Reči koje narušavaju verodostojnost

Prevela: Dragana Marčeta

Većina ljudi ne shvata kako zvuči ostalima. Reči koje birate mogu da naruše vašu verodostojnost, a da niste svesni toga.

Jedna takva očigledna reč je „kao“, ali postoje i manje očigledne reči i fraze koje mogu da budu kamen spoticanja.

Razgovarali smo sa Karmen Fot, profesorkom lingvistike na Koledžu Picer, sa Deborom Tanen, autorkom knjige „Razgovor od 9 do 5: Žene i muškarci na poslu“ i profesorkom lingvistike na Univerzitetu u Džordžtaunu, da bismo otkrili koje su to reči koje slabe vašu verodostojnost, zašto ih koristimo, i kako da prestanemo da ih koristimo.

Reči

Dvosmislene izjave: „nekako“, „pomalo“, „prilično“ i „možda“

Tanenova kaže da su ovo reči koje koristimo kada ne želimo da kažemo nešto potpuno otvoreno.

Prema Fotovoj, korišćenje dvosmislenih izjava može vas učiniti manje poverljivim, što može da bude pogubno, posebno na poslu. „Mi ne želimo nekoga da radi u našoj kompaniji, a da je povrh toga veoma nesiguran i nesposoban da donosi odluke, jer je paralizovan sumnjom u sebe“, izjavila je ona.

FOTO: Flickr

Pojačivači: „stvarno“, „sigurno“, „apsolutno“ i „totalno"

Fotova kaže da prekomerna upotreba ovih reči može imati suprotan efekat od pojačavanja. „To slabi vašu verodostojnost na neki način, jer ako vi morate da kažete nama kako je vaše putovanje bilo stvarno, stvarno, ali stvarno odlično, možda onda i nije bilo tako odlično“, izjavila je ona.

Tanenova saopštava da pojačivači mogu govornika da prikažu kao nekoga previše dramatičnog. „Rizikujete da zvučite neumereno tako da gubite verodostojnost iz drugih razloga“, kaže ona. „Izgleda kao da preterujete; izgledate histerično.“

Dopune: „kao“, „hmm“ i „ahh“

Fotova opisuje ove reči – ili zvuke – kao „obeležja diskursa“. „To je mala reč koju koristimo da bismo kupili vreme ili prostor, a veoma je uobičajena“, izjavila je ona.

Tanenova opisuje dopune kao automatizme u našem govoru koji su prisutni u svakom jeziku. „Svi mi imamo automatske tikove kada govorimo“, kaže ona. „Postoji neki nagon da stavimo nešto u taj prostor kad prekidamo govor“.

Izvinjavanje: „izvini“

Ako započinjete većinu svojih rečenica sa „izvini“, onda je pravo vreme da prekinete sa tom navikom. Prema Fotovoj, stalno izgovaranje reči „izvini“ može da natera poslodavce da ispitaju vaše sposobnosti. „Ne želite nekoga ko će se izvinjavati za sve, nekoga ko neće preuzeti zasluge čak ni za svoje ideje“, izjavila je ona.

Zašto ih koristimo

Dok možda mislimo da imamo odličnu, temeljnu konverzaciju, istina je da je većina onoga što kažemo, zapravo, besmisleno. „Ogroman procenat reči koje koristimo ne znače ništa“, objašnjava Fotova. „Provodimo mnogo vremena razgovarajući na načine koji, zapravo, ne saopštavaju sadržaj“.

Kako Tanenova kaže, naš način govora prenosi drugima ono što mi jesmo. „U skoro svim postavkama, mi ne komuniciramo samo informacijama, mi komuniciramo izrazima sebe“, izjavila je ona. „Bilo šta što čini izraz više autoritativnim, radiće u našu korist“.

Povrh toga, reči koje koristimo često su zasnovane na onome šta ljudi oko nas govore. „Razvijamo stilove koji nam zvuče prikladno“, kaže Tanenova. „Želimo da zvučimo kao naši prijatelji. Želimo da zvučimo kao ljudi sa kojima se identifikujemo“.

Štaviše, možda ironično, u pokušaju da načinimo naše izjave da zvuče više autoritativno, dodajemo na postojeće reči još reči za naglašavanje. „Želimo da pomognemo našim izjavama“, kaže Fotova. „Kao da su naše izjave male poruke svetu, i reči „doslovno“ ili „zapravo“ su male mašne koje stavljamo na njih da ih sredimo kako bi mogle da izađu napolje, tako da bi bile mnogo uspešnije“.

Kako prestati

I Fotova i Tanenova savetuju da slušamo sebe i da razvijamo svesnost o tome šta govorimo.

„Odvojite vreme da poslušate vaš govor, neka vam prijatelji daju povratnu informaciju, snimajte sebe dok imate intervju. Poslušajte iznova sve i uvidećete šta radite“, predlaže Fotova. „U izolaciji, nijedna od ovih stvari nije strašna, ali ako se dešavaju previše često, mogu da oslabe vašu verodostojnost“.

IZVOR: Business Insider

Dragana je jedan od onih velikih sanjara kojima preti izumiranje, ali se ne predaje.