iSerbia - Snaga uzvika: Reč vredna rečenice!
Najzanimljivije je kada časovi gramatike i književnosti mogu teći istovremeno. Recimo, u romanu „Pop Ćira i pop Spira“ može se pronaći veliki broj uzvika, kao i uzvičnih rečenica. Tom Sojer, takođe, često koristi uzvike, dok Robinzon Kruso to čini veoma retko. Upravo ta razlika je idealna prilika i za skretanje pažnje na stil pripovedanja. Tamo gde se često vode dijalozi, uvek ima i uzvika, s obzirom na to da su odlika usmenog kazivanja.

Autor: Gordana Bušin

Uzvici su mnogo zanimljiviji nego što se to na prvi pogled čini. U udžbenicima za osnovne škole njima je posvećeno tek nekoliko kraćih pasusa, dok u svakodnevnom govoru igraju velike uloge. To su kratke reči sastavljene od svega nekoliko glasova, ali imaju vrednost cele rečenice. Često se dešava da umesto što ćemo reći: „Veoma lepo izgledaš“, kažemo samo: „Oho!“ Kratko, a ekspresivno, zar ne?

Koristimo ih u upečatljivim trenucima, kada izražavamo sreću, strah, tugu, uzbuđenje, gađenje, ili kada nemamo vremena za duže izjave – npr. kada se opečemo ili nam je hladno, pa kažemo „brrr“.

Pripadaju grupi nepromenljivih reči, ali su promenljivog značenja. Odnosno, po definiciji, uzvici „nemaju svoja značenja“, jer se u različitim situacijama koriste isti uzvici za imenovanje različitih doživljaja i emocija. Zvuči komplikovano, ali je jednostavno. To mogu ilustrovati sledeći primeri:

- Jao, položila sam ispit!
- Jao, nisam položila ispit!

„Gramatika srpskog jezika“ (Živojin Stanojčić, Ljubomir Popović) navodi slučajeve upotrebe uzvika prilikom:
- dozivanja ili teranja životinja: mac, šic, iš, gic...
- za podražavanje zvukova iz prirode: bum, dum, buć, tras, kvrc, od kojih su nastali izrazi bućnuti, kvrcnuti.

Uzvici su: a, o, ah, oh, eh, ehej, uh, jao, ha, oho, ohoj, jao, jaoj...

Važno je napomenuti da uzvične rečenice ne moraju imati uzvik, ali imaju uzvičnik, naravno. Primeri:

- Kako si lepo pevala!
- Ovo je pravi pljusak!

Isto tako, prisustvo uzvika ne mora podrazumevati postojanje uzvičnika na kraju rečenice, već se može završiti i tačkom ukoliko se ne radi o nekom prenaglašenom osećanju. Primer:

- Uh, mnogo sam umorna.

Pravilo je da gde ima uzvika, ima i zapete i ne treba je izostaviti iza uzvika. Međutim, „Pravopis srpskog jezika" navodi sledeću pojavu:

„Uzvici koji se u govoru tesno povezuju sa narodnom naglašenijom rečju ili grupom reči - pišu se bez zapete iza njih: E ne dam ti ga, ma koliko molio! Ta ostavi se toga! Ta nemojte mi to govoriti! O prokleta kosovska večera! O draga dušo, uzmi cvetak nežni. Ej Momire, ej žalosti moja! Aoj krila, kad bi moja bila!"

Osim toga, postoji još jedan interesantan slučaj: „Uzvici praćeni dativom, kao ustaljeni frazeologizmi - pišu se bez zapete iza uzvika: kuku majci; lele nama; jao meni;" (Pravopis srpskog jezika, Matica srpska, Novi Sad, 2011).

Inače, poneki profesori vole koristiti izraz „uskličnik“ umesto „uzvičnik“, jer je usklik isto što i uzvik.

FOTO: Gordana Bušin

***

Pročitajte i:

Borba za pravopis - Sizifov posao!
Srpski jezik: Dok je pravila, biće i izuzetaka!
Svetislav - Bule Goncić: Jezik ne može umreti

***

Ovaj tekst je nastao našom željom da mladi, koji imaju šta da kažu i doprinesu informisanosti i edukaciji naše omladine, prenesu svoje ideje i saznanja. Ukoliko želiš da i ti budeš član našeg mladog tima i doprineseš razvoju naših ambicija, tvoje ideje su nam dobrodošle! CV i jedan tekst pošalji na urednistvo@iSerbia.rs uz Cc na office@iSerbia.rs, sa naznakom „Prijava / novinar“. Otvoreno za sve od 15 do 35 godina. Prijem novih novinara vršimo do svakog prvog dana u mesecu.


Želim povremeno da dobijam mejlove od portala o vestima, najnovijim konkursima i aktivnostima OVDE

Odricanje od odgovornosti

Komentari

VESTI