FOTO: Facebook / Stolar Mile - čovek dobrog srca
Od kako vodim portal iSerbia, ova rubrika imala je mnogo interesantnih, inspirativnih i kvalitetnih sagovornika i svaki od njih imao je poseban uticaj na mene, moje kolege i naše čitaoce. Međutim, ovaj put dozvolila sam sebi da ovaj članak bude malo moj, malo subjektivnijeg tona nego što je uobičajeno za intervjue, onako, da iskažem svoje utiske. A kako da ih ne iskažem pored ovakve priče? Jednom kada sam, sasvim slučajno, našla njegovu stranicu na Fejsbuku, nisam ustajala od računara dok nisam pogledala svaku objavu, svaku fotografiju i svaki komentar. Ne, nisam nikog uhodila (smeh), već sam se grejala pozitivnom energijom koja današnjem društvu definitivno manjka.
On je jedan od nas, Milorad Jurković, sada poznatiji kao stolar Mile - čovek dobrog srca. Jednom je samo napisao na Fejsbuku: ,,Dragi prijatelji, ovo je stolica za hranjenje beba. Poklanjam je, samo nek` se deca rađaju" i tako je sve počelo, a sada više nije jedna stolica, već preko 260! Svakog dana mu stižu porudžbine za stolice, on ih pravi, nekad i do kasno u noć, postara se za dostavu, neretko ih lično isporučuje, a kada mu ponestane materijala, obrati se ljudima i uvek neko donira za još stolica. Deca su oduševljena, roditeljima olakšava, a inspiriše sve nas da se osvrnemo oko sebe i zapitamo se - šta svako od nas može da učini?
FOTO: Facebook / Stolar Mile - čovek dobrog srca
Kada sam Mileta pitala za intervju, već sam naglasila da ću strpljivo čekati odgovore koliko god da je potrebno, jer znam da ima mnogo posla. A on, pravi džentlmen, nije dozvolio da čekam i odmah mi je, na licu mesta, kucao odgovore.
Kako je nastala ideja da besplatno pravite stolice za decu?
Ideja je nastala spontano tako što nas stalno bombarduju sa nekim reklamama o jeftinim stvarima u supermarketima, ali kada dođemo, naravno da ih nema ili nije ta cena. Onda sam rekao svojoj supruzi da ću sad da postavim nešto, da kada ljudi nazovu i pitaju za to, da se uvere da je to stvarno tako, a u ovom slučaju besplatno. To je izazvalo veliki bum i ja sam već za dva, tri dana bio zatrpan sa porukama i do dan danas se nisam otrpao.
U vremenu velike nemaštine teško da bi se neko od nas, da tako kažem „običnih ljudi“, odlučio na tako veliki posao, koji takođe ima svoje izdatke, a u humanitarne svrhe. Sa kojim izazovima i poteškoćama ste se Vi susretali za ovih skoro 300 stolica i kako ste ih rešavali?
Izazovi su velki i ovo nije za ljude koji ne mogu neke stvari sami sebi da objasne, a kamoli drugima. Bilo je raznih poteškoća, poput rušenja Fejsbuk stranica, zatim nekih poruka zavisti ili umišljenosti da sam ja ovo počeo da bih se okoristio, ali, naravno, vremenom sam ih sve razuverio.
Da li nailazite na podršku i drugih ljudi dobrog srca? Koliko ste uticali na druge ljude da slede Vaš primer i stave osmeh ljudi kojima je pomoć potrebna na prvo mesto?
Baš dosta ljudi mi se javilo da pomogne. Pomažu mi u dostavi materijala za stolice, kao što su drvo, lepak i slično. Na ljude ne treba mnogo uticati, dovoljno je da oni sami prepoznaju da li je nešto od srca.
Kakva je reakcija roditelja kojima pomažete? Da li naši ljudi imaju poverenja da humani ljudi danas ipak postoje?
Prva reakcija ljudi bila je neverica, ali sada dosta njih zna za mene i oduševljenje je veliko. Ljudi imaju poverenja u obične ljude. Bar sam ja tako shvatio, tako da su preko moje stranice podeljene mnoge druge dečije stvari kao što su kolica, šetalice, ogradice... Jednostavno, ja povežem ljude i oni se izdogovaraju.
Nedavno ste dobili priznanje za humano delo Hello Awards 2015. Koliko Vam to znači kao počast za ono što radite? Da li mislite da treba više promovisati humanitarni rad i podizati svest ljudi u Srbiji koliko je to važno?
Dobio sam nagradu, ali sam i na samoj dodeli rekao da tu nagradu neću da svojatam, već je delim sa svima koji su mi pomogli. Naravno da humanitarni rad treba podsticati, a svest ljudi je samo uspavana i treba je probuditi. Evo, ja sam se prvi probudio.
FOTO: Facebook / Stolar Mile - čovek dobrog srca
Možete li da nam ispričate neku zanimljivu situaciju koju ste imali od kako se bavite konceptom „Stolar Mile-čovek dobrog srca“?
Zanimljivih situacija je mnogo, i lepih i, nažalost, loših. Ali evo jedne, da, kažem neutralne, gde smo moj kum i ja nosili jednu stolicu da dodelimo, ali toliko smo zalutali u šumu, da nam se GPS signal izgubio i nismo uopšte znali gde smo. Oko nas je bila samo šuma. Onda smo nekako dobili telefonski signal, pa sam zamolio da neko izađe ili bar nam mahne nekom krpom, jer stvarno nismo znali gde smo i gde da idemo. Eto, po tome možete zaključiti gde smo sve bili.
Imate li neku poruku za naše sugrađane?
Okrenite se samo oko sebe i pogledajte ljude dobro u oči. Niste ni svesni koliko vaših komšija danas možda sastavlja kraj sa krajem da bi imali za hleb. Podignite onog koji je pao, nemojte ga zaobići, pa da je i pijanica. Čuvajte porodicu, jer srećna porodica je lek za mnoge bolesti. Ako danas možete malo da učinite, učinite i to malo, jer će vas učiniti i raspoloženijim i ispunjenijim.
Dragi Mile, svaka Vam je na mestu i, što biste Vi rekli, samo neka se deca rađaju i da na ovom svetu bude što više tako dobrih ljudi. Ja, u ime iSerbie, koja se uvek zalagala da mnogima na razne načine bude podrška, a da nam nadoknada budu srećni i uspešni ljudi, ovim putem pozivam sve ljude dobrog srca da urade upravo to što je Mile savetovao - da se osvrnu oko sebe i da učine neko dobro delo. Nije teško biti human, a nagrada nečijeg osmeha je neprocenjiva!
Marija će vas u svom maniru sprovesti kroz razne teme o svakodnevnom životu i nama u njemu, a da vas pritom uopšte ne štedi ponekad surovo istinitim komentarima.
