Priredila: Milica Savić
Priznajem, bila sam lenja da se i sama oprobam u nekom ozbiljnijem umetničkom poduhvatu koji prevazilazi okvire časova likovne kulture. Čak sam i njih „zaobilazila„ kada god se za to ukaže prilika. Dok, najzad, pre četiri godine nisam sasvim slučajno počela da crtam i od tada ne prestajem.
S obzirom na to da sam samouka, prvi portreti ličili su na neka čudna bića, a nacrtane ljude sam uveravala da su baš slatki tako asimetrični. Nije me obeshrabrilo to što nisam vešta, naprotiv, postalo mi je beskrajno zabavno da učim. Zbog toga, ljude koji mi sada kažu da sam talentovana, uvek uveravam kako talenat nije samo sposobnost da nešto lepo nacrtaš, već osećaj radosti kada stvoriš nešto svoje (makar to bila i ona gorepomenuta čudna bića) i jedva čekanje da to ponoviš.
Do sada, moja kolekcija broji najviše portreta rađenih grafitnim olovkama. Prvenstveno zbog toga što je nacrtati realistični portret dosta teško - neophodno je objediniti više elemenata kako bi portret delovao uverljivo, a to je dobra vežba pomoću koje učiš kako da gledaš ono što crtaš. Sa druge strane, zanimljivi su mi ljudi i njihovi različiti izrazi lica. To je razlog što se na mojim crtežima često nađu glumci, i to ne one našminkane i popularne „zvezde", već jednostavni ljudi koje smatram zanimljivima baš zbog svoje prirodnosti. Oni su mi, zapravo, najneobičniji.
Pored crtanja portreta, bavim se i grafičkim dizajnom, crtam ilustracije, a nedavno sam otpočela slikanje na dasci tehnikom pod nazivom pirografija. Zainteresovana sam za crtanje karikatura i stripova. Ukratko, volim da kombinujem i da isprobam što više tehnika i tema.
Radove Marije Mladenović ubuduće možete pratiti na našem portalu i na njenoj oficijelnoj stranici ovde
#iUmetnik
