Исабегов хамам је непокретно културно добро од великог значаја за Републику Србију. Јавно купатило налази се у непосредној близини Старе чаршије, на десној обали реке Рашке, у самом средишту Новог Пазара.

Autor: Milica Milošević

ФОТО: Blic

Хамам је карактеристичан за исламско градитељство. Турци су држали до тога да свако веће место има свој хамам. Такође, постоји веровање да су на Западу имућни људи, у кућама, градили турско купатило.

Хамам у Новом Пазару саградио је током XВ века Иса-бег Исхаковић, оснивач Новог Пазара и Сарајева.

<имг цласс="тфлоат" срц="хттпс://с23.постимг.орг/6оу9в6апн/имаге017.јпг" />
ФОТО: Turistička organizacija Novi Pazar

Турско купатило представља редак пример дуплог хамама у Србији. Његова структура је таква да се састоји из два дела и да омогућава симултано коришћење и од стране мушкарца, а и од стране жена. Сам хамам се састоји из два дела – старијег који је изграђен 60-их и 70-их година 15. века и новијег дела, саграђеног током 18. века.

Ходник раздваја мушки и женски део хамама. Посебан улаз предвиђен је за женски шадрван, док се у мушки улази са источне стране. У склопу хамама налази се неколико просторија од којих су најважније просторије за припрему или одмор после купања (капалук), просторије за масажу и просторије за купање (халвате). Свака од ових просторија била је прекривена куполом.Треба нагласити да су све просторије у старијем делу имале подно грејање.

Мејдан је највећа просторија у коју се улази из капалука, односно просторије за припрему и одмор.Ова просторија је служила за масажу и козметику. Постоје три одаје за купање, халвата (интимне просторије).

<имг цласс="тфлоат" срц="хттпс://с22.постимг.орг/ааатнрввx/хамам_3.јпг" />
ФОТО: Isović Emir, infographics

Халват је био окружен каменим чесмама, курнама и узвишењима у облику четвртине круга која су се налазила у ћошковима просторија. Из удубљења се сливала топла и хладна вода из две славине. Судовима би се захватала вода и поливала по телу. Спољашњост хамама краси једанаест купола различитих величина.

Крајем 60-их и почетком 70-их година 20. века, Завод за заштиту споменика културе Краљево вршило је обнову и чишћење хамама, али је нажалост током тог процеса дошло до пада једног дела крова. Упркос доброј локацији, данашњи изглед хамама не подсећа нимало на његов величанствен изглед по коме је познат у свету.

Он је уз, призренски хамам, највећа и најлепша грађевина ове врсте на овом простору Балкана.

Интересовање за спа и веллнесс третмане данас указује да се овај вид опуштања задржао. Многи хамам сматрају правим задовољством који добро утиче на организам, поткрепљује и освежава.


***

Прочитајте и:

Confluence Belgrade: mlade nade brodogradnje
Van škole: Šta rade deca izbeglice u Srbiji
Poslednje reči velikih ljudi

***

Овај текст је настао нашом жељом да млади, који имају шта да кажу и допринесу информисаности и едукацији наше омладине, пренесу своје идеје и сазнања. Уколико желиш да и ти будеш члан нашег младог тима и допринесеш развоју наших амбиција, твоје идеје су нам добродошле! ЦВ и један текст пошаљи на urednistvo@iSerbia.rs уз Цц на office@iSerbia.rs, са назнаком „Пријава / новинар“. Отворено за све од 15 до 35 година. Пријем нових новинара вршимо до сваког првог дана у месецу.


Желим повремено да добијам мејлове од портала о вестима, најновијим конкурсима и активностима OVD

Odricanje od odgovornosti

Коментари

ВЕСТИ