FOTO: SBC
Kada i zašto si poželeo da počneš da se baviš borilačkim veštinama?
(Smeh) To je osnovno pitanje, na koje sam odgovorio milion puta. Još kao mali sam gledao filmove sa Brusom Lijem i Žan Klodom Van Damom i oni su me impresionirali svojim borilačkim umećem. Sad vidim da je to bio film, a ne stvarnost. Polako sam počeo sa treniranjem karatea, ubrzo sam prešao na kik boks, a zatim na MMA, i tu sam ostao i ostaću do kraja života.
Kakavi su bili počeci u MMA-u?
Počeci, kao i u svemu, tako i u MMA, bili su teški. Trenirao sam tri puta nedeljno po sat vremena, što je za današnji sistem mojih treninga nazamislivo. Ta terminologija treninga iz tog vremena, danas se meni bazira u jednom danu kada se pripremam za ozbiljan meč, čak nekada imam i više od tri treninga u jednom danu. Počeo sam da treniram u MMA klubu Car Dušan Silni na Karaburmi u prostorijama omladinskog džudo kluba Beograd. Zanimljivo je da nismo imali vijače, pa nam je tadašnji trener Jovan Manojlović Kameni rekao: Stanite ispred ogledala, vrtite rukama i skačite, tako da smo, praktično, simulirali preskakanje vijače. Tada mi je kroz glavu prošlo da je ovo sirotinjski sport.
FOTO: Facebook
Kako si se osećao kada si prvi put izašao u ring na borbu? Koliko godina si imao tada?
Imao sam samo 17 godina. Bio sam preplašen, uplašen i sa mnogo straha. To se dešava i danas kada izađem na borbu, sad shvatam da je to normalno. Što kaže naš narod - u strahu su veliki očaji. Tada sam prvi put u životu upoznao pravi strah. Taj stah će iskusiti svi početnici, tako da ne trebaju da misle da je to nešto katastrofalno ili da se samo njima dešava. Ja sam jako iskusan u MMA sportu kod nas, imam skoro 30 borbi, tako da mogu reći da je strah prvi utisak.
Doživeo si nekoliko povreda koje su bile pogubne po tvoj zdravlje. Koji motiv te je održao u ringu?
Zato što znam da nijedna povreda nije nastala zahvaljujući MMA sportu. To mi je motiv. Zato što u MMA sportu postoje striktna pravila i kada se njih pridržavate nikada se ne desi nijedna povreda koja može da bude štetna ili, kako ti kažeš, pogubna po zdravlje. Izgubio sam 60% vida u svom desnom oku, imao sam šest operacija na njemu, zato što je sudija dozvolio Bouhumil Lungriku, protiv kojeg sam se borio, da me tuče po potiljku. To je u mom sportu faul, u kome su, pored udaraca u oči, zabranjeni i udarci u potiljak i kičmu. Udarcima u kičmu možete da ostanete nepokretni, udarcima u oči možete da izgubite vid. Takođe, udarcima u potiljak možete da izgubite vid, u mom sluačju, ja sam doživeo delimično slepilo. Bez obzira na to, ja volim MMA sport i ne znam šta bih mogao da radim u petak uveče, nego da se borim u ringu. 
FOTO: Telegraf
Šta bi poručio mladim borcima?
Da bace iz ruku palice, noževe i baklje, da na iste navuku rukavice. Biće im sve jasno. Želeo bih da se zahvalim portalu iSerbia i svim ostalim portalima koji me prate.
Pročitajte i:
Vuk Vučković: Beograd očima umetnika
Miloš S: Šah iz moje perspektive
Ivan: Pisanje je najznačajnija sporedna stvar
