Ovde nas ne zanima društvo u smislu zabave, već društvo koje čine ljudi sa kojima sarađujemo, poslujemo, studiramo, napredujemo ili nazadujemo u procesima koji su bitni za našu budućnost. Često se o grupama ljudi govori kao o jakim ili slabim, uspešnim ili neuspešnim. Verujem da biste radije birali ovu prvu, možda se čak i nalazite u istoj, ali hajde da vidimo šta to govori o vama.
Već samim izricanjem „uspešna grupa“ podrazumevamo mnogo više od te uspešne grupe. Svesni smo da grupu čine pojedinci i ako je bar većina njih uspešna, grupa će biti uspešna. Došli smo do prvog koraka – u uspešnoj grupi, bar većina pojedinaca je uspešna! Naravno, moguće je da je na konkursu selektovana grupa uspešnih ljudi, ali pre bih se pozabavila spontanim formiranjem date grupe ili nasumičnim biranjem pojedinaca, koji se kasnije, zajedno pokažu kao uspešni. Dobro, zamislivo je da je došlo do tako dobre slučajnosti i da su se skupili mahom uspešni ljudi, ali pošto je slučajnost nešto što nije izvesno i u šta nemamo uvid, predlažem da pređemo na drugu stranu medalje i vidimo šta je još tu moguće.
Okruženje je često jak stimulans. Kada smo članovi uspešne i „jake“ grupe, pred nama je dvostruki zadatak. Najpre, poistovećivanjem sa ostalim članovima zajedno sačinjavamo taj skup i ako se istinski osećamo kao da pripadamo toj grupi, voljno ćemo učestvovati u održanju te grupe, kao i njene reputacije. S druge strane, osim osećaja pripadnosti grupi, mi smo, pre svega pojedinci koji su sami na sebe upućeni. Pod tim mislim na odnos koji imamo prema sebi. Važno nam je da se kako subjektivno, tako i objektivno osećamo u pozitivnom svetlu. Dakle, među uspešnim ljudima, ako smo mi u zaostatku za njima, osećaćemo se prilično demorališuće, jer ćemo se često porediti sa njima, a u tim poređenjima ćemo često gubiti.
S druge strane, u prosečnoj, ili čak, neuspešnoj grupi, izuzev pojedinaca koji će u tome videti priliku da zablistaju, većina je, kao što i određenje same grupe kaže, neuspešna. Čini se da, u takvoj grupi, pojedinac ne oseća onaj pritisak za postizanjem lične reputacije u pozitivnom svetlu, kakvu ima pojedinac koji se nađe u uspešnoj grupi. Ovde kao da se radi o stanju koje opravdava lični neuspeh u stilu: nisam jedini, i oni su „podbacili“ i to daje izgovor da se radije vreme posveti drugim (ne)aktivnostima, jer, jel'te, i drugi to rade, nisam jedini, ergo, ne osećam krivicu.
U svakom slučaju, važno je biti svestan razloga zbog kojih je grupa u kojoj se nalazimo takva kakva jeste, jer istovremeno, dok je ona takva i čini nas ovakvim kakvi smo, i mi sačinjavamo nju takvom. Prilično je cirkularno, ali očigledno. Iz tog razloga, prepoznajući sebe kao članova kolektiva, osećati se tako, a opet, čineći i svoj lični uspeh u odnosu na druge, doprinećemo kako sebi, tako i celom sastavu, bez kojeg teško da bismo imali sa kim da se poredimo. A opet, ako se ne poredimo, šta će biti sa onom našom čuvenom da komšiji crkne krava, uz uslov i dopunu dokle god je naša bolja i u našim i u njegovim očima.
