.png)
FOTO: 100 happy days
Ovo su uputstva nove akcije pozitivnih vibracija koja se širi internetom – 100 srećnih dana (100 happy days). Od vas se traži sitnica – napravite jednu sliku dnevno nekoga/nečega što vas čini srećnim i podelite to preko izabrane društvene mreže ili pošaljete na mejl autorima akcije. Ako uspete u tome 100 uzastopnih dana, dobićete knjižicu svojih slika, poboljšaće vam se raspoloženje, primaćete više komplimenata, bićete više optimistični – bar tako kažu!
Jesam li vas "upecala" ili vas mrzi da se upuštate u ovo? Ima još jedna stvar: preko dve trećine ljudi koji su počeli ovaj izazov nisu ga završili. Razlog? Nedostatak vremena.
Verujem da više nije fer da krivimo staro, dobro vreme za sve loše što nam se dešava. Ili nije dobar trenutak ili ga nema dovoljno, ili se razvlači, prebrzo prolazi... U nama je glavni problem. I ako već izustimo takvu glupost da nemamo vremena da obratimo pažnju na ono što nas čini srećnim, onda tu sreću ni ne zaslužujemo.
Prošlo je nedelju dana od kako sam odlučila da probam i pošaljem prvu sliku. Ne znam da li sam uspela da pogodim baš dobar dan ili je nešto u ovom skoro prolećnom vazduhu, ali – bolje sam raspoložena. Svakodnevne pojave pokazale su se kao neočekivano nadahnuće. Zalazak sunca kroz prozor tramvaja je romantičniji. Domaće slatko od višanja čarobnije miriše. Sveže spremljena soba odlučnije motiviše na nove pobede.
Gledala sam i fotografije drugih učesnika, da vidim da li neki trenutak sreće propuštam. Iako sam osetila blagi ubod ljubomore kad sam videla sliku jedne devojke u avionu, ne osećam kao da se iko takmiči ili pokušava da pobedi. Svi dele svoju omiljenu hranu, drage ljude i nova mesta sa svima ostalima. Ti ljudi su vam stranci, ali razumete zašto se raduju – mnogo smo sličniji nego što mislimo.
Priznajem – nisam odjednom toliko zen da živim u trenutku. Još uvek jurcam, pokušavam sve da postignem (i više od toga), ali sada je bar jedan malešni deo dana posvećen misli "Srećna sam".
Pohlepno je tražiti mnogo više od toga, zar ne?
