Srpska magaza ima za cilj unapređenje konkurentnosti ruralne ekonomije uspostavljanjem novog modela za povezivanje proizvodnje, promocije i ponude proizvoda i usluga radi unapredjenja ponude seoskog turizma. Planirano je da se proširi i na ostale regione Srbije sa mogućnošću prilagođavanja osnovnog koncepta potrebama i običajima datog regiona u cilju jedisntvenog promovisanja lokalnih seoskih domaćinstava. Podršku ovom projektu kojim su obuhvaćena mlada i aktivna seoska domaćinstva daje i njihov Stručni Savet a jedan od direktora i domaćina Srpske Magaze Mile Gošnjić je odgovorio na naša pitanja.
Da li Srpska Мagaza ima u osnovi ideju udruživanja mladih, aktivnih i malih gazdinstava kako bi se budila svest putem veće promocije i podsticalo pridruživanje na putu održivog seoskog turizma?
Srpska magaza podstiče povezivanje malih gazdinstava, a naročito onih sa mlađim članovima, u cilju zajedničkog nastupanja na tržištu sa njihovim proizvodima. Od usluga koje se najviše podstiču je seoski turizam. Nastoji se podstaći održivi model seoskog turizma koji je deo seoske ekonomije i čvrsto vezan za ostalu ponudu( proizvodi i usluge, stari zanati…)
Da li mislite, da bi mala gazdinstva, putem organske poljoprivredne proizvodnje koju mogu multifunkcionalno da plasiraju što putem retke ponude proizvoda što putem seoskog turizma, mogla da postanu konkurentnija od konvencionalne proizvodnje koja je do neke tačke daleko komercijalnija i profitabilnija?
Mala gazdinstva, koja imaju organsku proizvodnju, stiču u samom startu prednost u odnosu na gazdintva sa konvencionalnom proizvodnjom što se tiče kvaliteta proizvoda. S obzriom da je organska proizvodnja još uvek malo zastupljena i da se nema dovoljno organskih proizvoda, a da i distribucija ovih proizvoda dodatno poskupljuje iste, potrebno je da ona gazdinstva koja se ne bave seoskim turizmom i na taj način plasiraju svoje proizvode, da se povežu sa pružaocima usluga u seoskom turizmu i preko njih vrše prodaju svojih proizvoda. Bavljenje organskom proizvodnjom predstavlja mogućnost za mala gazdinstva da budu održiva i da ostvaruju veću dobit.
Da li će u nekoj tački napredak da podrazumeva vraćanje unazad, odnosno vraćanje na staro, odnosno na zdravo jezgro zemljišta i ploda?
Vraćanje na staro, bolje reći na održivo korišćenje resursa u mnogome će doprineti očuvanju resursa za buduće generacije, zaštiti životne sredine a najviše će se imati dobijanjem zdravstveno bezbednih proizvoda što je i cilj mnogih nastojanja danas u svetu. Prema nekim podacima FAO-a konvencionalna poljoprivreda godišnje produkuje 200$ štete po jednom hektaru proizvodnje. Iz ovoga se može videti da je “napredak” tj. “progress” u današnjem svetu, zapravo nazadovanje. Korist imaju samo pojedini učesnici u lancu, a sve zarad profita.
Domaćinski pristup, ono staro, koji srpski seljak ima od vajkada predstavlja dobru osnovu za model koji bi u u budućnosti mogao da da mnogo bolje rezultate od postojećeg.
Vaše jezgro je ubedljivo Ljig, zatim Gornji Milanovac, tu su zatim Kosjerić, Mionica, Negotin, Majdanpek, Bela Crkva, Despotovac, Svrljig, Valjevo, Vršac, sa mnoštvom okolnih sela. Da li možete da pomenete neka od tih sela i naselja koja su jako malo poznata kao npr, selo Dučić, selo Skakavci, itd.?
U početku su ovo bila mesta koja su preko svojih proizvođača ponudila proizvode i usluge koje Srpska magaza ima u ponudi. Međutim, danas su tu i druga mesta i druga sela naše Srbije. Nama je cilj da se upravo manja mesta i sredine predstave sa svojom ponudom koja je u dosta slučajeva prvo zanimljiva, a drugo izuzetno kvalitetna, ali za nju se još uvek ne zna.
Da li pored centralne Srbije ima potoncijala i u drugim regionima koji bi mogli svojstvenim običajima i tradicijom obogatiti ovu ideju, konkretno zapadna Srbija je udružena u Srpsku Magazu zaključno sa Valjevom, da li bi se mogli probuditi i okolni krajevi Cera sa netaknutim prirodom?
Srbija je Bogom dana zemlja koja ima toliko bogatstava (prirodna, ljudska, kulturno - istorijska, geografska…) a da ista nisu iskorišćena u onoj meri u kojoj bi mogla i da nisu dovoljno ili gotovo nikako predstavljena prvo nama koji živimo u Srbiji, a da ne govorimo o strancima. Zato i pokretanje Srpske Magaze ima za cilj da se sve ovo gore rečeno predstavi u onoj meri kolike su naše mogućnosti. Značajno bi bilo da se i drugi uključe u ovo ali i da država konačno shvati mogućnosti koje pruža ruralna Srbija i da konkretnije stane iza toga.
Domaćinstva se izdvajaju i prepoznaju po arhitekturi, radionicama, bogatstvu rasadnika, raznim starim i retkim specijalitetima, keteringu, specifičnom gostoprimstvu domaćina i uslugama smeštaja i ishrane, bogatstvom pejzaža, specijalnim začinima i biljem, originalnim suvenirima, farmama sa retkim životinjskim vrstama, malim mlekarama, ambarima, magazama, lovištima, ribolovu, izletima itd. Šta se od toga u praksi pokazalo kao najuspešnija ponuda? Da li je odziv veći od stranih ili naših turista?
Za sada su najviše prepoznati seoski turizam i naša lovišta. Ipak i drugi vidovi ponude su traženi, kako od strane domaćih gostiju tako i stranaca. Primetno je da poseta gazdinstava sa pojedinim karakterističnim porizvodima ili uslugama privlači dosta pažnje. Ipak da bi to bilo na mnogo višem novou i da stvori bolje uslove za mala gazdinstva treba da bude podržano na više načina i od više strana. Za sada bih predložio da jedna mogućnost podsticanja ruralne Srbije bude i subvencionisanje, kreditiranje odmora i boravka u selima za domaće goste. U tom slučaju bi i broj posetilaca bio znanto veći a za posledicu bi imali veće prihode malih gazdinstava, bolju i raznovrsniju ponudu.
Recite nam nešto o radionicama u Centru Dobrogleda i o Prvom Promotivnom centru na selu sa apartmanima tzv. Markovića avlija.
Ova domačinstva su prepoznala potrebe savremenog čoveka i izašla sa predlogom i mogućnošču za sve one koje konkretne aktivnosti interesuju. Moglo bi se reći i da su to prva domaćinstva u Srbiji koja nude konkretan vid boravka, odmora, obuke za posetioce u seoskom turizmu. Svakako bi trebalo da se nađu u ponudi i turističkih agencija.
Ako se slažete da seoski turista istovremeno živi zdravo, oseća se zadovoljno i još budi značajnu svest ljudi, da li biste uputili vašu poruku i pozivnicu svima koji su zainteresovani da se udruže ili posete Srpsku Мagazu?
Srpska Magaza je tradicija u novom ruhu, mesto susreta sela i grada, potreba savremenog čoveka. Jednistveno mesto koje vam otkriva čitavu Srbiju. Koncept koij spaja sve različitosti ovih prostora i nudi bogatu ponudu tradicionalnih poizvoda i nezaboravan odmor na selu.
To je nov način prodaje proizvoda i usluga. U ponudu je utkana ljubav srpskih domaćina I domaćica, u ono što stvaraju, ono što su prvo namenili svojoj deci a ako preostane, da ima i za prijatelje. Ovo je nova šansa za očuvanje proizvodnje malih proizvođača, podsticaj da se ona poveća, da se omogući ostanak i opstanak mladih na selu. To je nov model objedinjene ponude koji nudi osobenost i izvorni kvalitet srpske tradicije. Srpska Magaza neguje različitost, podstiče kreativnost, podržava i gradi domaćinski pristup u odnosima i poslovanju.
Srpska Magaza je vaš domaćin na putu kroz Srbiju.
Suzana je ljubitelj raznolike umetnosti, od unutrašnje lepote čoveka, preko spoljašnje lepote prirode, do kreativnog stvaralaštva.
