Foto: flickr.com
Mediji su danas poput pipaka hobotnice zaposeli sve sfere ljudskog života. Njihov uticaj nije uvek negativan, mada jedan deo publike smatra da mediji na njih uopšte ne mogu da utiču, naučno je dokazano da mediji nisu pasivni prenosioci poruka. Valija je u „Prokletoj avliji” Ive Andrića iz neznanja spalio knjige, pa tako i veći deo publike ne ume da prepozna da im, kako Džejms Poter tvrdi, u knjizi „Medijska pismenost”, mediji sužavaju izbor i kreiraju život. Pitanje je koliko tu danas može da pomogne obrazovanje za medije i njegovo uvođenje u obrazovni sistem može da promeni ugao gledanja u interakciji sa medijima.
O tome je dalje u tekstu za iSerbia govorio profesor dr Dragan Ćalovića, teoretičara medija i umetnosti sa Fakulteta za kulturu i medije, Univerziteta „Džon Nezbit” u Beogradu.
Profesor Ćalović je autor knjige Uvod u teoriju medija u kojoj govori o tome šta su to mediji, kako su se oni proučavali kroz istoriju i iznosi uglove iz kojih su medije posmatrali različiti teoretičari kroz tehnološki razvoj medija.
Foto: Prof. dr Dragan Ćalović/ glocal-art.ning.com
Da li smo svesni šta, zapravo, znači medijska pismenost?
Danas se o medijskoj pismenosti mnogo govori. Već nekoliko godina ova tema je u fokusu promišljanja, ne samo stručnih krugova, već i javnosti koja za ovo pitanje pokazuje veliko interesovanje. Ipak, reč je o dosta složenoj problematici. Nije dovoljno od Ministarstva zatražiti uvođenje novog predmeta u sistem osnovnog i srednjoškolskog obrazovanja. Neophodno je prethodno definisati sadržaj predmeta, precizirati ciljeve i ishode nastave, ustanoviti kojim kadrovima bi bilo povereno izvođenje nastave, itd. Za sada, u stručnim krugovima, još uvek nemamo saglasnost oko toga da li bi obrazovanje za medije trebalo sprovoditi u okviru Medijskog obrazovanja, Medijske pismenosti, Medijskih kompetencija, ili u okviru šire postavljenog predmeta koji bi bio usmeren na razvoj kritičkog pristupa i podsticanja mišljenja.
Možete li nam pojasniti šta je to medijska manipulacija i na koji način se ona manifestuje?
Postoji više definicija medijske manipulacije. Najopštije bismo medijsku manipulaciju mogli odrediti kao svaki oblik delovanja putem medija s ciljem da medijskim korisnicima nametne određene stavove, oblike ponašanja ili reagovanja. Suprotno dijalogu ili naučnoj raspravi, u manipulaciji se ne teži dokazivanju i iznošenju činjenica, tj. razmeni mišljenja, već nametanju stavova. Jedno od osnovnih obeležja svakog manipulativnog delovanja je njegova prikrivenost, zbog čega je često vrlo teško uočiti oblike manipulativnog delovanja ili mehanizme uvođenja u zabludu. Pored toga, treba imati u vidu da se oblici manipulativnog delovanja po složenosti dosta razlikuju, te da često mogu uključivati kombinaciju različitih tehnika manipulacije.
Smatrate li da smo danas sve manje svesni medijske manipulacije?
Smatram da je svest o postojanju medijske manipulacije danas dosta visoka, i u tom smislu ne bih potcenio medijske korisnike. Ipak to ne znači da smo zaštićeni od uticaja manipulacije, jer sama svest o postojanju manipulativnog delovanja još uvek ne znači i sposobnost prepoznavanja manipulativnih tehnika i odupiranja njihovom dejstvu.
Novine kao medijski proizvod danas, uglavnom, suzbijaju ozbiljne vesti i kritike i daju šansu zabavi, senzacionalzmu. Da li je njihov cilj da skrenu pažnju javnosti?
Medijski prostor, a pri tom ne mislim samo na naše okruženje, ispunjen je različitim sadržajima, od čega bi se samo mali procenat mogao smatrati rezultatom ozbiljnog i odgovornog novinarskog rada. Ciljevi ovakvog delovanja mogu biti najrazličitiji, od planskog preusmeravanja pažnje javnosti, do nastojanja da se manje kvalitetnim sadržajima povećaju prihodi. Ipak, jedan od efekata ovakvog medijskog delovanja je svakako skretanje pažnje javnosti sa bitnih društvenih pitanja, zbog čega, između ostalog, uticaj ovakvih medijskih sadržaja ne bi trebalo zanemariti.
Uticaj rijaliti šou programa danas je veoma veliki. Da li osim ostvarenja prihoda, ovakvi fabrifikovani proizvodi imaju još neki cilj, koji mi zbog nedovoljne medijske pismenosti ne vidimo?
Živimo u vremenu koje je, kada govorimo o medijskim sadržajima, u velikoj meri obeleženo rijaliti programima. Mnoge medijske kuće prepoznale su u snimanju rijaliti programa, ne samo mogućnost značajnog uvećanja prihoda, već i recept relativno jeftinog popunjavanja medijskog prostora sadržajima vlastite produkcije. Ovakvim delovanjem mediji jednako skreću pažnju publike na površna interesovanja, kao što je i stavljanjem u voajeristički položaj udaljavaju od aktivnog učešća u društvenim događajima.
Nasilje iz rijaliti šou programa utiče i na decu koja takva ponašanja prenose i u realnom životu, može li se nekako iz ugla teoretičarke Dafne Lemiš sprečiti taj uticaj i na koji način?
Kada govorimo o uticaju televizije na decu, danas dominira shvatanje da će deca usvojiti one oblike ponašanja koje smatraju realno primenljivim u konkretnoj situaciji. Savremena istraživanja najčešće odbacuju pretpostavku da su deca pasivni konzumenti televizije koja snažno usmerava oblike njihovog ponašanja, već ih najčešće sagledavaju kao korisnike koji na televizijski program reaguju, stvaraju značenja, unose sopstvena iskustva, želje i sklonosti. To svakako ne znači da bi uticaj televizije trebalo zanemariti, već da ovom uticaju ne bi trebalo podrediti uticaj koji imaju porodica, obrazovne institucije, sistem vrednosti i oblici ponašanja koje deca upoznaju u sredini u kojoj odrastaju, i slično.
Kada je reč o uticaju rijaliti programa, trebalo bi najpre odgovoriti na pitanje u kojoj meri deca zaista prate rijaliti programe, odnosno u kojoj meri su zainteresovana za ovakve sadržaje. Ukoliko se u porodici prate ovakve emisije, vrlo je verovatno da će i deca razviti sklonost ka njihovom praćenju i biti pod uticajem emitovanih sadržaja. Ipak, u tom slučaju ne govorimo samo o uticaju televizije, već u velikoj meri o uticaju jednog sistema vrednosti i modela ponašanja koji su prihvaćeni u porodici u kojoj deca odrastaju.
Foto:Rijaliti šou - karikatura, Bojan Jokanović
Nameće se i pitanje o tome da danas nema oštre kritike televizije, a opet mnogi kritikuju teoriju predstavnika Frankfurtske škole, Adorna i Horkhajmera, da su previše bili kritični. Kako Vi gledate na teoriju Frankfurtske škole? Da li je bila previše kritična prema medijima?
Ne mislim da danas nema oštre kritike medija. Ipak, smatram da oštra kritika nije ono na čemu treba insistirati, već pre svega na utemeljenoj i teorijski zasnovanoj kritici. Mišljenje pretpostavlja kritički pristup, ali jednako pretpostavlja i teorijsku, odnosno činjeničnu utemeljenost, kao i poštovanje određene metodologije. Kada je reč o predstavnicima Frankfurtske škole, oni su svakako dali značajan doprinos razvoju studija medija, a njihovi stavovi u velikoj meri su još uvek aktuelni. Ipak, danas raspolažemo novim saznanjima koja uvode nove pristupe i interpretacije, koje bi svakako bilo pogrešno zanemariti.
Nepoznavanje medijske pismenosti dovelo je nesumnjivo i do rušenja društvenih vrednosti. Danas mnogo mladih uzima za heroje likove sa dna društvene lestvice. Ko je po Vama za takav slučaj modernih mitova najviše kriv?
Uticaj medija svakako nije zanemarljiv na urušavanje sistema vrednosti, no bilo bi pogrešno pretpostaviti da je uticaj medija u tom smislu jedini ili odlučujući. Osim toga, mnogi medijski profesionalci vrlo odgovorno pristupaju svom radu, te je svako uopštavanje o negativnom uticaju medija ne samo pogrešno, već i nepravedno.
Foto:Obrazovanje - karikatura, Bojan Jokanović
Da li ste optimistični po pitanju uvođenja medijske pismenosti i u predškolske ustanove, osnovne i srednje škole i na svim fakultetima?
Smatram da je usklađivanje obrazovnog sistema i nastavnih sadržaja sa konkretnim društvenim potrebama nužan proces. Kada je reč o obrazovanju za medije, verujem da je najpre neophodno usaglasiti njegove ciljeve i ishode, a tek potom pronaći odgovarajući oblik njihovog implementiranja u sistem obrazovanja. Konačno, da bismo odgovorili na pitanje kakvo obrazovanje želimo i kakve je promene u obrazovni sistem neophodno uneti, prethodno moramo odgovoriti na pitanje kakvog građanina želimo.
Kada govorimo o kritici uvek moramo biti na oprezu, jer uticaj medija nije samo negativan, na to upozorava i profesor Ćalović, poštujući naučni integritet ranijih teoretičara. Danas u medijima ima i pozitivnih uzora, smatra on.
Marko, večiti borac za kreativnu slobodu reči i folklorne tradicije!
Pročitajte i:
Srećne praznike želi vam Iserbia!
Istraživačko novinarstvo u Vojvodini
Jezero u srcu...
