Činjenica je da svi učimo zbog sebe i onoliko koliko mislimo da treba. Pravila i garancije nema, a faktor sreće je važan šta god da ste završili i čime god da se bavite.
Ipak, sve više se postavlja pitanje kvaliteta privatih u odnosu na državne fakultete. Najsvežiji događaj je protest studenata Filozofskog fakulteta , koji se toliko odužio da više nikom nije jasno ko štrajkuje i iz kojih razloga, zapravo.
Protesti na Filozofskom fakultetu počeli su 19. septembra, prvobitno zbog toga što su studenti bili nezadovoljni izmenama Zakona o visokom obrazovanju i zbog nezakonitog naplaćaivanja mnogih troškova čak i budžetskim studentima. Ono što se još navodilo kao sporno, između ostalog, jeste isti tretman svršenih studenata privatnih i državnih fakulteta.
U ovom tekstu nije nam namera se bavimo time čije je gradivo lakše, čije su diploma priznatije i tome slično. Nameravamo da istaknemo suštinski problem visokog obrazovanja u Srbiji u celini. To je država. Ona kreira i donosi zakone, odredbe i ostale zakonske akte kojima se uređuje školstvo.
Naime, ne postoji strategija kojom država jasno stavlja do znanja koliko je kadrova iz određene oblasti potrebno državnom, a koliko privatnom sektoru. Ovako smo u sitaciji da Pravni i Ekonomski fakultet Beogradskog univerziteta upisuje po nekoliko hiljada brucoša svake godine. To je samo najekstremniji primer.
U nekim drugim oblastima postoji manjak stručnih lica. Država sigurno ne bi mogla da ograničava upis na privatne fakultete, ali bi mogla da da predlog broja studenata, na osnovu analiza koje bi trebalo da obavi, i okvirno utvrdi broj ljudi koji će biti potreban u određenim oblastima.
Druga stvar, koja se direktno tiče odnosa državnih i privatnih visokoškolskih ustanova, jeste da je država ta koja dodeljuje akreditacije. Dakle, ne dodeljuju ih privatni fakulteti sami sebi ili jedni drugima međusobno. Iz toga razloga, nije u redu da država (a samim tim i njeni činovnici i službeici) pravi razliku između jednih i drugih studenata, jer je sama odobrila rad, odnosno, potrebni nivo znanja i veština koji se stiče na njima.
Sada već čuvena, Bolonjska deklaracija, zaživela je 1999. godine, kada su predstavnici nekoliko evropskih zemalja potpisali sporazum o visokom obrazovanju. Srbija se 2005. godine, Zakonom o Visokom obrazovanju, pridružila ovom sistemu. Sporno je to što veoma malo državnih fakulteta sprovodi Bolonju u potpunosti.
Bolonja podrazumeva, između ostalog, polganje ispita iz delova i obim udžbenika do 300 stranica. Primetićemo da je, opet, malo državnih fakulteta na kojima se primenjuje i ovaj segment preuzet i prihvaćen iz Bolonje.
„Tradicija, kvalitetniji nastavni kadar i strožiji kriterijumi su prednosti državnih fakulteta. Univerzitet u Beogradu je, drugu godinu za redom, među 400 najboljih univerziteta sveta, prema Šangajskoj rang listi. To predstavlja najbolji plasman nekog univerziteta u okruženju, bilo državnog, bilo privatnog", rekao je za iSerbia dr Nenad Zrnić, prodekan za nastavu Mašinskog fakulteta. On nam je takođe rekao da je od osnivanja Mašinskog fakulteta do danas zabeleženo oko 800 doktoranata, dok su neki privatni fakulteti za vrlo kratko vreme uspeli da stignu do te brojke.
„Prednosti privatnih fakulteta, sa druge strane, su primenljivo znanje, praktično iskustvo studenata i predavača i savremeni odnos prema studijama i studentima", smatra doc. dr Ljiljana Manić, prodekan za nastavu Fakulteta za kulturu i medije i zaštitnik prava studenata Megatrend univerziteta.
„Mnogo je onih kojima je u intresu da se javno omalovažavju i nastavnici i studenti privatnih univerziteta. Ne treba zaboraviti da veliki broj studenata državnih fakulteta plaća školarinu, često i višu nego što bi to bio slučaj na privatnom fakultetu. To su značajni prihodi državnih fakulteta. Iz tog razloga, jasno je da im ne ide u korist da prava slika o privatnim fakultetima izađe na videlo, već nadmeno i neargumentovano nastavljaju praksu po kojoj do afirmacije dolaze negacijom – mi smo dobri zato što su drugi loši. Državni fakulteti su vredni zato što privatni nisu", kaže profesorka Manić.
Pre nekoliko godina održana je tribina na Fakultetu političkih nauka, na kojoj su govorili Aleksandar Timofejev i Jugoslav Ćosić. Ono što se moglo čuti jeste nedvosmislena poruka obojice da „nije važno koji ste fakultet završili, već šta je vas taj fakultet naučio”.
Marina je student novinarstva i smatra da , uz pomoć svoje profesije, može da promeni svet.
