Уморна уплакана мајко, живиш у земљи у којој ти нико ни пре трудноће, током, па ни након порођаја није рекао ништа о овоме. Можда је твоја мајка знала шта, свекрва или сестра, али су сигурно ћутале. О томе се не прича, јер гарант носиш престолонаследника или дуго очекивану пишуљу и нема разлога да се осећаш лоше, икада. Откуд ти заправо право на то? А ово је последње што си очекивала да ћеш осећати, зар не? Није било ничега да те припреми за њу, нити си могла да претпоставиш да ћете потрести до сржи.

Autor: Marijana Stolić

Фото: пиxабаy

Тај изненадни осец́ај конфузије и изолације је тако застрашујућ. И откуд он кад си на свет донела здравог јунака коме је посао да ти вришти на сиси док не буде сит. Диван је, сви око тебе говоре. Ти га гледаш И плачеш јер не разумеш зашто си тужна. Није ти леп и до крви те гризе савест што се осећаш тако. Не знаш шта се дешава и немаш коме да кажеш. „Хормони, проћи ће“ је највише што ћеш можда од стручне помоћи добити.

Да си могла да знаш или да си прочитала више чланака током трудноће о томе шта те чека након порођаја у сопственој глави, уместо што си читала како што пре да повратиш девојачку тежину како би њему опет била лепа, можда би сада знала који ти је ђаво. Гризе те савест и због овога. Плачеш сатима. Твој љупки партнер те гледа као теле, тек он везе нема шта ти је: „Хормони, ваљда ће проћи“, нада се у себи.

<имг цласс="цфлоат" срц="хттпс://с17.постимг.орг/д8алцу9ј3/воман_1006102_960_720.јпг" />
Фото: пиxабаy

Тешке су ти руке као олово, капци још тежи, боли те свака кост и ако је од порођаја прошло већ више од месец дана. Бебу слабо узимаш у руке, и то те боли, али не можеш, уморна си и плачеш. Размишљаш о томе како је не волиш, а морала би да је обожаваш али ти немаш снаге ни да је погледаш. Поново плачеш и навлачиш прекривач преко главе. Иза врата се свекрва и муж домунђавају и чујеш, јасно чујеш : „То је размажено, говорила сам ти али нисам имала коме да причам“. Набијаш главу у јастук, грчиш колена на груди. Нико те не воли. Сигурна си у то. Сви воле само бебу, ти више не постојиш. И без бебе ниси важна. Беба вришти, они је нунају с лева на десно. Устајеш и као смочени џогер вучеш се по кући, окопнела к’о сенка.

Драга уморна и тужна мајко, тај страшни осећај панике, страха, немоћи, умора који те погодио по рођењу тог блиставог неутешног створења, није нешто на шта си сама пристала и што си желела. Ипак, упркос слабим изгледима, и у инат стигми, породици која не разуме шта ти се догађа, теби којој се чини да одустајеш, да не можеш, да ниси створена да будеш мајка – ти се мораш изборити.

Статистика каже да скоро свака десета породиља пати од блажег или тежег облика постпорођајне депресије.

Као што рекох, о томе се углавном ћути, од стране стручног кадра који ти је водио трудноћу. Није ни чудо што си затечена. Да, јесу у питању хормони и њихово лудовање, али за то ниси ти крива. Ниси крива. Тачка.

Зато, потребна ти је помоћ. Проћиће пре или касније, бићеш права мама, али ти је потребна помоћ. Тражи је јер имаш право на њу. Није стид бити ни болестан ни слаб. Не буди попут свекрве која мисли да си размажена јер си расцепана и напукла и емотивно и физички. Тражи помоћ. Имаш право на њу, због себе и због своје бебе.

<имг цласс="рфлоат" срц="хттпс://с21.постимг.орг/св3вyвкхј/мотхер_429158_960_720.јпг" />
Фото: пиxабаy

Чак и кад ниси свесна тога, ти се мораш борити. Чак иако изговориш најстрашније истине о својим најстрашнијим мислима, ти се мораш борити.

Ово ти пише једна мама коју је постпорођајна депресија једног сунчаног пролећа пре девет лета малтене довела на руб између живота и смрти. Јер то што се комеша по твојој глави по мојој је је направило петље и чворове.

Али сам тражила помоћ, упорна у свој својој слабости, упорна као ђаво да ми буде боље. И ти ћеш, јер си мама. А мама је саткана од челика и ако је понекад као свила танка, мама је фајтер, мама је најстрашнија сила овога света јер мама је храброст. Мама рађа чуда јер је мама чудо природе.

Уморна, уплакана мамо, ниси сама. Бићеш боље, бићеш боља мама. Јер си знала да кад ниси могла сама да се избориш и када те нико није разумео, потражиш помоћ и рекла своје страхове и слабости наглас.

Бићеш поново добро, дивна храбра мамо!

Извор: Lola Magazin

Прочитајте и:

8 mart: Borba za ljubav!
Svet se priprema za međunarodni štrajk žena
Razgovor sa rubrikom godine - iFemin


***

Овај текст настао је нашом жељом да створимо алтернативни веб простор за младе где могу да пишу о свим оним темама које сматрају важним, искрено и без ограничења! Уколико желиш да и ти будеш члан нашег младог тима и допринесеш развоју наших амбиција, твоје идеје су нам добродошле! Није потребно искуство, већ само жеља и идеје! ЦВ и један текст са валидног мејла пошаљите на ifemin@iserbia.rs Цц office@iserbia.rs, са назнаком "Пријава / о женама". Пријем нових дописника врши се најкасније сваког првог дана у месецу. Отворено за све од 15 до 35 година. Пријем нових новинара вршимо до сваког првог дана у месецу.


Желим повремено да добијам мејлове од портала о вестима, најновијим конкурсима и активностима OVDE

Odricanje od odgovornosti

Коментари

ВЕСТИ