FOTO: Mondo
Odgovor je vrlo jednostavan: slavski kolač, živo, crno vino, jedna sveća i dobro raspoloženje.
Slava pre svega treba da predstavlja duhovni događaj. Ona je danas izgubila ili promenila svoje značenje, pa se tako dešava da ljudi slave slavu samo zbog bogate trpeze, ne znajući ništa o običajima i svecu kojeg obeležavaju.
Počeci slavljenja sveca i obležavanje slave vuku korene još iz vremena kada su Sloveni bili paganski narod. Njihova religija bila je vrlo autentična i snažno utkana u čoveka. Stari Sloveni su bogove smatrali svojim prethodnicima i tako su se i odnosili prema njima. Sveti Sava je kanonizovao stare srpske običaje, a mitropolit Mihailo im je dao formu u kojoj su se oni odražali do danas.
Ukoliko treba da preuzmete slavu od svog oca, kao što je to običaj u srpskom narodu, biće vam korisno da se upoznate sa osnovnim običajima i pravilima slavljenja slave, koja su često puna nedoumica.
Prvi običaj je svećenje vodice i sa tim se počinje par dana pre slave. Sveštenik dolazi u kuću kako bi osveštao vodu sa kojim će kasnije domaćica umesiti slavski kolač.
Kolač simbolzuje Isusa Hrsta koji je hleb života, a vino kojim se preliva označava krv koja je tekla iz njegovh rana. Sveća simbolizuje svetlost Hristovu i potrebno je da gori ceo dan u blizini slavskog kolača.
I na kraju žito koje je potrebno pripremiti za sve slave! U narodu su nastale nedoumice u vezi sa žitom, pa se tako u nekim kućama gde se slave Sveti Arhangel Mihailo, Sveti Arhangel Gavrilo i Sveti Ilija ne priprema žito, pod izgovorom da su ovi sveci i dalje živi. To je potpuno pogrešno jer su svi hrišćanski sveci živi i od Boga proslavljeni, pa je zbog toga potrebno pripremati žito i za ove slave.
Na dan slave slavski kolač i žito se nose u crkvu na oscešćenje. Sveštenik seče kolač, zatim ga poliva vinom i svi oni koji su otšli u crkvu (najčešće otac sa decom) učestvuju u okretanju kolača koje prati pevanje crkvenih pesama.
U našem narodu sačuvan je još jedan lep običaj, dvorenje slave. Dok sveća gori, iz poštovanja prema svecu, koji je najvažniji gost na slavi, domaćin ne seda ceo dan. Od uz dobro raspoloženje, svečano odelo dočekuju, služi i ispraća svoje goste u nadi da će se sledeće godine ponovo okupiti. Ovaj događaj, kao i sama slava moguće je preneti na nekom mlađeg, uglavnom sina, ukoliko domaćin nije fizički u stanju da bude na nogama ceo dan.
Što se tiče slavske trpeze ono može biti krajnje skromna, ali može biti pripremana za tri dana. U nekim krajevima trpeza se priprema veče uoči slave i to se naziva navečerje slave. Ukoliko je slava u vreme posta, trpeza mora biti isključivo sa posnom hranom. Služenje mesa u vreme posta predstavlja greh.
Slava je jedan od glavnih obeležja srpske tradicije i nasleđa. Porodična slava uvršćena je na Reprezentativnu listu nematerijalnog kulturnog nasleđa čovečanstva UNESKO što predstavlja prvi upis kulturnih dobara iz Srbije na tu listu.
Slavite slavu, održavajte srpsku tradiciju i kulturu.
Ovaj tekst je deo serije #meetSerbia. Podelite ga!
Isidora je mlada, ambiciozna i istrajna devojka koja veruje u bolje sutra!
