.jpg)
FOTO: Askusque
Kad smo mladi, verujemo u bajke koje su nam čitali mama i tata. Naš svet je obojen u ružičasto. Verujemo da je sve lako ostvarivo i da je potrebno samo da nešto poželimo, pa da nam se i ostvari. Srce mladog bića je čisto, neiskvareno, naivno. Previše verujemo ljudima. Mislimo da su svi dobri i da nam žele dobro.
Međutim, kad-tad se suočimo sa realnošću života i prvim razočaranjima: problemi u školi, izdaja najboljeg prijatelja, prvi raskid. Možda su prva razočaranja ujedno i najteža. Ruši se naša idealna slika sveta.
Možda nam je bol potreban da bismo naučili da cenimo trenutke sreće. Lepo je rekao Čarls Bukovski: „Moraš umreti nekoliko puta pre nego što zaista počneš živeti”. Vremenom ojačamo na udarce života i shvatamo da je život borba i da moramo da budemo jaki da bismo opstali.
Koliko puta ste se zapitali „Zašto se ovo baš meni dešava? Dokle će me pratiti loša sreća“?. Sve se dešava sa nekim razlogom, a na nama je da taj razlog pronađemo. Od nas samih zavisi iz kog ugla ćemo da gledamo na stvari. Možemo večito da jadikujemo nad svojom sudbinom, a možemo i iz svake nesreće da izvučemo pouke i uzdignute glave krenemo dalje. Život će nas možda stalno stavljati u slične situacije ili nam slati slične tipove ljudi da nas povrede dok ne savladamo lekcije i steknemo potrebna znanja i mudrosti. Moramo da naučimo da čitamo skrivene poruke životnih iskustava. Moramo da učimo na svojim greškama. Život je nepredvidiv.
Mi smo proizvod našeg iskustva, sreće i tuge, uspona i padova, ushićenja i razočaranja. Deo smo onih koji su postojali u našim životima. Ljudi iz naše prošlosti uticali su na izgrađivanje naše ličnosti. Sa razlogom su došli u naš život i sa razlogom iz njega otišli. „Naš život je stalno putovanje, od rođenja do smrti. Okolina se menja, ljudi se menjaju, potrebe se menjaju, ali voz dalje ide. Život je voz, a ne železnička stanica”, mudro je rekao Paulo Koeljo.
Nikada ne treba da žalimo što smo neke ljude zavoleli, verovali im, a oni nas izdali. Zar nas nisu naučili da ne poklanjamo svoje poverenje svakome? Ljubav i poverenje treba davati samo onima koji ga zasluže.
FOTO: Wordpress
Iskustva nam pomažu da bolje upoznamo sebe. Sebe upoznajemo do kraja života. Uvek postoji nešto čime sami sebe možemo iznenaditi. Ako ste danas sami bez ikoga da vam ruku pruži, zapitajte se zašto. Da li ste vi ikada ikom ruku pružili? Ako ste sami, bez ljubavi, zapitajte se da li ste ikada ikoga istinski voleli. Ako ste voleli pogrešne osobe, zapitajte se da li ste i sami bili pogrešne osobe. Zar ne dolaze prave stvari pravim ljudima u pravo vreme?
Na kraju bih citirala sjajnog Balaševića: „Jednog dana zastaćete negde na sred neke dobro poznate ulice, pogledaćete u nebo i razumećete zašto se sve baš tako desilo. Duboko ćete udahnuti novi život i hrabrim koracima krenuti dalje i najzad shvatiti da je život previše kratak da biste bili nesretni”.
Marina je zaljubljenik u psihologiju.
Pročitajte i:
Futuristički ep iz prošlosti
The Smiths – poezija je to
Sa Pračetovim likovima na moru 2. deo
