Lekari u drevnoj Indiji su koristili presađivanje kože za rekonstruktivni rad još 800. godine pre nove ere. Sveopšti napredak u plastičnoj hirurgiji, kao i u medicini uopšte, bio je spor u narednih nekoliko hiljada godina, dok tehnike koje su se koristile u Indiji nisu stigle do zapada, i zatim bile postepeno usavršene i prilagođene za nove primene.
Međutim, bilo je napretka u medicini tokom grčko-rimskog perioda i taj napredak je dokumentovan u drevnim tekstovima koji su se vremenom prenosili civilizacijama. Tokom tog perioda, rimski medicinski pisac Aulus Kornelijus Celzus napisao je „De medicina”, koja objašnjava hirurške metode za rekonstrukciju ušiju, usana i nosa. Zatim, tokom ranog vizantijskog perioda, Oribasius je sastavio medicinsku enciklopediju pod nazivom „Synagogue Medicae”. Ovaj rad od 70 tomova sarži brojne pasuse posvećene rekonstruktivnim tehnikama za korigovanje nedostataka lica.
Srednji vek i renesansa
Iako se sa primenom rekonstruktivne hirurgije nastavilo tokom ranog srednjeg veka, do daljih značajnijih pomaka nije došlo zbog pada Rima i širenja hrišćanstva.
U velikoj meri, nauka je otvorila put misticizmu i religiji. U stvari, u jednom trenutku tokom ovog perioda, papa Inoćentije III izjavio je da crkveni zakon izričito zabranjuje hirurgiju u bilo kom obliku. Bezbednost pacijenata je postala dodatno ugrožena odsustvom standarda za higijenu i čistoću. Međutim, manja napredovanja su učinjena, uključujući i usavršavanje zahvata korigovanja zečije usne iz desetog veka.
Tokom renesanse, došlo je do značajnog napretka u nauci i tehnologiji, što je rezultiralo razvojem sigurnijih i efikasnijih hirurških tehnika. Islamski tekst iz petnaestog veka pod naslovom „Imperial Surgery” („Carska hirurgija”) koji je napisao SerafedinSabunkoglu, sadržao je informacije o maksilofacijalnoj hirurgiju i operaciji očnih kapaka, kao i protokol za lečenje ginekomastije za koji se veruje da je osnova moderne metode hirurškog smanjenja dojke.
Napredak koji je doneo rat
Većih pomaka u plastičnoj hirurgiji nije bilo sve do 20. veka, kada je zbog žrtava rata rekonstruktivna plastična hirurgija postala potreba za mnoge vojnike. U stvari, Prvi svetski rat je doveo plastičnu hirurgiju na novi nivo u okviru medicinskih ustanova.
Vojni lekari su morali da tretiraju mnoge obimne povrede lica i glave izazvane modernim oružjem, od kojih su retko koje bile ranije viđene. Ove teške povrede zahtevale su hrabre inovacije u rekonstruktivnim hirurškim procedurama. Neki od najkvalifikovanijih hirurga u Evropi posvetili su svoju praksu lečenju vojnika iz svojih zemalja tokom i nakon rata.
U stvari, u to vreme su hirurzi počeli da u potpunosti shvataju koliki potencijalni uticaj nečiji lični izgled može imati na nivo uspeha u životu. Zbog ovog saznanja, estetska hirurgija je počela da zauzima svoje mesto kao ugledniji aspekt plastične hirurgije.
Ovaj napredak je doneo sa sobom veće razumevanje anestezije i prevenciju infekcije, omogućavajući hirurzima da izvode veliki broj različitih komplikovanih zahvata. Ovi zahvati podrazumevali su prve zabeležene slučajeve operacija koje su zaista bile samo „kozmetičke” po svojoj prirodi, kao što su prva rinoplastija i zahvat uvećanja grudi.
Značaj američkih institucija
Jedna institucija koja je odigrala veoma važnu ulogu u unapređenju i poboljšanju plastične hirurgije, i hirurgije uopšte, bila je Džons Hopkins (Johns Hopkins). Tamo je doktor Vilijam Stjuart Halsted napravio prvi program obuke opšte hirurgije u Sjedinjenim Državama. Godine 1904. objavio je delo „Obuka jednog hirurga” („The Training of a Surgeon“), koje je postavilo temelj za ono što će kasnije postati prototip za sve moderne hirurške programe obuke.
On je proveo mnoge godine svog života radeći na uspostavljanju specijalističkih podela unutar praksi plastične hirurgije, a 1916. je objavio značajan rad u časopisu Američkog medicinskog udruženja koji je opisao ulogu plastične hirurgije u zdravstvenim ustanovama, ponovo naglašavajući značaj specijalizacije unutar te oblasti.
Četrdesete i pedesete godine 20. veka
Godine 1946, očigledno je došlo vreme za objavljivanje naučnog časopisa namenjenog posebno plastičnim hirurzima. U julu te godine, prvi broj časopisa za plastičnu i rekonstruktivnu hirurgiju ugledao je svetlost dana. Od tada, časopis i dalje služi kao forum za širenje znanja i značajnih otkrića među plastičnim hirurzima i njihovim medicinskim kolegama, a sve u cilju dobrobiti pacijenata.
Uz odobrenje odbora i pojavljivanje medicinskog časopisa za plastičnu hirurgiju, plastična hirurgija je postala potpuno integrisana u medicinske ustanove do 1950. godine, kada je počela da dopire do svesti javnosti. Vojne bolnice u korejskom ratu iznedrile su još veći napredak rekonstruktivne hirurgije, uključujući i unutrašnje električne tehnike koje su se bavile prelomima kostiju lica, i upotrebe presađivanja kože za ispravljanje masivnih povreda kože i deformiteta.
Savremena plastična hirurgija
Moderna istorija plastične hirurgije zaista počinje da dobija svoj oblik šezdesetih i sedamdesetih godina prošlog veka. Plastični hirurzi su dolazili na čelo zdravstvenih ustanova, uključujući i jednog plastičnog hirurga koji je imenovan za generala 1969, i još jednog koji je dobio Nobelovu nagradu.
Bilo je mnogo značajnih naučnih dostignuća u ovom periodu. Silikon je postao novoformirana supstanca koja je postajala sve popularnije obeležje određenih procedura plastične hirurgije. U početku, korišćen je za lečenje nepravilnosti kože. Zatim, 1962. godine, dr. Tomas Kronin stvorio je i predstavio novi implantant za grudi napravljen od silikona.
Tokom naredne decenije, razvijeni su silikonski implantanti za upotrebu na skoro svakom zamislivom delu lica i tela. Tokom osamdesetih godina, plastični hirurzi i pristalice plastične hirurgije napravili su veliki pomak u osvešćivanju javnosti i poboljšali opšte shvatanje plastične hirurgije. To je dovelo do povećanja i kvantiteta i kvaliteta informacija dostupnih korisnicima, a sa ekonomskim napretkom osamdesetih, plastična hirurgija je postala pristupačnija većem delu Amerike. Rast se nastavio i kroz devedesete godine.
Plastična hirurgija danas
Tokom 2000-ih, estetska hirurgija doživljava eksploziju popularnosti, a napredovanje u medicini omogućilo je da rekonstruktivni uspesi, koji su nekada bili samo san onoga šta može jednog dana biti, postanu stvarnost.
Trenutno, najznačajniji trend u plastičnoj hirurgiji je korak ka manje invazivnim procedurama dizajniranim da spreče vidljive znake starenja. U stvari, najpopularnije procedure u ovom trenutku podrazumevaju upotrebu supstanci koje se ubrizgavaju, kao što su fileri za bore na licu i, pre svega, botoks. Procenjuje se da se više od 1,1 milion inekcija botoksa primenjuju u SAD-u svake godine, a taj broj stalno raste.
Čak i među plastičnim hirurzima, trenutno postoji značajna etička debata u vezi pojavljivanja „Rijaliti TV-a o plastičnoj hirurgiji ” kao i televizijskoj emisiji „Ektremni preobražaj” („Extreme Makeover“), koja je iako popularna, predmet polemike. Da li je to previše, i kakve vrednosti prenosimo kroz programe kao što je ovaj?
Gledajući unapred
Srećom, neke medijske reportaže o plastičnoj hirurgiji fokusirane su na čudesna rekonstruktivna dela koja su plastični hirurzi izveli radi poboljšanja kvaliteta života onih koji inače to sebi ne bi mogli da priušte. Postaje sve više uobičajeno da plastični hirurzi posvećuju svoje vreme i značajan talenat obavljanju rekonstruktivne hirurgije na deci sa urođenim manama, a koja žive u siromašnim delovima sveta.
Mnogim hirurzima, bavljenje kozmetičkom hirurgijom omogućava da ponude svoje usluge ovim manje srećnim mladim ljudima.Ovo pokazivanje altruizma pomoglo je da se poboljša shvatanje javnosti vezano za plastičnu hirurgiju, i da se rodi ideja da rekonstruktivna hirurgija i estetska hirurgija mogu zajedno da rade na tome da se mnogima poboljša kvalitet života.
Možda je delimično i ovo razlog da se povećava broj ljudi koji se podvrgavaju plastičnim operacijama iz godine u godinu. Tokom proteklih 5 godina, broj plastičnih operacija obavljenih u svetu porastao je u proseku za 21% godišnje, a rast se nastavlja (iako sporijim tempom) čak i u današnjim lošim ekonomskim uslovima.
Izvor: Very well
