Основно и средње образовање код нас има много мана, а разлози су разни - застарело градиво, репетативно учења уместо функционалног, лоше одржаване инфраструктуре, негде чак и скроз запуштене и на крају веома ниске плате просветара. Постоје чак и случајави да су наставници неквалификовани за рад са децом.

Autor: Filip Perišić

ФОТО: Zlatibor.tv

Ипак, није све тако црно. Нису ретке ни школе чији ученици освајају светске медаље из математике, физике или неког другог предмета. Такође, наши студенти у иностранству се углавном боље сналазе са математиком него њихове колеге, а све чешће се медаљама ките и дебатери, говорници, филолози...

Међутим, мислим да целокупан систем треба суштински реформисати. Но, у овом тексту се нећу бавити суштинским реформама, већ организационом допуном.

Организациона допуна била би применљива и на нови реформисани систем, али би, по мом мишљењу, донела многе предности и тренутном систему.

Организациона допуна се базира на размени ђака унутар Србије. Размена ђака одавно постоји у Немачкој и много ђака иде на три месеца у Америку, Француску, Енглеску, Јапан, Аустралију, Шведску итд. Наравно, такве размене биле би веома пожељне и код нас, али тешко да би тренутно родитељи у Србији могли да финансирају такав подухват.

Размена ученика унутар Србије би могао да буде први корак у реализицаји оваквих пројеката и могла би да изгледа овако:

Пример 1:

Đак из Београда ће две недеље похађати наставу у школи у Бајиној Башти и живети у породици из Бајине Баште. Истовремено, ђак из Бајине Баште ће током те две недеље живити у породици београдског ђака и похађати наставу у његовој школи. Трошкове хране сносила би домаћинска породица.

Пример 2:

Đак из Београда ће две недеље посећивати наставу у школи у Бајиној Башти и живети у породици из Бајине Баште. Đак из Бајине Баште ће током те две недеље остати у матичној школи и бити задужен да ђаку госту покаже свој крај и школу. Трошкове хране сносила би домаћинска породица.

Размена би почињала од четвртог разреда основе школе и трајала би две недеље. Током сваког следећег разреда би размена трајала дуже, па би, на пример, током осмог разреда могла да траје месец дана, а у другом или трећем разреду средње школе чак и три месеца. Тиме би у основној школи било пет размена од које би четри били обавезне. Током средњег школовања би било обавезно одрадити три од могуће четри размене. Đаци би се мењали сходно школи коју похађају, те би гимназијалци посећивали другу гимназију, а ученици стручних школа одговарајуће школе.

Предности и мане размене

Предности могу бити:

- Упознавање другог дела своје земље и културног и историјског аспекта тог места
- Развијање самосталности и адаптације код деце
- Упознавање вршњака и стицање пријатеља ван свога места пребивалишта
- Ослобађање од предрасуда и генерализација.
- Упознавање других породица и другог начина живота
- Обогаћавање личности
- Успомене за цео живот

Постоје и негативне стране оваквог програма:

- Проблематичност око ускадјивања градива међу школама. Наравно, ова препрека је лако премостива и постоје више идеја како се она може решити.
- Страх и трема од непознате средине
- Културни шок код деце због тотално нове средине

Како наћи породицу за размену?

Министарство просвете би било задужено да направи инфраструктуру (интернет платформа, конатак центре…) на којој би родитељи са својом децом могли да ступе у контакт са другим породицама из целе Србије, упознају се онлине преко неког видео програма (нпр. Скајпа) и стекну утисак да ли желе да пошаљу своје дете у ту породицу и да прихвате друго дете. Након завршене размене, ђаци и родитељи ће моћи да оставе коментар и „оцену” која би могла да служи као рефернца будућим разменама.

До реализације идеје, поред политичке воље, требају да се разраде детаљи програма. На пример, од ког разреда и у ком трајању је размена, усклађивање градива и оцена, стандардизација периода размене, које пропратне активности да се укључе у програм, припрема родитеља, финансијске ињекције за слабостојеће породице, да ли укључити и размену наставника. Иако има доста детаља који делују обимно, сви су решиви.

У догледног времена када се систем унутрашње размене разради, увеле би се и интернационалне размене које би такође биле обавезне. Интернационалне размене би поред Министарства просвете, науке и технолошког развоја требало да подржи и организује Министарства спољних послова.

Верујем да ова тема има потенцијала и да вреди размислити о њој, јер је показала добре резултате у развијеним државама. Повезивање и разумевање ситуације у којој се други налази, а не удаљавање и осуђивање је први корак који требамо направити како бисмо напредовали како индивидуално, тако и као друштво. Не знам за вас, али ја сам спреман да направим корак напред.


Прочитајте и:

GRUZIJA - UMETNOST DALJINA
Zašto (te) volim?
„Leptirica“ - Ko ubija vodeničare?


***

Овај текст је настао нашом жељом да млади, који имају шта да кажу и допринесу информисаности и едукацији наше омладине, пренесу своје идеје и сазнања. Уколико желиш да и ти будеш члан нашег младог тима и допринесеш развоју наших амбиција, твоје идеје су нам добродошле! ЦВ и један текст пошаљи на urednistvo@iSerbia.rs уз Цц на office@iSerbia.rs, са назнаком „Пријава / новинар“. Отворено за све од 15 до 35 година. Пријем нових новинара вршимо до сваког првог дана у месецу.


Желим повремено да добијам мејлове од портала о вестима, најновијим конкурсима и активностима OVDE

Odricanje od odgovornosti

Коментари

ВЕСТИ