FOTO: Carey Nieuwhof
Prevela: Rahela Vlajnić
Mnoga preduzeća žele zaposlene i menadžere koji sa strašću pristupaju svom poslu. Strast se obično povezuje sa blagostanjem i produktivnošću na poslu.
,,Preduzećima je bitna strast. Ona nam je neophodna i upravo tu osobinu tražimo u našim zaposlenima, ali ne po svaku cenu’’, objašnjava student na doktorskim studijama Ide Katrine Birkelan sa BI Norveške poslovne škole.
Prema mišljenju Birkelanove, nije baš svaka strast prema poslu dobra. ,,Bitno je odrediti pokretače te strasti’’, kaže ona.
Harmonična i opsesivna strast
Za svoj doktorat na BI Norveškoj poslovnoj školi, Birkelanova je ispitivala ulogu strasti u blagostanju i produktivnosti na radnom mestu.
Ona razlikuje dve glavne vrste strasti:
1. Harmoničnu strast: Umeš da kontrolišeš svoju strast. Harmoničnu strast odlikuju profesionalnost, blagostanje, kreativnost, dobar protok i rad po planu i programu. Posao ti je bitan i uživaš u njemu, ali ti ne predstavlja sve na svetu.
2. Opsesivnu strast: Ovakva strast se rađa kad se druge potrebe, poput društvenog statusa ili samopouzdanja pomešaju sa tvojim poslom. Ovakve ljude definiše njihov posao – a ne ono što oni sami jesu. Opsesivna strast je u tesnoj vezi sa iscrpljenošću, sukobima na poslu ili u sferi porodičnog života, i stresom na radnom mestu. Veći deo života svodi ti se na posao.
Opsesivna strast nije pogubna samo po radoholičara: posledice trpe i ljudi iz njegovog okruženja. Sprovedena su istraživanja o opsesivnoj strasti na polju sporta i među kockarima. Ovo je jedno od prvih istraživanja u Norveškoj koje se bavi opsesivnom strašću na poslu.
1200 ljudi nadgledano godinu dana
Kao deo svojih doktorskih studija, Birkelanova je posmatrala 1200 članova trgovačkog udruženja skoro cele godine. Članovi ovog udruženja su diplomci koji rade i privatno i u državnim firmama.
Tri puta tokom te godine, učesnici su odgovarali na pitanja u vezi sa strastvenom predanošću poslu, blagostanju, ponašanju i svojim pogledima na poslovno okruženje.
Istraživanje je pokazalo da je više od 4 od 10 ljudi (između 40 i 45 procenata) ispitanih oseća harmoničnu strast prema poslu. Birkelanova veruje da harmonična strast ima pozitivan učinak na blagostanje na radnom mestu.
Oko 15 procenata učesnika pokazalo je natprosečnu sklonost opsesivnoj strasti. Između 2,5 i 3 procenta učesnika su pod jakim uticajem opsesivne strasti. Veći broj muškaraca nego žena pokazuje opsesivnu strast prema poslu.
Iako ih nema mnogo, ljudi koji opsesivno pristupaju svom poslu mogu da uzrokuju veliku štetu na radnom mestu.
,,Opsesivna posvećenost poslu u direktnoj je vezi sa nekulturnim ponašanjem na radnom mestu. Zaposleni koji opsesivno pristupaju svojoj profesiji ponašaju se nadmeno i imaju manjak poštovanja prema kolegama. Njih zanima samo jedan cilj i gaziće preko drugih bi ga postigli’’, kaže organizator istraživanja.
Šta može da se učini
Ukratko, nije dobro sarađivati s ljudima koji neguju opsesivan pristup svom poslu. Ida Katrine Birkelan je stoga želela da proveri postoji li nešto što bi menadžeri i organizatori mogli da urade kako bi ublažili negativne posledice opsesivne strasti.
Dva elementa su posebno privukla njenu pažnju: podrška kolega i menadžera, i važnost radnog okruženja koje podstiče napredak pojedinca.
U ovakvom okruženju, uspeh odlikuju uložen trud, rad na sebi, učenje, organizovanost i saradnja sa kolegama. Svi zaposleni imaju priliku da razviju svoje potencijale bez stalnog upoređivanja sa saradnicima.
Ovakvo okruženje potpuna je suprotnost okruženju u kom je akcenat na samom procesu rada, gde se uspeh određuje samo poređenjem s drugima. Okruženje o kom je ovde reč podstiče neprijateljstvo i konkurenciju. U centru pažnje su samo najbolji i najtalentovaniji.
,,Radno okruženje koje podstiče napredak pojedinca i podrška menadžera i saradnika ima pozitivan učinak na blagostanje i sam rad pojedinca’’, zaključuje Birkelanova.
Podrška kolega može da bude od pomoći
Istraživanje pokazuje da kolege koje pokazuju razumevanje za osobe koje opsesivno pristupaju poslu mogu da uspore preterivanje na poslu. Nažalost, ovo naizgled ne utiče na simptome iscrpljivanja.
Birkelanova se nadala da će radno okruženje koje podstiče napredak pojedinca navesti zaposlene koji gaje opsesivan odnos prema poslu da budu manje neprijatni prema svojim saradnicima, ali zapravo se desilo suprotno.
Zaposleni koji opsesivno pristupaju svom poslu postali su još više neprijateljski raspoloženi spram svojih saradnika u ovakvom okruženju. Nemaju mogućnost da ,,blistaju’’ u okruženju u kom se više vrednuje timski rad nego suparništvo među zaposlenima.
Savet menadžerima
Prema mišljenju Birkelanove, nema naznaka da je opsesivan pristup povoljan za posao. Dotičnog zaposlenog iscrpljuje, i šteti ostatku radne grupe.
Ona ima pet saveta za preduzeća koje žele zaposlene koji bi se strastveno posvetili poslu.
1) Shvatite da su zaposleni koji gaje harmoničnu posvećenost poslu dobri za radno mesto.
2) Naučite razlike između harmonične i opsesivne strasti.
3) Odvojite kandidate sa opsesivnom posvećenošću poslu kada zapošljavate menadžere i radnike.
4) Tokom intervjua saznajte šta pokreće strast kandidata. Ima li život van posla? Kako on ili ona objašnjava svoju profesionalnu strast?
5) Podstičite menadžere i saradnike da pokažu međusobni obzir i podršku na radnom mestu.
Pogledajte izveštaj ovde.
IZVOR: Science Daily
RA (bog Sunca) + HEL (boginja podzemlja) + A (sufiks)
