FOTO: Pixabay
Ovakav pristup promeni godinama proučava Ričard Bojatzis, profesor organizacionog ponašanja na Kejs Vestern Univerzitetu koji pokušava da otkrije kako da promenu na organizacionom i ličnom nivou učini održivom tako da su njeni efekti dugotrajni. Kroz saradnju sa kolegama psiholozima, empirijska istraživanja i rad u praksi, došao je do teorije o "namernoj promeni" (Intentional Change Theory) koja predlaže potpuno drugačiji način menjanja sebe od onog na koji su nas navikli popularna psihologija i rubrike "draga Saveta". Umesto od kvarne, nesavršene osobe, profesor predlaže da počnete svoju promenu od vizije o idealnom sebi.
Šta bi bilo kada biste sada živeli život koji želite? Kako bi vam dan izgledao, čime biste se bavili, šta bi vam bili hobiji? Razmislite o tome i to detaljno opišite na papiru. Slobodno sanjarite i maštajte. Na primer, ja bih volela da proučim zen budizam, da vidim predstavu na Brodveju, da živim bar mesec dana na plaži, da napišem knjigu. Volela bih i da budem cenjena među svojim kolegama, da izlazim sa prijateljicama na ručak vikendom i putujem sa sestrom. Ne postavljajte sebi ograničenja, ali držite se stvarnosti toliko da zamislite svakodnevni život, a ne samo putovanja, bogatstvo i ekstremne sportove. Ako ni sami niste sigurni šta bi vas najviše usrećilo, zapišite sve što vam padne na pamet, koliko god detaljno možete. Caka je da ne razmišljate o tuđim očekivanjima – nemojte da vas zavara reč "idealno", jer se ona ne odnosi na standarde društva u kom živite, već o onome što vi želite za sebe. Znate li onaj osećaj kada vas preplavi entuzijazam kada se setite reči mentora koji vas je inspirisao? Vreme je da preuzmete odgovornost i postanete svoj mentor. Ljudi mogu da se promene samo ako to zaista žele, ako imaju dugoročnu viziju kojoj streme. Deo toga je konkretan plan, ali i koja daje energiju i polet. Zato se vraćajte svojoj viziji kada mislite da gubite finalnu liniju iz vidika. Menjajte je, prilagodite svojim željama.
Druga faza promene je sticanje jasne, objektivne svesti o "pravom sebi", sa svim snagama i slabostima. Posmatrajte idealnog sebe i stvarnog sebe matematički, kao dva kruga koja se presecaju. Zajednički podskup su vaše snage, a ostatak vašeg pravog sebe su "slabosti". Iako je i u ovom stadijumu potrebna introspekcija, ovo je takođe trenutak kada treba da saslušate druge i kroz razgovor sa njima upoznate sebe. To je posebno važno u poslovnom okruženju, kada želite da budete bolji menadžer svojim nadređenima. Morate da budete spremni za kritiku – ne može sve da bude lako kao sanjarenje!
Na ovom putu primetićete da imate osnovu koju možete da nadogradite i "rupe" koje treba da zakrpite. Ako samo popravite mane, bićete još jedna prosečna osoba – što ne verujem da je vaša vizija – međutim, ako se usmerite i na jačanje snaga i na smanjivanje slabosti, onda ste na pravom putu. Mana mnogih treninga razvoja veština je što se učesnici osećaju kao da ih neko tera, a ne da im pomaže i da ih inspiriše.
Sledi vežbanje novog ponašanja, eksperimentisanje i, najvažnije, otkrivanje ljudi koji će vam u tome pomoći. To su oni koji vas motivišu, guraju, teraju da ostanete fokusirani. To su veze koje, između ostalog, i pomažu da izgradite kontekst u kome ćete posmatrati sebe. Tako promena može da bude održiva, a ne kao dijeta koju prekinete čim postignete željenu težinu. Ponašanje nije lako naučiti kao izbaciti slatkiše iz frižidera – morate mu se posvetiti kao da ste u školi, samo ovaj put petica nije ono što kaže nastavnik, već ono što kažete vi. Ne zaboravite drugara iz klupe na tom putu, onog koji nikad nije hteo da vam šapne šta da radite, ali je učio sa vama noćima i držao vas budnim.
Više o teoriji profesora Bojatzisa možete pročitati ovde.
