napretku domovine, te je školovanje bilo dostupno svima. Deca su uz obavezno školovanje imala mogućnost da razvijaju svoje talente u različitim sekcijama, a odrasli su mogli da se školuju uz rad. Usled loše finansijske situacije, Valentina je, poput majke i starije sestre, bila prinuđena da se već na početku srednje škole zaposli u fabrici tekstila. No, ambiciozna i znatiželjna, iskoristila je pogodnosti koje su se nudile u obrazovanju, te je srednju školu završila vanredno. Sledeći svoja interesovanja, učlanila se u poznati Jaroslavski aero - klub, gde je izvela 163 padobranska skoka.



FOTO: nadlanu.com

Svemirski program u SSSR- u je već imao svoje rezultate. Jurij Gagarin je 1961. godine postao prvi čovek koji je otputovao u svemir. Tada glavni sovjetski raketni inženjer Sergej Pavlovič Koroljov došao je na ideju da pošalje prvu ženu u kosmos. Jedan od preduslova za konkurs je bio iskustvo u padobranstvu. Od 400 žena, u najuži izbor je ušlo njih pet. Među njima je bila i Valentina. Za let ih je pripremao lično Jurij Gagarin. Bile su izložene odgovarajućim napornim treninzima i obuci. Cilj je bio da prođu obuku za pilota, izvedu po 120 padobranskih skokova, savladaju avio - inženjering i raketnu teoriju. Od kandidatkinja koje su prošle obuku, konačan izbor za let pao je na Valentinu. Kako su pripreme izvođene u strogoj tajnosti, Valentinina majka je sa radija saznala da je njena ćerka upravo poletela u kosmos.

Valentina je krenula put svemira 16. juna 1963. godine sa kosmodroma Bajkonur. Šifrovano ime na koje će se odazivati tokom ovog leta, a koje joj je nadenuo Jurij Gagarin, bilo je „Čajka" - galeb. Pred ulazak u kapsulu, hrabra i samouverena, izgovorila je stihove „Hej! Nebo, skini kapu! Ja dolazim!" iz Majakovskovog „Oblaka u pantalonama". Obletela je zemlju 48 puta i pritom obavila različite zadatke. Pored toga, uspela je da uspostavi radio vezu i razgovara sa Nikitom Hruščovim, predsednikom SSSR-a. Takođe je napravila snimke koji su pomogli naučnicima da bolje prouče aeroslol slojeve na zemlji.
Osim simpatičnog propusta njenog tima, koji se sastojao u tome da joj nisu spakovali četkicu za zube, pri povratku je otkrivena mnogo ozbiljnija greška. Naime, kompjuter je programiran da se udalji umesto da se približava zemlji. Valentina je na sreću uočila problem na vreme, te je ekipa naučnika na zemlji imala dovoljno vremena da ispravi grešku. Tako se Valentina padobranom sa 6 km visine bezbedno prizemljila u blizini granice sa Kazahstanom, Kinom i Mongolijom. Njen istorijski let završen je 19. juna 1963. godine.

Sergej Koroljov, glavni dizajner njenog Vastoka 6, zamolio ju je da o grešci nikome ne govori jer bi svi bili surovo kažnjeni. Zauzvrat, ona je zatražila da se osobi koja je direktno odgovorna, propust oprosti. Valentina je ispoštovala zavet i tek posle 30 godina je progovorila o incidentu koji je mogao da ima fatalne posledice po nju.

Ispostavilo se da je to bilo njen prvi i poslednji svemirski let. Naime, Jurij Gagarin je posle leta u svemir nastavio da radi kao pilot i poginuo je 1968. godine na rutinskom letu. Tada su čelnici odlučili da svi kosmonuti koji su već bili u svemiru moraju da pređu na poslove koji ih ne izlažu opasnosti, da ne riskiraju ponovnim odlaskom u svemir ili pilotiranjem. Ovako su se obezbedili da ne izgube još nekog renomiranog kosmonauta koji je pronosio slavu sovjetske nauke. Tako je Valentinin povratak u kosmos bio zapečaćen. Ipak, više od završetka karijere, Valentinu je boleo odlazak prijatelja. Četrdesetak godina kasnije, na konferenciji Komiteta za mirnodopsko korišćenje kosmosa pri UN, izjavila je za Gagarina: „Još uvek mi nedostaje. To je gubitak ne samo za nas kolege kosmonaute, već i za celu zajednicu".

FOTO: wikimedia.rs

Valentina je bila prva žena kosmonaut, a njena svemirska misija bila je dvanaesta po redu na svetu. SAD je prvu ženu poslao u kosmos tek 1983. godine, a SSSR drugu žensku osobu 1982. godine.
Udala se za kolegu astronauta Andrijana Nikolajeva, koji je bio treći čovek koji je boravio u svemiru, i sa njim ima ćerku Elenu. Razveli su se 1982. godine. Drugi put se udala za Julija Šapošnjikova, lekara ortopeda sa kojim je živela do njegove smrti 1999. godine.

Valentina je dobila čin general - majora Sovjetskog vazduhoplovstva. Za uspešan let i pokazanu hrabrost 22. juna 1963. godine nagrađena je zvanjem heroja Sovjetskog Saveza. Dodeljen joj je Orden Lenjina i medalja „Zlatna zvezda". Obučavala je buduće kosmonaute do 1966. godine. Dipomirala je na Vojnoj vazduhoplovnoj akademiji Žukovskog 1969. godine. Napisala je preko 50 naučnih radova. Zatim se u potpunosti posvetila međunarodnom društvenom radu. Kao predstavnik svoje zemlje učestvovala je na zasedanju Ujedinjenih Nacija, 1975. godine u Meksiko Sitiju, u čast obeležavanja godine žena. Počasti su joj ukazivane u celom svetu. Na Mesecu jedan krater nosi njeno ime. I dalje avanturističkog duha 2013. godine izjavila je da bi otputovala na Mars, makar i u jednom pravcu. Nosila je olimpijsku zastavu na ceremoniji otvaranja Zimskih olimpijskih igara 2014. godine u Sočiju. Kao počasni građanin danas živi u svom rodnom Jaroslavlju.

Valentina je bila devojka skromnog porekla koja je sanjala velike snove. No, ona nije sedela skrštenih ruku, već je sledeći svoja interesovanja, iskoristila pogodnosti koje su joj se pružale i obrazovala se i usavršavala. Kada joj se ukazala šansa, bila je spremna da je iskoristi. Tako su Valentinu Tereškovu njena ambicija i istrajnost odveli do neslućenih zvezdanih visina.

Marina voli da piše...

***

Pročitajte i:

Nadežda Petrović : Slikarka i humanista
Mileva Ajnštajn: Između karijere i porodice
Marija i Irena: majka i ćerka u službi nauke


***

Ovaj tekst nastao je našom željom da stvorimo alternativni veb prostor za mlade gde mogu da pišu o svim onim temama koje smatraju važnim, iskreno i bez ograničenja! Ukoliko želiš da i ti budeš član našeg mladog tima i doprineseš razvoju naših ambicija, tvoje ideje su nam dobrodošle! Nije potrebno iskustvo, već samo želja i ideje! CV i jedan tekst sa validnog mejla pošaljite na ifemin@iserbia.rs CC office@iserbia.rs, sa naznakom "Prijava / o ženama". Prijem novih dopisnika vrši se najkasnije svakog prvog dana u mesecu. Otvoreno za sve od 15 do 35 godina. Prijem novih novinara vršimo do svakog prvog dana u mesecu.


***
Želim povremeno da dobijam mejlove od portala o vestima, najnovijim konkursima i aktivnostima OVDE

Odricanje od odgovornosti


Komentari

VESTI