Najpre je počela da hekla, od svoje 11. godine. Kada je to usavršila, želela je da radi nešto drugačije. Počela je da pravi predmete koji će zaista moći i da se upotrebljavaju. Tako su nastajale krpare, zatim torbe, a od 2010. godine i nakit.
Kasnije, upoznavajući se i usavršavajući nove tehnike, nastaje i nakit od glinenih perli, papira, žice i, konačno, različitih metala.
Isprva, njeni komadi nakita, torbe i čestitke bile su kreativni pokloni za najbliže prijatelje. Kako su i oni sami imali samo reči hvale, Marija je odlučila da pokrene neku vrstu svoje male prodavnice preko društvenih mreža.
„U početku me je bilo malo sramota da prezentujem svoj rad. Bojala sam se mišljenja ljudi, kritike. Ipak sam bila početnik. Kada sam konačno odlučila da preko društvenih mreža pokažem svoj rad, naišla sam na lepe reakcije što je delovalo podsticajno na dalji rad. Od tada volim da delim svoje radove sa što većim brojem ljudi, da čujem njihove pohvale i kritike”.
Zatim je usledio period kada je bilo potrebno isplivati iz mora talentovanih samoukih umetnika koji na isti način izlažu svoje radove. Kvalitetom, predanošću i upornošću, Marija postiže i to da svoje radove počinje da prodaje i u drugim gradovima. Porudžbine postaju sve češće i obimnije. Nekada ih ima toliko da ne uspeva da postigne da napravi sve što devojke požele. Ipak, ona osim svog hobija studira istoriju umetnosti na Filozofskom fakultetu u Beogradu i sjajan je student. Kaže da je dobra organizacija vrlo bitna.
“Uvežbala sam organizaciju jos u srednjoj školi kada sam paralelo trenirala, glumila u pozoristu, išla u školu, normalno socijalno funkcionisala, pravila nakit i heklala torbe. U nekim periodima je teško uskladiti sve, pa je potrebno napraviti prioritete, ali dobrom organizacijom sve je moguće“.
Marija oko sebe širi optimizam i pozitivnu energiju. U njenom društvu morate biti nasmejani i raspoloženi. To je verovatno zato što u svemu oko sebe vidi inspiraciju. Najviše je fasciniraju boje. “Sve što radim ima u sebi deo mene - mnogo šarenila i boja.” Najobičnije stvari, kaže, mogu joj pokrenuti najoriginalnije ideje. Mada, ne čeka uvek da joj se slika sama stvori u glavi, već i sama mnogo vremena i truda utroši na osmišljanje dizajna. I sama realizacija ideje ume i da potraje. “Nekada sam raspoložena za jednostavnost pa utrošim svega nekoliko sati, a nekada volim da zakomplikujem stvari pa se jednim komadom nakita bavim nekoliko dana”.
O sebi kao umetniku govori skromno. “Mislim da dela umetnika treba da govore za njih, o tome koliko su umetnici ili ne, a ne oni sami. Nekako se uvek prepozna prava umetnost. Pre ili kasnije ljudi uvide da li radis sa žarom, predano i koliko unosiš sebe. Zato je nepotrebno da neko sam priča je li on umetnik ili ne. U krajnjem slučaju, kriterijumi su razlitiči, zar ne?”
Teži da unapredi svoj rad do perfekcije, ali i da ostane slobodna. Kaže da je upravo ta sloboda, to stanje u kome nema granica, razlog je jer radi to što radi. “Bavim se nečim i imam ispunjen život. Većina mojih vršnjaka traći svoje živote pred televizorom, na fejsbuku, provode dane bez ikakvih interesovanja, od danas do sutra. Činjenica da već godinama imam nešto što me ispunjava, donosi mi samostalnost i kvalitetno zauzima moje vreme. To je ono što smatram svojim najvećim uspehom do sada”.
Do sada je učestvovala skoro na svim većim manifestacijama, a uskoro planira i samostalnu izložbu. Do tada, ne gleda mnogo u budućnost, već pravi manje, ali jednako važne planove. “Planiram da proširim proizvodnju i na srebro. To je nešto čemu trenutno težim, samo čekam da jos malo sazrim u umetničkom smislu pa da počnem i to da radim. Takođe bih volela da priredim samostalnu izložbu koja bi obuhvatila sve što radim.”
Marijine radove možete pogledati na fejsbuk stranici ovde .
Jovana je vesela devojka čiji je cilj da vas nasmeje i zabavi!
