Iako se termin startap uglavnom vezuje za visokotehnološka preduzeća danas je on toliko raširen i predstavlja čitavu paletu usluga i proizvoda usaglašenih sa potrebama tržišta.
Kako izgleda evolucija jedne tipične startap kompanije? U glavi preduzetnika, najčešće se javlja ideja da negde na tržistu postoji potreba za nekim proizvodom ili uslugom i da od toga može da se pokrene neki biznis. Ovo ne treba shvatiti preozbiljno, niko od Aleksandra Bela, nije tražio da napravi telefon ili od Džejmsa Vata da napravi parnu mašinu, a opet oboje su odlični primeri startapa, ali potreba na trzištu je ono što pokreće većinu startap kompanija. Ideja se nakon toga dorađuje, pravi se biznis plan, planira se proizvodnja i na kraju se izrađuju planovi za plasiranje i brediranje proizvoda ili usluge. Ono što je odlika startap kompanije je da za relativno kratko vreme (godinu do dve) u potpunosti vrate uložen novac. Većina startap kompanija zahteva neka ulaganja – tako Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja Srbije, svake godine raspisuje konkurse za kredite za preduzetnike i startap kompanije. U zavisnosti od biznis plana dodeljuju se ovi krediti u vrednosti od 500.000 do 2.500.000 dinara sa rokom otplate do pet godina. Za trenutno aktuelne konkurse za bespovratna sredstva ili kredite za startap kompanije, posetite iSerbia bazu fondova .
Da ovakav vid poslovanja znatno doprinosi smanjenju nezaposlenosti i povećanju BDP pokazuju primeri brojnih zemalja gde države smanjuju poreze malim i srednjim preduzećima i daju im kredite po simboličnim kamatama. Tako u Nemačkoj postoji ceo jedan sloj autoindustrije, gde mali preduzetnici učestvuju u proizvodnji visokospecijalizaovanih delova potrebnih ovoj industriji i zapošljavaju značajan deo radnika.
Ovo je prepoznato i u Srbiji, i radi se na tome da se početnicima olakša ulazak na tržište. Tako Kancelarija za Mlade gradske uprave Beograda, organizuje svojevrsni inkubator pod nazivom Gnezdo koji pruža radni prostor, usluge konsaltinga i edukaciju u periodu do dve godine od započinjanja biznisa. Konkurs za dobijanje mesta u Gnezdu je otvoren do 1. avgusta.
Postoje različti izvori finasiranja startap kompanije. Od ulaganja sponzora, kredita do tkz. “angel investors”, ali najveći broj startapova ipak nastaje ulaganjem neke ušteđevine preduzetnika.
Startap kompanije nose veliki rizik i pored toga što se čine kao idelani oblici psolovanja zbog usaglašenosti sa potrebama tržišta i vraćanja početne investicije. Procene su da samo jedna od pet ili sedam startap kompanija uspe da se probije na tržište.
Neki od najpoznatijih srpskih brendova su MenageWP, koji se bavi IT sektorom, Ugly Duckling, koji se bavi proizvodnjom ribarskih mamčeva, Nordeus, koji se takodje bavi IT sektorom, i to najviše proizvodnjom igara za društvene mreže, kao i mnogi drugi su primeri uspešnih startap kompanija u Srbiji.
Svetska ekonomska kriza traje i dalje, a u mnogim zemljama nezaposlenost među mladima je i do 50%. Poslova nema za sve, a pretpostavlja se da će većina administrantivnih poslova nestati u narednim decenijama. Otvaranje malih i srednjih preduzeća je možda rešenje za smanjenje nezaposlenosti i otvaranje novih mogućnosti sledećim generacijama.
