FOTO: Privatna kolekcija
Emilija Đorđević, učenica Smederevske Gimnazije, već tri godine razbija predrasude da su nauke sa brojevima i formulama bauk! Veoma je angažovana, vredna i svestrana. Za iSerbia , Emilija je pričala o motivaciji, spoju baleta i džiudžice i o tome kako je zavolela fiziku.
Tri godine si najbolja fizičarka u Srbiji. Kako je izgledao tvoj prvi susret sa fizikom? Da li si već tada mogla da znaš da ćeš da joj se posvetiš u tolikoj meri?
Oduvek sam radoznala. Kada sam u 6. razredu dobila novi predmet koji je davao odgovore na mnoga pitanja primenljiva na gotovo sve što nas okružuje, nisam mogla da se ne zainteresujem. Još tada sam počela da idem na dodatnu nastavu, ali uvek sam radila zato što me je to zanimalo, a ne zbog očekivanja velikih uspeha na takmičenjima. Mislim da tada nisam mogla ni da pretpostavim da će to dati ovakve rezultate.
Takmičiš se i u matematici. Koja nauka ti je draža i da li i u budućnosti planiraš da se baviš i jednom i drugom jednako?
Ni jedna mi nije draža od druge. Zanimaju me obe podjednako, ne verujem da ću se fokusirati na samo jednu od njih. Fizika i matematika su nerazdvojne nauke, jedna bez druge ne mogu. Ni jedan problem u fizici ne može se izraziti niti prikazati bez matematičkih alata, a fizika matematici daje opipljivost i primenu u realnom svetu.
Uspevaš, pored svih obaveza oko škole, da se posvetiš i sportu. Objasni nam otkud spoj baleta i džiudžice.
I baletom i džiudžicom sam krenula da se bavim još u vrtiću i uvek sam volela oba. Pretpostavljam da sam suprotnošću između njih stvorila neku ravnotežu, a iako deluju veoma različito, oba zahtevaju fizičku spremu, elastičnost i preciznost pokreta, tako da mislim da to i nije toliko neobična kombinacija.
FOTO: Privatna kolekcija
Ambiciozna si mlada osoba. Čime planiraš da se baviš u budućnosti? Kako sebe vidiš kroz deset godina?
Nisam sigurna čime ću se tačno baviti. Verovatno ću studirati nešto što ima veze sa fizikom, matematikom, programiranjem...Za deset godina možda budem pred doktoratom ili zaposlena u nekoj firmi, ili u institutu, zavisi od toga šta će me u budućnosti najviše zainteresovati.
Šta te najviše motiviše da uspeš u onome što zacrtaš kao cilj?
Trudim se da kada odlučim da se bavim nečim u tome dam svoj maksimum, o čemu god da je reč. Rezultati i nisu toliko važni kada znam da sam dala sve od sebe.
Mnogi mladi će poželeti da ostvare uspeh kao ti. Šta bi ima savetovala?
Mislim da je najbitnije da se posvetimo onome što želimo, a ne nečemu što neko drugi od nas očekuje. Nije teško posvetiti se nečemu u potpunosti ako nas to zanima i ako to volimo.
Jovana je vesela devojka čiji je jedini cilj da vas nasmeje i zabavi!
Pročitajte i:
Stihovima lečio istorijske rane!
Pavle Dejanić: Od sporta do folken rola!
Ana Radoičić: Aplauz nema cenu!
