Madagaskar je četvrto najveće ostrvo na svetu i nalazi se u Indijskom okeanu, u blizini istočne obale Afrike. Glavni grad republike Madagaskar je Antananarivo.

FOTO: Dečiji kutak

Priredila:Jovana Ljevnaić

1. Zahvaljujući dugogodišnjoj izolaciji, Madagaskar obiluje endemskim vrstama. Pre oko 165 miliona godina odvojio se od Afrike, a zatim i od Indije.Oko 90 posto vrsta flore i faune je jedinstveno i može se pronaći samo na Madagaskaru. Među njima su se nalazile džinovske ptice trkačice i patuljasti nilski konji, ali te vrste su, nažalost, izumrle. Takođe, postoje vrste koje su evoluirale i zato je njihova spoljašnost neobična.

2. Karakteristične životinje na Madagaskaru su lemuri. Postoji oko 100 različitih vrsta, među kojima je i najmanji lemur na svetu. On je težine svega 30 grama. Takođe, istraživanja kažu da je na Madagaskaru živeo lemur veličine gorile i težine do 400 kilograma, koji više ne postoji.Neki od ovih lemura imaju veoma čudan način oglašavanja koji podseća na policijsku sirenu.


FOTO: Hello travel


3. Prvi ljudi su se na Madagaskar naselili između 350. godine p.n.e. i 550. godine nove ere. To je bio legendarni Vazimba narod. Oni su bili pigmejskog rasta, ali ih odavno niko nije video. Kasnije, oko 1000. godine, pridružili su im se Bantu migranti, kao i mnogi drugi afrički, azijski i evropski narodi.

4. Za lemure je zanimljivo to da ženke predvode grupe, a poslednji vladar Madagaskara takođe je bila žena. Kraljica Ranavalona III vladala je pre nego što je Madagaskar postao francuska kolonija. Dakle, mitovi o sličnosti između čoveka i lemura delimično su istiniti.


FOTO: Kerdowney

5.Poljoprivreda Madagaskara zasniva se na drvetu baobaba. Plodovi se koriste za jelo, listovi u medicinske svrhe, a velika stabla kao skloništa ili kao rezervoari za vodu koja se čuva za rezervu u vreme suša. Mada i sam baobab pravi rezerve vode u stablu.

Botaničari tvrde da baobab može da živi i po nekoliko hiljada godina.


FOTO: Wikipedia

6. Madagaskar, Madagasikara, San Loreno ili Mogadišu? Koje je pravo ime ostrva? Evropljani su u srednjem veku popularizovali naziv Madagaskar. Danas, na malagaši jeziku Madagaskar se zove Madagasikara. San Loreno je ime koje je ostrvu dao portugalski istraživač Dijego Dijaz. Ovo ime se nije zadržalo. Najzad, ime Madagaskar pojavljuje se u memoarima Marka Pola. On je pomešao ostrvo sa lukom u Somaliji koja se naziva Mogadišu, a ime Madagaskar predstavio kao lošu transkripciju tog imena.

7. Tradicija Madagaskara je da se preminuli ljudi tretiraju kao živi. Bez obzira što većina stanovništva sledi hrišćanstvo, veruje se u magične moći predaka. Tako za vreme praznika koji se naziva Famadihana(ili praznik mrtvih) stanovnici provode tako što otkopavaju tela mrtvih sa kojima plešu. Takođe, grobnice se postavljau na visoke litice kako bi se mrtvi približili nebu.


FOTO: lonelyplanet

8. Zastava Madagaskara usvojena je 14. oktobra 1958. godine, kao predznak sticanja nezavisnosti koje se dogodilo dve godine kasnije. Na zastavi se nalaze 3 boje: crvena, bela i zelena. Svaka od njih nosi određenu simboliku, pa tako crvena i bela označavaju boje kraljevstva Merina, a, zelena je boja Hova, seljaka koji su učestvovali u borbi za nezavisnost.


FOTO: Madagascarflag

9. Životinje iz animiranog filma Madagaskar zapravo ne žive na Madagaskaru.
Zebu se smatra svetom životinjom, a insekti su takođe mnogobrojni na ovom ostrvu. Poznata je i najezda skakavaca u kojoj milijarde skakavaca u roju dugom i po nekoliko kilometara pustoši ogromne površine livada i useva. Pojedini stanovnici uopšte ne seju jer kažu da je nemoguće održati useve od ove nepogode. Upravo je ovo najveći razlog zbog kog Madagaskar strahuje od gladi.


Izvor: Kafenisanje.rs

Pročitajte i:

Da li ste čuli za pametna ogledala?
Vodič kroz Gaudijevu Barselonu
Da li su emodžiji umetnička dela?

***

Ovaj tekst je nastao našom željom da mladi, koji imaju šta da kažu i doprinesu informisanosti i edukaciji naše omladine, prenesu svoje ideje i saznanja. Ukoliko želiš da i ti budeš član našeg mladog tima i doprineseš razvoju naših ambicija, tvoje ideje su nam dobrodošle! CV i jedan tekst pošalji na urednistvo@iSerbia.rs uz Cc na office@iSerbia.rs, sa naznakom „Prijava / novinar“. Otvoreno za sve od 15 do 35 godina. Prijem novih novinara vršimo do svakog prvog dana u mesecu.


Želim povremeno da dobijam mejlove od portala o vestima, najnovijim konkursima i aktivnostima OVDE

Odricanje od odgovornosti

Komentari

VESTI