FOTO: Nationalgeographic
Prevela: Ivana Daničić
Zadivljujući kompleks drevnih spomenika, zgrada, i ostataka ležali su skriveni i neslućeni ispod Stounhendža hiljadama godina. Naučnici su otkrili mesto koristeći sofisticiranu tehniku da bi videli podzemlje, objavljujući pronalazak ove nedelje.
Među otkrićima koji su objavljeni u sredu, nalaze se i 17 ritualnih spomenika, uključujući i ostatke ogromne „kuće mrtvih“, hiljade grobnih humki i dokaza o mogućoj procesionalnoj ruti oko samog Stounhedža.
Takođe, postoje dokazi o obližnjem "superhendžu" koji je dugačak jednu milju, kod Duritonskog zida, koji je nekad bio okružen sa bar 60 gigantskih kamenova ili drvenim kolonama, a neke od njih možda još uvek leže ispod zemlje.
Otkrića su rezultat projekta "Skriveni pejzaž Stounhendža", četvorogodišnjeg truda da se stvori visoka rezolucija, 3D podzemna mapa pejzaža koji okružuje Stounhedž.
Tim projekta, istraživači sa Britanskog Univerziteta u Birmingemu i Austrijskog instituta Ludwig Boltzmann, napravili su mapu područja oko tri metra u dubinu, koristeći radar koji probija zemlju, magnometre visoke rezolucije, i drugu opremu.
U suštini, skoro 3.000 ara je iskopano virtuelno, stvarajući od ovog najveći i najambiciozniji projekat ove vrste ikada ostvaren bilo gde u svetu.
„Niko nije imao pojma da je ovo tu“, kaže vodeći naučnik, Vins Gafni, profesor pejzažne arheologije na Univerzitetu u Birmingemu. „Umesto spomenika koji su izolovani, saznali smo da je Stounhendž bio deo bogatog monumentalnog pejzaža“.
"Duboki" pronalazak
Mnogi od 17 novootkrivenih spomenika izgledaju kao da su bili strukture slične svetilištima. Mala kružna konstrukcija, iz najprometnijeg perioda Stounhendža, postavljena je oko glavnog kamenog prstena u obliku neke vrste neolitske analogije "Via Dolorosa", tj. puta kojim je, kako se veruje, Isus Hrist hodao do raspeća, rekao je Gafni .
„Možda svedočimo rađanju ideje ceremonijalne povorke ili liturgije“, kaže on.
Vekovima, zagonetni kameni krug, sagrađen pre više od 4.000 godina na engleskoj ravnici Salczburi, je oduševljavala i intrigirala posetioce.
„Stounhendž je mesto gde je arheologija počela,“ kažeNikola Snešal , arheolog Engleskog Nacionalnog Zavoda, koji se brine o spomenicima.
„Antikvari kao Džon Obri i Indigo Džouns počeli su da kopaju ovde u 17. veku u pokušaju da otključaju njegove tajne – što predstavlja neke od prvih arheoloških iskopavanja na svetu“.
Bez pisanih dokaza na koje se može osloniti, misteriozna kamena struktura je iznedrila mnoge teorije vezane za Kelte, Druide, Rimljane, pa čak i legendu o kralju Arturu. Njen originalni oblik je predmet velike rasprave koja se odnosi na pitanja da li je izgrađeno više krugova, kao što je danas, ili je bio pun krug kamenja.
Prošlog leta, otkrivene su pukotine u zemlji koje su označavale gde je kamenje pre stajalo. Ipak, niko nije sumnjao na neverovatno bogatstvo ruševina koje leže skrivene ispod zemlje.
"Duboki" pogledi
Skeniranje uređaja visoke tehnologije i podzemno mapiranje menja ne samo ono što se zna o Stounhendžu, već i način na koji arheologija funkcioniše.
U Orkniju, grupi ostrva u severnoj Škotskoj, istraživanje je otkrilo ogroman, sofisticiran i sasvim neslućen kompleks hramova iz Neolita, koji je sagrađen 500 godina pre Stounhendža.
„Tehnologija otvara vrata za arheologiju o kakvoj smo pre 15 godina mogli samo da sanjamo“, kaže Gafni, koji je uporedio projekat Skriveni pejzaž Stounhendža sa projektom 3D podzemnog mapiranja, za drevnu britansko-rimsku nagodbu uRokseteru.
„Tada nam je trebalo 4 godine da mapiramo 78 hektara, sa otprilike 2,5 miliona podataka“, seća se on, „Sa ovim najnovijim merenjima na Stounhendžu, toliko smo uradili za nedelju dana, nalazeći nove tipove spomenika koje arheolozi nikada nisu videli“.
Sve informacije su smeštene na jedinstvenoj digitalnoj mapi, koja će biti odgovorna za način na koji ćemo u budućnosti gledati na Stounhendž i njegov divni pejzaž.
IZVOR: National geographic
Ivana je veciti optimist i tvrdoglavi altruist
