иСербиа - С. Недељковић: Добар новинар је добар човек

Слађана Недељковић, добитница награде „Иво Лола Рибар“ за најбољи студентски текст, била је саговорница Студентске рубрике. Слађана је студенткиња четврте године новинарско-комуниколошког смера на Факултету политичких наука у Београду, има 23 године, долази из Крагујевца и тренутно је на позицији заменице уредника студентског часописа Политиколог.

Autor: Kristina Đorđević

Фото: Приватна архива

Недавно смо представили добитнике награда „Иво Лола Рибар“ за најбоље студентске радове и то за репортажу и текст који је било тешко категоризовати. Добитници награда су уједно и некадашњи новинари Студентске рубрике портала iSerbia (интервју можете пронаћи на следећем linku).

Сада вам представљамо Слађану Недељковић, која је за <а хреф="хттп://ввв.исербиа.рс">иСербиа говорила о освојеној награди, инсипрацији за свој интервју „На крају пустиње увек могу да пронађем цвет“, проблемима друштва којима се бави кроз текст, али и кроз беседничка такмичења. Такође је говорила о томе шта за њу значи новинарски позив и како она види статус новинара у Србији.

- Једна си од добитника награде „Иво Лола Рибар“, коју Унија студентских гласила даје за најбољи студентски текст. Како се осећаш поводом тога и шта за тебе добијена награда значи?

Осећам се почаствовано, али искрено, нисам још увек ни свесна шта ми је та награда донела као аутору. Ипак, награда је била кључ који је отворио врата шире јавности и дао могућност да се прича из интервјуа чује даље од мог факултета, као и да се мојој саговорници помогне на неки начин, јер она, испричавши своју животну причу, приказује положај дипломираног економисте за туризам и положај младих у Србији.

Мој циљ је био да откријем шири друштвени проблем, да не прикажем само појединца који ће патетично оплакивати свој живот, већ да се кроз Зоричину причу препозна проблем незапослења у струци, проблем преквалификације за радно место и пре свега да се истакне важност решавања оваквих проблема. Важно ми је да ова прича оде даље од зидова ФПН-а, да не буде само мртво слово на папиру, већ да се мојој саговорници помогне на неки начин. Наградом нисам желела да ставим акценат на себе као аутора, већ на свог саговорника, те се надам да сам у томе и успела.

<имг цласс="рфлоат" срц="хттпс://с10.постимг.орг/бx018ин5л/ИМГ-20170223-_ВА0000.јпг" />

Фото: Приватна архива

- Од када си члан редакције часописа Политиколог и како је текао твој развојни пут као новинара кроз овај часопис?

Члан Политиколога сам од своје друге године студија, а све је почело тако што сам на огласној табли видела конкурс за рад у овом најстаријем званичном гласилу Факултета политичких наука. Решила сам да урадим нешто оригинално и да, уместо мотивационог писма, пошаљем на конкурс неки интервју који сам радила.

Већ на првом састанку редакције сам, од тадашње уреднице часописа Маре Недељков, добила значајне сугестије. Она је говорила о мом интервјуу и његовим добрим и лошим странама, односно о грешкама које сам направила, и то пред свима. Мени искрено није било баш најпријатније, али сам схватила да ипак желим да будем део те екипе и да желим да учим више, да напредујем и да једног дана постанем велики новинар.

У почетку сам писала извештаје, ишла на већину догађаја и сваки пут имала сам онај осећај новинарског лудила: када журите да бисте стигли на време, а тело вам обузимају неки лептирићи, јер не знате шта вас све на том месту може сачекати. Признајем, то је један од најлепших осећаја, баш та неизвестност, жеља да сазнате. Радозналост чини овај посао посебним.

За мене новинарство није посао, за мене је новинарство животни пут. Пут који не бирају сви, пут који бирају само храбри. Временом се труд исплатио, мој рад је примећен и постала сам главни и одговорни уредник часописа. Наравно, није било лако ускладити све обавезе, радити у часопису, ићи на факултет, учити, али када нешто волите, ви ћете увек наћи и времена за то.

За време свог уредништва склопила сам сарадњу са ФПН-ом у Подгорици, самоиницијативно сам се спаковала и отишла у Подгорицу сама, упознала тадашњу уредницу њиховог студентског сајта Тијану Радуловић и са њом склопила сарадњу. Затим, захваљујући Тијани, упознала сам Љубишу Аћимовића, једног од уредника гласила ФПН-а у Бања Луци, тако да смо имали дописнике из две земље.

Након мене, на чело Политиколога дошла је Александра Милутиновић, којој сам била једна од заменица и под њеним вођством, а опет уједињеним снагама, успели смо да се изборимо и да након две године издамо још једно штампано издање Политиколога у којем је и мој intervju sa Zoricom.

- Добила си награду за најбољи интервју. Који још новинарски жанрови представљају фокус твог интересоваја и зашто?

Мислим да човек учи целог живота, поготово кад говоримо о новинарима, тако и ја мислим да још увек учим шта ми то најбоље иде од руке. Тренутно могу да кажем да сам највише извештаја и вести написала и за штампане и за онлајн медије, чак сам имала прилике и да пишем агенцијске вести и извештаје. Гајим посебну љубав према istraživačkom novinarstvu, па тако волим да пишем чланке, поготово уколико се ради о неком друштвеном проблему или појави која заправо може на друштво да остави велике последице. Али, за сваки добар истраживачки рад потребно је време, те тако нисам баш имала прилике да се опробам онолико колико желим у овом жанру, али надам се да ћу у наредном периоду то надокнадити.

<имг цласс="тфлоат" срц="хттп://с17.постимг.орг/7аy3гqотб/уннамед_4.јпг" />
Фото: Приватна архива

- Сам концепт награђеног интервјуа, али и веома сликовит наслов, врло су занимљиви. Како си дошла на идеју да баш о томе пишеш, па и да му даш тај наслов?

Идеја за интервју је настала кроз моје познанство са Зорицом. Често сам ишла у паузама од учења код ње и проводила доста времена причајући са њом. Кад сам чула њену животну причу, схватила сам да је она неко за кога јавност једноставно мора да чује. Мислила сам да она има много тога да каже и поручи, с обзиром на то да је и она била студенткиња која је живела у Студењаку, која се борила за оцене, која је радила како би успела да плаћа кирије и слично. Поред свега тога прихватила је да ради посао за који је преквалификована, успела да победи малигни тумор, али никад није изгубила једну ствар, а то је осмех. Мислим да то много говори.

Сматрала сам да њена прича осликава дубок друштвени проблем, да је заправо интервју глас појединца који је школован, који пише песме, који је преквалификован за посао који обавља, али тај посао обавља најбоље на свету. Желела сам да људи схвате да за сваки проблем постоји решење, да смо ми ти који бирамо како живимо, иако нам се понекад чини да је стање у држави ужасно и баш како сам наслов интерјуа каже: На крају пустиње могу да пронађем цвет. Такође, на овај начин сам желела и да ставим до знања свима који мисле да нема сврхе завршавати факултет, јер нема посла, и то да наше образовање не зависи толико од факултета колико зависи од нас самих.

- Таленат не исказујеш само кроз текст, твоје се мисли могу чути и усменим путем на беседничким такмичењима. Ове године, на Дан студената, била си једна од учесника Besedničkog takmičenja на свом факултету (ФПН). Како је само такмичење прошло и која је била твоја тема?

Причљива сам особа по природи, па ми није био проблем да и овог пута причам о нечему што је опет домен друштвених проблема. Наиме, моја беседа је исказивала критику према власти, јер је свој новац уложила у куповину новогодишње расвете, која би наводно привучила туристе, уместо да тај новац уложи у лечење деце којој је помоћ потребнија. Да могу вратити време, опет бих учествовала, јер сматрам да нам реторика и сама беседа помажу у томе да критикујемо власт, искажемо своје незадовољство или задовољство, да подстакнемо наше државнике на промене и да више мисле на будућност деце, јер су деца та која ће чинити ову државу за неколико година и која ће сутра моћи да је изведе на прави пут. Добила сам награду за учешће као и већина мојих колега, а поносна сам посебно и на колеге које су победиле, јер су својим беседама, попут великих ретора, успели да искажу своје ставове, критике и мишљење у вези са стањем у Србији.

<имг цласс="тфлоат" срц="хттп://с11.постимг.орг/тнцфзгрqр/уннамед_2.јпг" />
Фото: Приватна архива

- Колико су ти помогле студије на ФПН-у да се образујеш у сфери новинарства? Да ли је довољно оно што се научи на факултету како би постала успешан новинар или је пак нужно самостално ангажовање кроз праксу?

Наравно, студирање на факултету ми је помогло да се образујем као новинар, али ја сматрам да свако од нас одлучује у којој мери жели да се образује. Наиме, за мене факултет представља нешто што је попут основног образовања како бисмо добили диплому и имали звање, али се заправо више образујемо уколико сами тежимо ка томе. То чинимо тако што се едукујемо додатно, читамо, посећујемо различите врсте семинара, јер је, пре свега, битна пракса ако сте новинар.

Дакле, новинарство је и занат донекле. Треба да пишете, идете на терен, узимете изјаве, што је потпуно другачије од пуког учења и репродуковања наученог. Наравно, нужно је самостално ангажовање, јер нико уместо вас сутра неће писати, неће неко градити вашу каријеру и ваш пут, већ сами бирате свој правац. Није битно да имате само диплому, многи је имају као украс, битно је да радите стално на себи, да се трудите и да гајите тај истраживачки инстикт, интуицију, да идете у нове изазове и пре свега да учите и извучете поуке кроз свет који вас окружује.

- Зашто си баш одлучила за позив новинара? Какво је твоје виђење статуса новинара у Србији?

Новинар је као доктор: како ћете се понашати зависи од тога који ће вам лек дати. Наиме, новинар својим текстовима донекле креира јавно мњење, утиче на велики број људи и зато треба чврсто да стоји иза онога што пише и да буде одговоран за свој текст. На једној едукативној конференцији директор деска у Данас-у рекао је: „Добар новинар је добар човек“. Ова изјава говори све о новинарству.

Дакле, ви сте добар новинар ако знате где вам је граница, ако поштујете туђа права и ако сте пре свега етични. Данас се суочавамо са тим да се именица новинар злоупотребљава од стране оних који пишу за таблоиде, жуту штампу и тако даље. Могуће је да су они ову именицу изопачили, али једно је сигурно, они себе могу називати новинарима, али никада то заиста неће бити.

Ја сам своју љубав према новинарству од детињства носила у себи, а за новинарски позив сам се одлучила онда када сам, као ученик треће године Друге крагујевачке гимназије схватила да овом друштву треба промена, да је неопходно да појединац пре свега учини нешто да утиче на друге и да други мотивисани од стране тог појединца крену и следе његов пут. Жеља ми је била да кроз своје текстове помогнем другима, да прикажем шта је то што треба мењати у друштву и да будем неко ко ће утицати на грађане да критички конзумирају медије и да се отргну хомогеној маси која ствара ово стање депресије у које је запао наш народ, као и да уверим људе да постоји боље сутра и да се боре за бољу будућност уместо предаје.

<имг цласс="тфлоат" срц="хттп://с2.постимг.орг/3x66бв9рд/уннамед.јпг" />
Фото: Приватна архива

- Шта би поручила будућим студентима новинарског смера на ФПН-у и онима који генерално желе да се баве новинарством?

Ако имаш жељу да побољшаш свест грађана, да их усмериш ка стварним проблемима и својим радом утичеш на побољшање и помоћ другим особама, на правом си месту. Учи, труди се, неће бити лако, имаћеш и периоде кад те муче политички предмети, пракса и све оно што је саставни део студентског живота. Не брини се, то је пут којим иду они који овај посао воле и који желе да се њиме баве.


Кристина је сањар, у сну живи, у сну дише, а покушава и да их напише.

***

Прочитајте и:

Nekadašnji novinari iSerbie osvojili nagrade
Dodeljene nagrade za najbolje studentske radove
Milica Šarić: Pripremljen novinar je nedodirljiv

***

Укључи се! Овај текст настао је нашом жељом да створимо алтернативни веб простор за студенте, где могу да пишу и информишу се о оним темама које сматрају важним. Уколико желиш да и ти пишеш за студентску рубрику, твоје идеје су добродошле! Није потребно претходно искуство, већ само заинтересованост за студентска питања. Да бисте се пријавили кликните OVDE. Пријем нових новинара вршимо до сваког првог дана у месецу!


Желим повремено да добијам мејлове од портала о вестима, најновијим конкурсима и активностима OVDE

Odricanje od odgovornosti

Коментари

ВЕСТИ