Насиље није увек очигледно. У ствари, оно врло добро може да буде толико суптилно да жртва дуго није свесна да је злостављана. Често мислимо да су злостављане жене само оне које трпе физичко насиље, међутим, једнако застрашујуће је и психичко, тј. емотивно насиље. Само зато што нема масница, не значи да није стварно и опасно.

Autor: Maja Kojadinović

ФОТО: thoughtsonlifeandlove

Осећате ли се беспомоћном и слабом? Нервозни сте, не можете да спавате? Хвата вас страх и анксиозност сваки пут када сте са партнером? Постоји велика шанса да сте жртва емотивног злостављања. Овако насиље је тешко уочљиво, јер је врло добро сакривено и тешко нам је да схватимо да нешто није у реду. Јасно је и зашто, насилник врши насиље на промишљен и манипулативан начин.

Злостављање није губитак контроле насилника. Напротив, он зна шта ради и свестан је својих поступака. Бира кога ће, када и где злостављати, а када је неко у близини зна да се контролише и понаша као да је све у реду. На почетку сваке везе он је прави каваљер, зна како да шармира и труди се да себе представи као финог младића.

“Мој бивши дечко је веома интелигентан, шармантан и духовит. Веома је популаран у друштву, сви га знају као веселог момка. Био је тако диван када смо се упознали, сталожен, причао је како жели породицу, да се скраси. Рекао је да ме воли, и ја сам му поверовала”, овако започиње своју причу за наш портал девојка која жели да остане анонимна.

Није неуобичајено да на самом почетку везе момак изјави љубав девојци. Иако се чини романтичним, то је у ствари његов мамац. Тек касније он показује своје право лице, али у том тренутку девојка је већ заљубљена у њега и није свесна опасности, док не буде касно.

„Нисам ни слутила да се иза те маске доброг момка крије нека потпуно друга особа. Не могу да верујем да сам била толико слепа. Био је тако пажљив према мени, обасипао ме је цвећем, био је тако романтичан. После два месеца везе преселила сам се код њега. Од тада почињу моји проблеми”, рекла је наша саговорница.

<имг цласс="флоат" срц="хттп://супермоммyбеирут.филес.вордпресс.цом/2015/07/доместиц.пнг?в=600&х=312&цроп=1" />
ФОТО: odyssey

Сматра да је погрешила што се није обазирала на његове све чешће нервозне испаде у којима је кривио све, само не себе. Све је приписивала стресу због посла, и како каже, мислила је да ће га проћи. Међутим, то се није десило. Уместо тога, свој бес је усмерио ка њој.

„Почео је да виче на мене и да ме вређа, звао ме је будалом и глупачом. Шта год да сам урадила није му ваљало. Почео је да ми забрањује и изласке, да ми одређује шта да обучем, морала сам да избегавам мушко друштво, јер је био ненормално љубоморан”, каже, и после краће паузе наставља „Све је то утицало на моју психу, успео је да ме убеди да не вредим ништа. Занемарила сам породицу и пријатеље. Покушала сам да му се супроставим, али онда би се он још више разбеснео. Стидела сам се због своје ситуације. Две године сам живела у паклу, али на крају сам успела некако да се извучем из његових канџи уз велику помоћ родитеља и пријатеља.”

Иако се ради о од друштва занемареној теми, емотивно злостављање је много већи проблем него што мислимо, и једнако је деструктивно као и физичко насиље. Оно је подмукло и користи се за контролу и потчињавање друге особе.

„Циљ насилног понашања јесте демонстрација моћи и успостављање контроле над партнерком”, нагласила је за Базар Тања Игњатовић, психологиња Аутономног женског центра. Насилнику смета што је његова партнерка запослена, што има друштвени живот, и што је економски независна. Због тога настоји да оствари своју доминацију и то чини применом бројних тактика психолошког насиља.

<имг цласс="лфлоат" срц="хттп://дри6хп6ј35хох.цлоудфронт.нет/блог/вп-цонтент/уплоадс/2013/02/Сигнс-оф-Емотионал-Абусе.јпг" />
ФОТО: psychcentral

Тактике укључују вређање, исмевање, критиковање, претње, оптуживање, понижавање, омаловажавање, игнорисање, болесна љубомора, прислушкивање, изолација од родбине и пријатеља. Такође, под овакву врсту насиља спада и економско ускраћивање.

Финансијска несигурност је велики проблем због ког жене постају зависне о насилницима и не могу да их напусте. Постоји неколико начина на који се насилници труде да лише сигурности своје жртве: саботирање посла (прогањају их, малтретирају позивима, појављују се без најаве на њиховом радном месту; жртва је због тога стално узнемирена и не може да обавља свој посао ефикасно, и често остане без посла), контролисање финансија (спречавање жртве да приступи заједничким рачунима како би они једини одлучивали о породичном буџету) или пак крађа новца и прављење дугова (краду од своје жртве, праве дугове и тако их остављају без ичега).

Уколико имају децу женама је још теже да напусте партнера. Наиме, често он користи децу против мајке, подстиче их да је не поштују, чак и да је шпијунирају. Деца служе и као начин уцене – ако икад покушају да оду прете им да ће тражити старатељство, киднаповати их или пак убити.

Насиље се по правилу понавља. Не игноришите га.

То није љубав, то је контрола. Немојте да ћутите и трпите!

Но, сам насилник одбија да призна да има проблем. Тврди да то „није ништа важно” и да је то „за њено добро”, док са друге стране оптужује своју партнерку за своје понашање („Да ти ниси…, ја не бих…”). Истовремено ће рећи да је луда и да умишља. На крају, успева да је увери да је она крива и ту кривицу користи да би манипулисао њоме.

Са друге стране, проблем је што околина ретко верује жртви, па је она принуђена да ћути, јер се срами и мисли да јој нико неће веровати. Овај облик злостављања наводи жене да се осећају понижено и нарушава њихово расуђивање. Оне у почетку поричу да су жртве насиља, због љубави прелазе преко тога и верују да ће се њихов партнер променити. Међутим, то се ретко дешава, а последице могу бити озбиљне: депресија, анксиозност, па чак и посттрауматски стресни поремећај. Осим тога, неретко се са психичког пређе на физичко насиље.

<имг цласс="рфлоат" срц="хттп://ввв.хопефорyоурхеарт.орг/вп-цонтент/уплоадс/2014/08/вербал_емо_абусе.јпг" />
ФОТО: hopeforyourheart

Најзад, вреди истаћи да је почетком 2016. године најављено је да ће у Србији доћи до промена у Кривичном закону и да ће психичко злостављање постати кривично дело. Нажалост, до тога није дошло, већ и даље има само општи облик злостављања, а казна је годину дана затвора (члан 137).

Ако сте жртва овог вида насиља (или ако познајете неког који пролази кроз ову тортуру), није вам у интересу да то кријете. Важно је да поново почнете да верујете у себе и да схватите да стварно вредите. То је први корак који води ка одлуци да више нећете трпети насилника. Направите план, а уколико нисте у стању сами све да превазиђете, потражите pomoć! Запамтите, емотивно злостављање није подношљива жртва у односу на батине.

Маја је антрополошкиња, књишки мољац и фудбалски фанатик, у слободно време црта, пије кафу, чита стрипове и гледа филмове.

Прочитајте и:

Mileva Ajnštajn: Između karijere i porodice
Ejda Lavlejs: Budućnost žena u IT sektoru
Odri Hepbern - simbol ženstvenosti


***

Овај текст настао је нашом жељом да створимо алтернативни веб простор за младе где могу да пишу о свим оним темама које сматрају важним, искрено и без ограничења! Уколико желиш да и ти будеш члан нашег младог тима и допринесеш развоју наших амбиција, твоје идеје су нам добродошле! Није потребно искуство, већ само жеља и идеје! ЦВ и један текст са валидног мејла пошаљите на ifemin@iserbia.rs ЦЦ office@iserbia.rs, са назнаком "Пријава / о женама". Пријем нових дописника врши се најкасније сваког првог дана у месецу. Отворено за све од 15 до 35 година. Пријем нових новинара вршимо до сваког првог дана у месецу.


Желим повремено да добијам мејлове од портала о вестима, најновијим конкурсима и активностима OVDE

Odricanje od odgovornosti

Коментари

ВЕСТИ