FOTO: Blogs Privet
10.5.2014. negde popodne
Pripremala sam debatu za Vikend na Filozofskom, bila je uobičajena gužva, svi su ludeli od stresa, posla, neplaniranih događaja koji, kao po Marfiju, uvek iskrsnu, ali sve u svemu, bilo je dobro. Toliko dobro da sam čak imala i lufta da malo „zujim“ na internetu, kad ono, prognoza – od naredne nedelje se očekuju obilne padavine. Bedak, baš za moj, u prirodi isplaniran, rođendan.
12.5.2014. ceo dan
Divno! Opet su promašili prognozu, sunce sija, toplo je, ptice cvrkuću, sladoled mi je u ruci, za jednu brojku sam starija i samo neka sija!
Od 13.5.2014. do onog petka
Ovo vreme stvarno nije normalno! Evo, već trećeg dana sve zamotavam u sto kesa, a kišobran mi više liči na zastavicu nad glavom nego na ono što originalno jeste. Pominju se poplave, „samo nam to fali“, pomislih, ali i dalje ne toliko svesno shvatajući to pominjanje.
Onaj petak 2014. 
FOTO: Sandzacke
Vanredno stanje?! Evakuacija?! Životi u pitanju?! Obrenovac?! Šabac?! Pada već danima, a ja kao da sam sada iznenada polivena vodom.
Televizor je nešto što kod mene mora da bude uključeno čak i kada ga ne gledam. Volela bih da ovaj put nije tako. Iz minuta u minut, na svakom kanalu sve šokantnije informacije, za ne poverovati. Sedim za računarom i kao po automatu na društvenim mrežama delim važne informacije i apele, samo da nešto učinim, samo da ikako pomognem!
FOTO: Zeus Aegee
Prolazi vikend, a moj narod i moja zemlja su udarne vesti u gotovo celom svetu. Iz sata u sat neko ostaje bez kuće, životinjice, razdvojen od nekog svog. Sve je u isto vreme i stalo i okrenulo se naglavačke. Nekako su svakodnevni problemi, koji su do pre neki dan bili nešto najgore, sada ništa, svakodnevne aktivnosti su otišle u drugi plan, a svi su pohitali ka istom cilju, niko više ne zna za sebe, samo nam je važno da smo što više tu.
Sada, 2014.
FOTO: Kurir-info
Polako se sve smiruje. Priroda, vrele glave, panika, histerija, adrenalin, šok... Istovremeno deluje kao da možemo da osluškujemo tišinu, ali i kao da sada predstoji ono što liči na suze kada se suočiš.
Našu zemlju je pogodila nepogoda koja se dešava jednom u hiljadu godina. Izgubili smo mnoge živote, imovinu koju su ljudi stvarali za svoju decu, koju su mladi, zaljubljeni parovi entuzijastično gradili za svoju budućnost, jedna ružna uspomena se isprečila mnogim lepim, tih noći su deca bila uplašena, žene su brinule za svoje muževe koji su kasnije evakuisani, deca za svoje starije roditelje, a kad god vidimo neku životinjicu setićemo se da su neke spašene, ali da je mnogo tih dobrih i veselih okica zauvek sklopljeno.
FOTO: Kurir-info
Našu zemlju je pogodilo i još nešto. To su ljubav, plemenitost, solidarnost, bliskost i borbenost. Tog maja 2014. svako je svakom postao brat, prijatelj, neko ko je uvek tu. Džakovi su se punili, bedemi su se postavljali, poruke na 1003 su se slale, kafe su se plaćale tim porukama, davalo se sve što je bilo potrebno, na jedan poziv da se nešto učini odazvalo se duplo više ljudi nego što je bilo potrebno, organizovale su se aktivnosti, manifestacije, pozivi za pomoć iz svih krajeva sveta, od strane poznatih i manje poznatih ličnosti. Studenti, fizički radnici, stariji, vojnici, policajci, glumci, pevači, voditelji, nastavnici, ugroženi, spasioci, žrtve...tada svi ti nazivi nisu postojali, jer su svi bili jedno – jer svako od nas je mogao da pomogne, a isto tako, svako od nas je mogao da se nađe na mestu onog kome se pomaže.
FOTO: Plagosus
Sutra, narednih godina
Svaka kap kiše i svaka mala pukotina koja se vidi u kući u Obrenovcu, Ubu, Valjevu, Smederevskoj Palanci, Sremskoj Mitrovici, Krupnju i ostalim pogođenim mestima podsetiće nas na ove nemile trenutke, ali će isto tako podsetiti svakog da je tada dobio bezuslovnog prijatelja.
FOTO: Wodrdpress
Marija će vas u svom maniru sprovesti kroz razne teme o svakodnevnom životu i nama u njemu, a da vas pritom uopšte ne štedi ponekad surovo istinitim komentarima.
