Šta znači biti kreativan? I kojim rečima bih mogla da opišem nečiju kreatvnost, a da ne koristim izraze koje smo svi već do sada čuli? Možda bi bilo dovoljno samo da napišem Andrea Mernjik - grafički dizajner, stipendista fonda za mlade talente Dositeja već dve godine, dobitnik mnogobrojnih priznanja za svoje izložbe dizajna, komunikacije i fotografija, ljubitelj svega što ima veze sa kreativnošću-decoupage, izrada nakita i sitnica od fimo mase, šivenje torbica, izrada cvetića od svile i slično. Ipak, mislim da ni to ne bi bilo dovoljno da stvori pravu sliku o Andrei, sliku koja sam ja uspela da stvorim na osnovu njenih odgovora na moja pitanja.
Pročitala sam mnogo definicija o tome šta je grafički dizajn. Jedna od njih je da je on jedan vid umetničke komunikacije i stila, kroz upotrebu prostora i slika. Kako bi ga ti definisala svojim rečima i šta on predstavlja za tebe lično?
Za mene je grafički dizajn polje ličnog izražavanja, sredstvo predstavljanja stavova i ideja, ali i oblast u kojoj svoje kreativne sposobnosti mogu dovesti do najvišeg nivoa – kroz spoj fotografije, tipografije, ilustracije, slike i crteža . Vodim se činjenicom da se upornošću, radoznalošću i predanim radom mogu dostići ciljevi, ali svemu tome dodajem uživanje i zabavu tokom rada, jer će samo na taj način i drugi ljudi osetiti isto posmatrajući moje delo.
FOTO: plakati-ilustracije, Andrea Mernjik
Svaki dizajner zna da je dostigao savršenstvo ne onda kada smatra da ništa više ne treba da “doda” u svoj dizajn, već onda kada nema šta da “oduzme”. Kako teče tvoj kreativni proces stvaranja nekog dizajna? Da li već unapred imaš viziju koju sprovodiš u delo ili ipak inspiracija dolazi negde “usput“, onda kada se možda najmanje nadaš tome?
Proces stvaranja započinjem od olovke i papira. Prelazeći preko zadatih smernica izrađujem veliki broj skica i pored svake beležim šta je potrebno za njeno realizovanje. Dalji rad se pretvara u kreativni i nepredvidivi proces . Često se dešava da nakon nekog vremena korigujem “stare” radove, jer uviđam neke greške kojih ranije nisam bila svesna ili me taj rad inspiriše za kreiranje novog. Isti slučaj je i sa ličnim istraživanjima, za čije stvaranje inspiraciju pronalazim u svetu oko sebe i najdražim ljudima. Ne ograničava me zadati rok, ni želja naručioca, te se ovim projektima uvek iznova vraćam, radim na njima u slobodno vreme i završavam ih kada uspem da pružim odgovor na sva pitanja koja delo iziskuje.
Svoje radove si izlagala na mnogim izložbama i na nekim od njih dobila i nagrade. Možeš li da izdvojiš neke od najznačajnih i da ih ukratko opišeš?
Jedna od meni najdražih je prva samostalna izložba slika, 2008. godine u Bačkom Petrovcu, jednim delom i zbog specifičnosti izložbenog prostora – autentičnoj staroj seoskoj kući, koja je prilagođena potrebama izložbe.
Tokom prethodne četiri godine, kao student Akademije umetnosti, imala sam mogućnost da zajedno sa kolegama, izlažem svoje radove na oko 15 grupnih izložbi, pretežno u Novom Sadu. Na ovim izložbama sam predstavljala radove iz plakata, ilustracije, fotografije, crtanja i novih medija. Pored toga, učestvovala sam i na nekoliko konkursa, od kojih bih izdvojila konkurs za tipografski plakat u Iranu gde je moj plakat uvršten u 50 najboljih od ukupno 1260 prijavljenih radova pristiglih iz celog sveta.
Do sada sam osvojila i nekoliko nagrada i priznanja za svoje radove iz oblasti dizajna – pretežno plakata, ali i slikarstva i fotografije. Izdvojiću prvo mesto na konkursu za dizajn znaka Zavoda za kulturu vojvođanskih Slovaka i poslednju, a ujedno i najznačajniju - Godišnju nagradu departmana likovnih umetnosti Akademije umetnosti za najuspešniji umetniči rad u umetničkoj disciplini grafičke komunikacije .
FOTO: plakati-ilustracije, Andrea Mernjik
Kakvu poruku nose tvoji radovi? Da li bi mogla da ih definešeš kao jednu zajedničku celinu ili nekako drugačije?
Kao celina, ne mogu reći da svi radovi nose istu poruku, ali im je zajedničko to što svaki od mojih radova u sebi nosi vizuelno uobličenu poruku, dovoljno jasnu i kreativno predstavljenu. Delo nije dovoljno kvalitetno ako ne utiče na posmatrača, a to je moguće jedino ako dizajner polazi od ideje i teži ka njenom jasnom prikazu.
Baviš se grafičkim dizajnom, ali i ostalim kreativnim zanimacijama, poput dekupaža, izrade nakita i ostalih sitnica. Šta podstiče tvoju kreativnost?
Inspirišu me ljudi, svet i aktuelna dešavanja, priroda i slike nedostupnih i dalekih predela, koje su nam danas, zajedno sa ostalim informacijama, dostupnije nego ikada. Ono što je novo, lepo i zanimljivo je oduvek okupiralo čovekovu pažnju, a ja uvek težim ka tome da sebi približim i bolje upoznam to što me u datom trenutku privuči. Na taj način istražujem razne materijale i sfere kreativnog rada, proširujem svoje vidike, nadograđujem sposobnosti i nadopunjujem znanje. Sve ove “kreativne zanimacije” za mene predstavljaju jednu vrstu aktivnog odmora.
Takođe, veoma te zanima i fotografija. Može se reći da predstavlja deo tvoje svakodnevice. Misliš li da će i ona možda postati jedno od tvojih pofesionalnih opredeljenja u budućnosti?
Časove fotografije na Akademiji sam posećivala dve godine u okviru izbornih predmeta. Upoznala sam se sa osnovama, ali za profesionalno bavljenje forografijom potrebno je mnogo znanja, koje se stiče ne samo učenjem, već i iskustvom i potpunom predanošću. Fotografija za mene predstavlja jedan vid ličnog istraživanja, a svoj fotografski rad svodim na istraživanje sveta oko sebe, kreiranje skica, brzo beleženje ideja… Nažalost, fotografija je danas, kao i grafički dizajn, dostupna svakome. Eksploatisana je u neumetničke i sfere svakodnevnog života, te joj kvalitet drastično opada nesrazmerno kvantitetu.
Vredno radiš na mnogim projektima, a trenutno je u toku festival Pozorišta Janko Čeman, koji se održava u Pivnicama od 28. Marta do 6.aprila u kojem ćes svoj doprinos dati kroz vizuelni indentitet. Reci mi nešto više o tome?
Saradnja sa pozorištem Janko Čeman počelo je u avgustu prošle godine, kada sam učestvovala na Pozorišnom seminaru „Pišeš? Pišem!“ u radionici web i grafičkog dizajna. Upoznala sam divne ljude koji stoje iza ovog pozorišta, kao i goste – profesore i studente sa Akademije umetnosti iz Banske Bistrice (Slovačka), koji već godinama sarađuju sa pozorištem i organizuje ovaj seminar kao i slične aktivnosti. Tada smo izrađivali plakate za predstave koje su stvarali učesnici dramskih sekcija, i kroz zajednički, kreativan rad smo se upoznavali, razmenjivali iskustva i sklapali nova prijateljstva.
Pozorišni festival DIDA ove godine slavi 20. rođendan. Povodom toga, organizatori su pripremili bogat program – takmičarskih kao i gostujućih predstava, a ujedno i propratne manifestacije izložbe, promocije knjiga... Moj zadatak je bio osmišljavanje vizuelnog identiteta festivala, što je podrazumevalo najavni plakat, kataloge i plakate za propratne manifestacije, pozivnice, programske knjižice, diplome, zahvalnice... Kroz ilustraciju ljudske glave, sačinjene od 20 godova, koji simbolišu 20 godina festivala i linije koje se u središtu glave pretvaraju u ključaonicu, prikazala sam, na simboličan način, kako pozorište utiče na publiku, pružajući drugačije i uvek nove senzacije, čiji je cilj da ostve utisak na posmatrača i njegova razmišljanja. Crvena boja je dominirala, ne samo kao boja koja se najčešće vezuje za pozorište, ali i kao boja koja je simbol svečanog jubileja.
FOTO: plakati-ilustracije, Andrea Mernjik
Kako vidiš sebe kroz par godina? Imaš li neki određeni cilj koji težiš da postigneš?
Nakon završetka započetih master studija, ukoliko budem u mogućnosti, volela bih da putujem, stičem nova iskustva i poznanstva, koja će me inspirisati za stvaranje. Trenutno najviše pažnje usmeravam dizajnu plakata i ilustraciji, ali je moguće da ću se za kratko vreme više okrenuti nekoj drugoj bliskoj oblasti. Spremna sam da i dalje istražujem i učim, jer je to jedini recept za zagarantovani uspeh.
Ako bi te neko upitao zbog čega bi trebalo da studira grafički dizajn, a ne nešto drugo, šta bi mu odgovorila?
Nikada ne bi ubeđivala druge ljude da treba da studiraju grafiči dizajn, niti bilo koju drugu oblast. Svako treba da pronađe svoj cilj, da otkrije šta je ono što mu najviše odgovara i da postavi sebi pitanje, da li je spreman da se tim poslom bavi u budućnosti. Grafički dizajn, pored kreativnosti i talenta, kao i svako drugo zanimanje iziskuje određena odricanja, predanost radu i istrajnost u istom, ali je i široko polje gde svaki pojedinac može pronaći ono šta će mu najviše odgovarati.
Radove Andree Mernjik možete pogledati ovde .
