Kada sam pristupila uredničkoj grupi ovog portala, nisam imala ni približnu misao o tome da su svi ljudi toliko posvećeni svom poslu. Da, posvećeni - toliko kao dosadašnja urednica Prevodilačke radionice Tanja Ćetojević. Kroz njen rad, komunikaciju, stručnost i saradnju sa prevodiocima, Prevodilačka je postala rubrika 2015. godine. To je samo jedna od više stvari kojoj je ona doprinela.

Autor: Milica Janković

Upravo zbog gore navedenog, tužna sam što nas napušta zbog previše obaveza. Sa druge strane, srećna sam što sam od nje kroz dosadašnju saradnju postala bolja osoba u poslovnom smislu i zato što nastavlja u, za nju, boljem smeru.

Kroz odgovore na ova pitanja za iSerbiu odlično ćete upoznati našu Tanju: od dana kada se zaljubila u dirke, do dana kada je počela da razmišlja koju strategiju da upotrebi kako bi pomogla prevodiocima, a doprinela portalu. Naravno, uvek će se provlačiti ta neraskidiva ljubav prema jezicima koji za nju predstavljaju večitu intelektualnu inspiraciju.

Završila si srednju muzičku školu i od šeste godine sviraš klavir. Ipak si od Muzičke akademije odustala i upisala engleski. Šta te je prvo navelo da zavoliš muziku, klavir i da nastaviš sa srednjim muzičkim obrazovanjem, a onda da odeš u totalno drugom smeru na usavršavanje engleskog?

Ljubav prema muzici se može poistovetiti sa zaljubljivanjem. Oko vas je mnogo ljudi koji su fizički ili psihički privlačni, a ipak se „zatreskate“ u nekoga ko vam je iz nekog neobjašnjivog razloga poseban. Možda ima boljih ili lepših, ali vi se zaljubite baš u njega. Neobjašnjivo je. Tako se i meni dogodilo sa muzikom. I danas se sećam odlaska kod drugarice iz zabavišta koja je imala sintisajzer i išla na časove. Mene su dirke toliko zaintrigirale da sam odmah zamolila mamu da me upiše na časove klavira. Tako sam počela i od tada sam znala da će ti biti moj životni put.

Tokom celog školovanja sam se vodila ciljem da ću otići na Akademiju. To se nije dovodilo u pitanje i održalo se do četvrte godine srednje škole. Tada sam osetila da mi je potrebna promena – neka „širina“. Muzika je moja duhovna hrana, ali mi je trebala i intelektualna. Oduvek sam uživala na časovima jezika u školi i tako sam prelomila. Jezici su slični muzici. Nikada se ne mogu naučiti niti dokučiti do kraja, a stvaraju najuzvišeniju umetnost.

Radiš kao nastavnica engleskog jezika u školama stranih jezika i kao prevodilac za izdavačku kuću od 2015. godine. Koliko su prevođenje i edukacija naporni, a koliko inspirativni? Ipak je jezik nešto što se mora konstantno usavršavati...

Samo onaj ko se nije bavio ovim poslom smatra da je lak. Nažalost, većina ljudi smatra i da se prevođenje svodi na listanje rečnika (da ne kažem upotrebu Google Translate-a) i automatsko prepisivanje i „zamenjivanje“ reči. Podučavanje smatraju stajanjem pred tablom i objašnjavanjem dečici. Naravno, to je potpuna zabluda, jer je za ovaj posao potrebno mnogo umnog rada, koncentracije i vremena. Za obe oblasti je opšte obrazovanje i neprestani rad na njemu od suštinskog značaja. Pored stručne literature, potrebno je čitati i literaturu iz najrazličitijih oblasti.

Odlično znanje maternjeg jezika je izlišno i spominjati. Iz tog napora dolazi inspiracija. Vaš rad je sve kvalitetniji, a svoje znanje prenosite sledećim generacijama, bilo kroz predavanje, bilo kroz prevode koje će čitati. Još jedna prednost predavanja jezika naspram drugih nauka je taj što na časovima možete dotaći bilo koju temu i diskutovati o njoj. Tako učenike obrazujete šire, vaspitavate ih, i što je najvažnije - razvijate kritičko razmišljanje koje je danas veoma zapostavljeno.

Da li je omladina shvatila da su strani jezici zaista budućnost? Postoji li šansa da omladinu ti jezici zadrže u Srbiji?

Rekla bih da je dve trećine omladine shvatilo. Dosta mojih učenika pohađa časove čak dva jezika i cilj su im međunarodno priznate diplome. Veoma su motivisani i vole konstruktivne diskusije na časovima. Što se tiče zadržavanja u Srbiji, tu situacija nije optimistična. Većina tih istih učenika, nažalost, posmatra učenje jezika kao kartu za inostranstvo gde će studirati ili raditi u oblasti koja ih interesuje. Vreme će pokazati da li će se nešto eventualno promeniti u njihovom stavu.

U iSerbii si od 2014. godine. Kako si se priključila timu? Šta je ono po čemu ćeš tu atmosferu sigurno pamtiti?

Naš portal sam redovno pratila zbog interesantnih i kvalitetnih tekstova koji su za mene pravo osveženje u svetu masovnih portala i vesti. Kada mi je stigao newsletter sa konkursom za prevodioce, odmah sam odlučila sa se prijavim. Pored toga, tada sam samo predavala u školi i želela sam da se makar volonterski bavim prevođenjem. To se pokazalo kao dupli pogodak. Prevodila sam, a istovremeno i sama bila uključena u širenju kvalitetnih sadržaja na iSerbii. Taj rad se ispostavio kao prava inspiracija. Pružio mi je divno iskustvo i postavio visoki standard za nastavak moje karijere. Uvek naglašavam da je atmosfera kod nas radna, ali opuštena.

Iako se većina nas nije uživo upoznala i sarađujemo uglavnom putem interneta, komunikacija među nama je besprekorna. Uvek će vam neko pomoći, posavetovati vas, dati konstruktivnu kritiku, a isto tako i želeti da čuje vaše mišljenje. Naravno, nisu svi spremni da prihvate kritiku, ali oni koji jesu, mnogo toga nauče od svojih saradnika. Takođe je to sve još interesantnije zbog činjenice što su članovi iSerbie mladi ljudi raznih struka iz Srbije i regiona.

Od 2015. godine si bila urednica naše Prevodilačke rubrike/radionice koja je te iste godine proglašena Rubrikom godine ! Reci nam, molim te, kakav je bio tvoj način rada sa prevodiocima? Kako si uspevala da izabereš interesantne teme, da održiš tempo sa najaktivnijima i da motivišeš one kojima je to bilo potrebno?

Prvo sam se naoružala strpljenjem, što sam opet naučila radeći u školi sa mlađim uzrastima, i posvetila dosta privatnog vremena radionici. Pored pregleda prevoda, slanja povratnih informacija, prevodiocima bi uvek trebalo pomoći oko nedoumica. Moj rekord je bio pet sati razmenjivanja mejlova sa prevodiocem oko uređenja teksta na sajtu i html kodova. Ipak, na kraju je bio divan osećaj, jer sam uvidela koliko je taj prevodilac bio srećan što je naučio nešto potpuno novo i koliko je stekao samopouzdanja. Taj prevodilac sada besprekorno uređuje svoje prevode.

Teme sam uvek birala temeljno, satima iščitavajući članke na raznim sajtovima. Te sajtove pratim redovno da bismo uvek bili u koraku sa dešavanjima u svetu, naročito kada se radi o preduzetništvu, jer je to glavni cilj našeg portala. Tako je za najaktivnije prevodioce uvek bilo spremnih tekstova za prevod. Motivacija je svima potrebna, pogotovo onima koji rade sa nama dugo. Neki su naši članovi i po dve godine. Po odabiru tekstova koji su u skladu sa potrebama sajta, dodeljivala sam ih prevodiocima kojima je taj tekst u skladu sa strukom ili interesovanjima koje sam osluškivala i otkrivala tokom komunikacije. Veoma sam bila srećna kada mi se jedan prevodilac na kraju saradnje zahvalio i rekao kako je dosta toga naučio kod nas i da je čak nastavio da dodatno istražuje na teme koje su mu dodeljivane. Meni je to bila potvrda da sam na pravom putu i da tako treba da nastavim.

Još jedna stvar, a za mene možda i najvažnija, je što sam sebe „utkala“ u iSerbiu. Te niti nisu vidljive golim okom, ali čine veliki deo sadržaja na portalu u poslednjih godinu dana. Moja lična interesovanja ili dešavanja u privatnom životu su često imala ulogu u odabiru tekstova. Ako se tekst o herojima Perl Harbora našao na sajtu, verovatno sam tih dana prevodila u oblasti vazduhoplovstva; ako se na portalu našao tekst o „Ruskoj petorci“, verovatno sam tih dana sela i odsvirala svoj ispitni komad Cezara Kjuija; Ako se našao tekst o Beli Lugošiju ili Hičkoku, tih dana sam verovatno gledala stare filmove. Šta god da sam radila, uvek sam smišljala kako bih time doprinela iSerbii.

Na čemu trenutno radiš?

Bliži se kraj školske godine, tako da trenutno provodim dosta vremena na poslu. U međuvremenu prevodim, naravno radim u iSerbii, a počinjem sa učenjem još dva strana jezika i sticanjem sertifikata koju sam planirala još na fakultetu, ali nisam imala dovoljno vremena da se tome posvetim, i sa još nekim kursevima. Takođe, kujem planove o aktivnijem uključivanju i usavršavanju u oblasti obrazovanja i prevođenja, ali to ću ipak prepustiti vremenu da pokaže kada ću uspeti da se angažujem.

Puno sreće od nas!


Milica je devojčurak, a voli da peva, piše, čita i ne zaboravlja da se smeje.

***

Pročitajte i:

iSerbia: Ovo je naša rubrika godine!
iSerbia je primer dobrog rada u krugu prijatelja!
Pišite o onome što vas zanima i inspiriše!

***

Ovaj tekst je nastao našom željom da mladi, koji imaju šta da kažu i doprinesu informisanosti i edukaciji naše omladine, prenesu svoje ideje i saznanja. Ukoliko želiš da i ti budeš član našeg mladog tima i doprineseš razvoju naših ambicija, tvoje ideje su nam dobrodošle! CV i jedan tekst pošalji na urednistvo@iSerbia.rs uz Cc na office@iSerbia.rs, sa naznakom "Prijava / novinar". Otvoreno za sve od 15 do 35 godina. Prijem novih novinara vršimo do svakog prvog dana u mesecu.


Želim povremeno da dobijam mejlove od portala o vestima, najnovijim konkursima i aktivnostima OVDE

Odricanje od odgovornosti

Komentari

VESTI