FOTO: Kickofjoy
Prevela: Ana Zlatković
Rezultati istraživanja objavljenih u Dnevniku ličnosti pokazuju da samokontrola ne mora nužno da znači da smo lišeni nečega, već se više odnosi na upravljanje suprotstavljenim ciljevima. Pošto većina ljudi smatra da su strogo disciplinovani pojedinci više usmereni na svoje zadatke, da nisu okrenuti zabavi, na primer, ili da nisu skloni impulsivnim reakcijama, naučnici su odlučili da samokontrolu dovedu u vezu sa srećom i da utvrde da li samodisciplina lišava ljude zadovoljstva.
Kroz seruju testova naučnici su utvrdili snažnu povezanost između nivoa samokontrole i zadovoljstva u životu. Među primenjenim testovima je test u kom je učestvovalo 414 učesnika srednjeg starosnog doba koji su odgovarali na pitanja o samokontroli i svom trenutnom i prošlom zadovoljstvu životom, kao i test koji je obuhvatio nasumično ispitivanje volontera i to putem pametnih telefona. Ispitanici su odgovarali na pitanja o svom raspoloženju i željama koje su u tom momentu imali. Osećati se dobro, a ne loše, kako autori istraživanja navode, predstavlja možda suštinsku korist samokontrole, dok izrazito zadovoljstvo sopstvenim životom predstavlja značajnu posledicu.
Oni koji su ispoljili najviši nivo samokontrole češće su bili dobro raspoloženi, sa svega nekoliko zabeležnih situacija sa lošim raspoloženjem. Međutim, ništa nije ukazalo na to da su disciplinovani pojedinci sposobniji da odole iskušenju. Oni su jednostavno težili da se ne izlažu previše situacijama koje mogu izazvati žudnju. Oni su se, u suštini, postavili tako da njihovi potezi vode sreći.
Ovo je potvrđeno poslednjim eksperimentom u okviru ove studije, koji se bavio načinom na koji samokontrola utiče na upravljanje suprotstavljenim ciljevima pojedinca. Istraživači su, pre svega, bili zaiteresovani da otkriju kako se stanja veće discipline i manje discipline međusobno smenjuju u situacijama kada pojedinac mora da odabere između vrlina i poroka. Na primer, izbor između slatkiša i opasnosti od viška kilograma. Više od 230 učesnika u istraživanju je navelo svoja tri važna cilja koja su međusobno suprotstavljena, a sa kojima se redovno suočavaju. Učesnici su zatim ocenili u kojoj meri su ciljevi suprotstavljeni i koliko često se suočavaju sa njima. Takođe, od nih je zatraženo i da objasne kako rešavaju ovakve dileme.
Osobe sa izrazitom samokontrolom su se jasno razlikovale od onih sa manjim nivoom discipline. One su težile da izbegnu situacije u kojima bi njihovi ciljevi bili suprotstavljeni, i naveli su manje primera kada su morali da biraju između kratkoročnog zadovoljstva i dugoročne tegobe. Zato su takvi pojedinci iskusili manje negativnih emocija. Autori navode da je jedno od tumačenja ovog saznanja to da ljudi koriste samokontrolu kako bi kroz život izbegli probleme.
Odgovor na pitanje "Šta vodi sreći i kako možemo biti zadovoljni svojim životima?" leži u sposobnosti da se bude dobar menadžer. Samokontrola za nekoga ne mora da obuhvati samo to da se postane bolji u odupiranju iskušenju, već i da se pronađe bolji način da do iskušenja uopšte i ne dođe.
Zašto se onda pribegavanje samodisciplini čini toliko neprimamljivim? Dijeta, na primer, predstavlja tipičan primer samokontrole, međutim, nije nužno povezana sa srećnim mislima. Možda je, delom, razlog za to trud koji je potrebno uložiti da bi se premostile ili ublažile suprotnosti nastale iskušenjem. Kristin Smit-Krou, docent na Univerzitetu u Juti, ističe da je praktikovanje samokontrole zahtevno. Međutim, to bi mogla biti samo stvar doživljaja, jer predstavlja rezultat naše težnje da više obraćamo pažnju na zahtevnost praktikovanja discipline, a ne na koristi koje dolaze kao rezultat truda.
Takođe, samokontrola ne mora uvek da znači samoodricanje. To može značiti trenutno suzdržavanje zarad kasnije nagrade. Sa tačke gledišta onih koji su na dijeti, to znači da treba izbeći ulazak u poslatičarnicu, jer veće su šanse da se kupi slatkiš ukoliko se uđe. Ono što je sigurno je to da samokontrola nije najbolji način za dostizanje trenutnog zadovoljstva, ali može voditi nečemu još boljem - dugoročnom zadovoljstvu.
IZVOR: Time
Ana, ona koja je rešena da pobedi u mrtvoj trci s vremenom!
