Osećate li se bespomoćnom i slabom? Nervozni ste, ne možete da spavate? Hvata vas strah i anksioznost svaki put kada ste sa partnerom? Postoji velika šansa da ste žrtva emotivnog zlostavljanja. Ovako nasilje je teško uočljivo, jer je vrlo dobro sakriveno i teško nam je da shvatimo da nešto nije u redu. Jasno je i zašto, nasilnik vrši nasilje na promišljen i manipulativan način.
Zlostavljanje nije gubitak kontrole nasilnika. Naprotiv, on zna šta radi i svestan je svojih postupaka. Bira koga će, kada i gde zlostavljati, a kada je neko u blizini zna da se kontroliše i ponaša kao da je sve u redu. Na početku svake veze on je pravi kavaljer, zna kako da šarmira i trudi se da sebe predstavi kao finog mladića.
“Moj bivši dečko je veoma inteligentan, šarmantan i duhovit. Veoma je popularan u društvu, svi ga znaju kao veselog momka. Bio je tako divan kada smo se upoznali, staložen, pričao je kako želi porodicu, da se skrasi. Rekao je da me voli, i ja sam mu poverovala”, ovako započinje svoju priču za naš portal devojka koja želi da ostane anonimna.
Nije neuobičajeno da na samom početku veze momak izjavi ljubav devojci. Iako se čini romantičnim, to je u stvari njegov mamac. Tek kasnije on pokazuje svoje pravo lice, ali u tom trenutku devojka je već zaljubljena u njega i nije svesna opasnosti, dok ne bude kasno.
„Nisam ni slutila da se iza te maske dobrog momka krije neka potpuno druga osoba. Ne mogu da verujem da sam bila toliko slepa. Bio je tako pažljiv prema meni, obasipao me je cvećem, bio je tako romantičan. Posle dva meseca veze preselila sam se kod njega. Od tada počinju moji problemi”, rekla je naša sagovornica.
Smatra da je pogrešila što se nije obazirala na njegove sve češće nervozne ispade u kojima je krivio sve, samo ne sebe. Sve je pripisivala stresu zbog posla, i kako kaže, mislila je da će ga proći. Međutim, to se nije desilo. Umesto toga, svoj bes je usmerio ka njoj.
„Počeo je da viče na mene i da me vređa, zvao me je budalom i glupačom. Šta god da sam uradila nije mu valjalo. Počeo je da mi zabranjuje i izlaske, da mi određuje šta da obučem, morala sam da izbegavam muško društvo, jer je bio nenormalno ljubomoran”, kaže, i posle kraće pauze nastavlja „Sve je to uticalo na moju psihu, uspeo je da me ubedi da ne vredim ništa. Zanemarila sam porodicu i prijatelje. Pokušala sam da mu se suprostavim, ali onda bi se on još više razbesneo. Stidela sam se zbog svoje situacije. Dve godine sam živela u paklu, ali na kraju sam uspela nekako da se izvučem iz njegovih kandži uz veliku pomoć roditelja i prijatelja.”
Iako se radi o od društva zanemarenoj temi, emotivno zlostavljanje je mnogo veći problem nego što mislimo, i jednako je destruktivno kao i fizičko nasilje. Ono je podmuklo i koristi se za kontrolu i potčinjavanje druge osobe.
„Cilj nasilnog ponašanja jeste demonstracija moći i uspostavljanje kontrole nad partnerkom”, naglasila je za Bazar Tanja Ignjatović, psihologinja Autonomnog ženskog centra. Nasilniku smeta što je njegova partnerka zaposlena, što ima društveni život, i što je ekonomski nezavisna. Zbog toga nastoji da ostvari svoju dominaciju i to čini primenom brojnih taktika psihološkog nasilja.
Taktike uključuju vređanje, ismevanje, kritikovanje, pretnje, optuživanje, ponižavanje, omalovažavanje, ignorisanje, bolesna ljubomora, prisluškivanje, izolacija od rodbine i prijatelja. Takođe, pod ovakvu vrstu nasilja spada i ekonomsko uskraćivanje.
Finansijska nesigurnost je veliki problem zbog kog žene postaju zavisne o nasilnicima i ne mogu da ih napuste. Postoji nekoliko načina na koji se nasilnici trude da liše sigurnosti svoje žrtve: sabotiranje posla (proganjaju ih, maltretiraju pozivima, pojavljuju se bez najave na njihovom radnom mestu; žrtva je zbog toga stalno uznemirena i ne može da obavlja svoj posao efikasno, i često ostane bez posla), kontrolisanje finansija (sprečavanje žrtve da pristupi zajedničkim računima kako bi oni jedini odlučivali o porodičnom budžetu) ili pak krađa novca i pravljenje dugova (kradu od svoje žrtve, prave dugove i tako ih ostavljaju bez ičega).
Ukoliko imaju decu ženama je još teže da napuste partnera. Naime, često on koristi decu protiv majke, podstiče ih da je ne poštuju, čak i da je špijuniraju. Deca služe i kao način ucene – ako ikad pokušaju da odu prete im da će tražiti starateljstvo, kidnapovati ih ili pak ubiti.
Nasilje se po pravilu ponavlja. Ne ignorišite ga. To nije ljubav, to je kontrola. Nemojte da ćutite i trpite!
No, sam nasilnik odbija da prizna da ima problem. Tvrdi da to „nije ništa važno” i da je to „za njeno dobro”, dok sa druge strane optužuje svoju partnerku za svoje ponašanje („Da ti nisi…, ja ne bih…”). Istovremeno će reći da je luda i da umišlja. Na kraju, uspeva da je uveri da je ona kriva i tu krivicu koristi da bi manipulisao njome.
Sa druge strane, problem je što okolina retko veruje žrtvi, pa je ona prinuđena da ćuti, jer se srami i misli da joj niko neće verovati. Ovaj oblik zlostavljanja navodi žene da se osećaju poniženo i narušava njihovo rasuđivanje. One u početku poriču da su žrtve nasilja, zbog ljubavi prelaze preko toga i veruju da će se njihov partner promeniti. Međutim, to se retko dešava, a posledice mogu biti ozbiljne: depresija, anksioznost, pa čak i posttraumatski stresni poremećaj. Osim toga, neretko se sa psihičkog pređe na fizičko nasilje.
Najzad, vredi istaći da je početkom 2016. godine najavljeno je da će u Srbiji doći do promena u Krivičnom zakonu i da će psihičko zlostavljanje postati krivično delo. Nažalost, do toga nije došlo, već i dalje ima samo opšti oblik zlostavljanja, a kazna je godinu dana zatvora (član 137).
Ako ste žrtva ovog vida nasilja (ili ako poznajete nekog koji prolazi kroz ovu torturu), nije vam u interesu da to krijete. Važno je da ponovo počnete da verujete u sebe i da shvatite da stvarno vredite. To je prvi korak koji vodi ka odluci da više nećete trpeti nasilnika. Napravite plan, a ukoliko niste u stanju sami sve da prevaziđete, potražite pomoć! Zapamtite, emotivno zlostavljanje nije podnošljiva žrtva u odnosu na batine.
