FOTO: Bitsilnoi dairy
Tišina - jedna reč koja izaziva toliko različitih osećanja. Nekome predstavlja bol, nekome spokoj, nekome najsnažniji vrisak, a nekome nezaustavljivu kreativnost. Sve zavisi od toga kako na nju gledamo i u kom trenutku nastupi. Ipak, kažu da vam je pravi prijatelj onaj sa kojim nema neprijatne tišine, onaj sa kim možete pričati do jutra, ali i ćutati kada vam jednostavno nije do priče, znajući da vam on to neće uzeti za zlo, znajući da je svaki bremen lakše nositi zato što niste sami. Nema reči, ali tu je snažan stisak ruke, topao zagrljaj i mio pogled. I Lepa Simić u svojoj pesmi kaže:
Ruke pruži ka meni, oči zatvori i samo ćuti... Ja ću nas zaključati, u naručju sreće, da slušamo u tišini, 'govor ljubavi'.
Da li je istina da su najlepša osećanja neizreciva? Da li je istina da nema na svetu toliko reči koje bi opisale trenutak istinske sreće i radosti? Da li je upravo tišina uz osmeh na licu merilo radosti i ispunjenosti? Da li tišina može biti dokaz ljubavi? Mika Antić nam poručuje: Najlepše čudo sveta, skupi se uz mene i ćuti dok nam Irfan Horozović daje definiciju: Tišina je carstvo izgubljenih ljudskih glasova. Tišina je zapravo jedini način da se istinski razgovara s ljudima. Tako se traže i nalaze izgubljeni ljudski glasovi, kao umorni konji u nekoj pustopoljini, koji se udruže da bi putovali zajedno. U skladu sa ovom definicijom, podsetimo se Platonove filozofije da su nekada na planeti živela bića koja su bila mnogo jaka, jača od bogova, što je razljutilo Zevsa koji je ta bića podelio na dve polovine – muškarca i ženu. Tako legenda kaže da svi mi imamo drugu polovinu, tu negde na planeti i da je svrha našeg postojanja naći je. Da li ćemo je naći rečima ili upravo onim unutrašnjim glasom, našom tišinom, intuicijom?
FOTO: Rogoblen
Razmislite koliko vam tišina znači. Zažmurite. Duboko udahnite vazduh i prizovite najlepše uspomene. Je li bilo reči tad ili je to bio samo trenutak čistog spokoja koji oduzima dah, a reči su suvišne? Shvatićete da je tišina deo vas samih. Jedino kada postoji unutrašnja tišina, imate dodir sa samim sobom, imate svoje mesto u ovom svetu. Tišina zapravo predstavlja najskriveniji osećaj vlastitog „ja“, onaj unutrašnji „glas“ koji vas vodi.
Proleće je. Priroda se budi. Pogledajte drvo na kome se pojavljuju prvi listovi, pogledajte prvi cvet koji se bori sa kišom i vetrom. Oslušnite kako nema jauka, kako pronalaze svoj put u tišini i pobeđuju svako nevreme. Pogledajte kako mirno i ponosno stoje i dopustite prirodi da vas poduči miru, jer dok posmatrate prirodu i sva njena čuda, možete opaziti mir, pa i sami postajete mirniji. Povezujete se sa prirodom na vrlo dubokom nivou. Jedino u tišini osećate jedinstvo sa onim što opažate, a taj osećaj jedinstva jeste ljubav, šta nam je više od toga potrebno?
