FOTO: FanartTV
Moje upoznavanje sa bendom The Smiths desilo se, recimo, 2005. godine. Treći razred srednje škole, ogromna glad za muzičkom istorijom, unikatni izvođači. Naravno da sam zagrizla mamac.
Njihov rok trajanja bio je svega pet godina, a armija obožavalaca raste sa svakom novom generacijom. The Smiths su jedan od onih bendova čije se ponovno okupljanje priziva i očekuje, ali je svađa između Morisija i Mara nešto što možda nećemo nikada dočekati.
Njihova svađa je proizvod onoga što je započelo prijateljstvo – totalna suprotnost. Mladi i umetnički nastrojeni, dve opozicije su u nekom trenutku 1982. godine, kada su se i upoznale, došle na ideju da se suprotnosti privlače i da treba da naprave bend. Da, tako su nastali The Smiths. Za ovo obično ime odlučili su se baš zato što je obično. Nije ih zanimao glamur, privlačenje pažnje, spektakl. Jednostavno su hteli da prave muziku i uživaju, budu nešto najobičnije moguće.
U Britaniji su pokrenuli novi talas, prihvaćen i zauvek obožavan. Ono što je izuzetno interesantno je to da većina ljudi bira skoro pa iste omiljene pesme ovog benda. Tu su obavezno „How soon is now“, „There is a light that never goes out“, „Panic“, „This charming man“, „Girlfriend in a coma“. Ostalo su nijanse.
Reči nisu prepotentne, više su sabrane misli jedne svakodnevice. Bliske su sanjarima i filozofima, poučne su, ironične. Postavili su Mančester na muzičku mapu, poslužili su kao inspiracija bendovima poput The Stone Roses, Oasis, AFI. Britki tekstovi, snažni rifovi, hipnotišuća ritam sekcija - rekao bi čovek da tako može svako. Možda, ne osporavam. Da li svako može da proizvede hemiju koja privlači pažnju, u ovom slučaju uho? Nikako. Možda baš zato The Smiths nisu mogli postojati duže od pet godina. Industrija protiv umetnosti, predvođena unutrašnjim konfliktima. Tako se ova bajka završila.
FOTO: The Smiths.cat
The Smiths - Heaven Knows Im Miserable Now
The Smiths su moj zimski bend. Imam hipsterske naočare, ogromne džempere preko iscepanih farmerica (u stanu sam, toplo mi je), gledam kroz prozor, pijem toplu čokoladu, gledam ka Mančesteru. U stvari, ja ne znam gde je Mančester u odnosu na moj stan, ali pomaže priči. Smeškam se dok slušam Morisejevo sarkastično recitovanje i smišljam prikladne kletve upućene njemu i Maru, ogorčena što su mi uskratili pravo da se nadam nekom sledećem albumu. Ako vam se svide The Smiths, tako će delovati na vas. Možda i sami poželite da napišete nešto u svesku, a ne u Word-u.
Budite naši The Smithsi, budite jednostavni, radite ono što volite samo dokle god ste srećni. To je prva lekcija alternative.
Tamara je u narodu poznata kao LinDe i kao muzički fanatik.
