Prevela Milica Popović
Definisanje otpornosti: Aša Mevlana, 38
Ljudi se nakon prevazilaženja trauma nalaze negde na skali od skrivanja do velikog napredovanja. Aša Mevlana se ne krije. Kad je imala 24 godine imala je dobar početni posao, stan u Njujorku u Sohou i čvor veličine bisera u levoj dojci. Pretpostavila je da je rak u pitanju, a smrknut pogled medicinskog tehničara je to i potvrdio. Odlučujući momenat njenog života, ipak, nije bila dijagnoza, ni biopsija, ni opadanje kose, ni njena bleda koža boje voska. Trenutak koji joj je promenio život bio je kada joj je doktor rekao da više nema rak.
Nešto se promenilo. Svi oko nje su bezbrižno živeli svoje živote, razgovarali o lošem vremenu, dugim redovima u Starbaksu i "Američkom idolu". Delovalo je da cene male stvari, i ona je žudela za vremenom kada ih je ona isto tako cenila. Život je delovao isprazno. Nije bila pobožna, ali je uhvatila sebe kako se moli: Samo mi daj drugu priliku i promeniću svoj život.
Mevlana nije jedina kojoj se ovako nešto desilo. Svake godine, oko 13 miliona ljudi otkrije da ima rak, 10 miliona pretrpi povredu mozga i 50 miliona ljudi preživi saobraćajnu nesreću. Jedna od 3 žene biće prebijena, silovana ili zlostavljana za života. Džudit Herman, profesorka na Harvardskom mediciniskom univerzitetu, profesor i autor knjige "Trauma i oporavak", ističe da su traumatični događaji posebni ne zato što se dešavaju retko, nego zbog toga što su tako porazni kada se dese.
Oko četvrtine preživelih se suočava sa post-traumatskim stresom, drugi iskuse depresiju ili anksioznost. Njihova patnja je stvarna i njihov otpor je veoma stvaran. Većina onih koji prebrode neku traumu se oporave. U nekim slučajevima, i više od toga. Oni se kreću napred, preusmere svoju energiju na neki novi poziv, novu misiju ili novi put. Oni pomažu drugima, pokušavaju da promene zakone ili se okreću nekim drugim plemenitim ciljevima. Takve ljude zovemo Oni koji su pobedili.
Nakon što su joj dijagnostikovali rak, Mevlana je počela da ide na časove violine. To je nešto o čemu nije razmišljala godinama. Njena profesorka ju je pitala da odsvira kako se osećala kad je prvi put došla u bolnicu na terapiju. Mevlana je svirala iz srca. "Svirala sam anksioznost koju sam osećala kad sam počela sa hemioterapijom i kako sam pokušavala da budem jaka zbog svih ostalih, iako sam bila preplašena", priseća se.
Pre svoje bolesti, previše je bila praktična da bi muziku smatrala svojim pozivom, ali nakon što je marljivo vežbala mnogo meseci, počela je da svira električnu violinu u par lokalnih rok bendova. Posle nekoliko meseci, otišla je u Los Anđeles gde ju je prijateljica ubedila da bi mogla javno da nastupa.
"Nikada ranije nisam rizikovala", kaže ona, a ovo bi bio ogroman rizik – nije imala nazanaka za posao u Los Anđelesu, ni prihoda, ni mesto gde bi živela, a i smatrala je sebe amaterom kada je sviranje violine u pitanju. S druge strane, nije imala šta da izgubi.
Tako se 2007. godine preselila u Los Anđeles, povučena željom da prati svoj san. Jednog dana Mevlana je pokupila violinu iz radionice. Prodavačica je slučajno poznavala pevača koji je bio vođa benda Twisted sister (Uvrnuta sestra) i tražio je nekoga da svira elektičnu violinu na njihovoj turneji. Ona je otišla na audiciju. Dva meseca kasnije, proslavila je trideseti rođendan u autobusu kojim su ona i bend išli na turneju. Prilika za prilikom, i ona je uskoro svirala sa drugim muzičarima, uključujući Alanis Moriset, Džej Zija i Meri Džej Blajdž. Svirala je na dodeli Grammy nagrada, kao i na "Tonight show", a i sa bendom u "Američkom idolu".
Mevlana je jedna od najsposobnijih, koji su dramatično promenili svoje živote nakon što su se suočili sa krizom. Ti ljudi nisu superheroji, nisu čak ni super ljudi. Oni se bore sa istim pitanjima sa kojima se svi suočavamo: Ko sam ja? U šta ja verujem? Kako bi trebalo da živim svoj život?
Nikako ne "pohvaljujemo" lošu stranu tragedije. Nijedna trauma nije dobra. Svaku traumu prati neka patnja. Ne postoji ništa dobro, neophodno ili povezano sa grozotama, nasiljem, katastofama ili bolestima, ali je važno da se razume da je povratna otpornost moguća. Od mnogo lekcije koje oni koji su preživeli mogu da nas nauče, najvažnija je ona da je moguće suočiti se sa tragedijom i posle nje biti suštinski promenjen, sa sposobnošću da ostaviš trag na svetu na ranije nezamislive načine.
IZVOR: PsycologyToday
Milica je pomalo pisac,a pomalo prevodilac, veseli romantik koji sanja svet u ljubičastom
