FOTO: Kurir
Prekvalifikacija predstavlja osposobljavanje za novo zanimanje, ili sticanje novih znanja i veština u okviru svog zanimanja.
Sticanje novih znanja i veština može se postići formalnim i neformalnim putem. Formalna prekvalifikacija podrazumeva doškolovavanje u novoj profesionalnoj oblasti; upisivanje nove škole ili fakulteta; završavanje kurseva i obuka za koje se dobijaju sertifikati o zvaničnoj stručnoj osposobljenosti. A neformalnim putem: samo-učenjem; učenjem po modelu (npr. učenje zanata uz praksu i rad sa iskusnim majstorom); obukama i kursevima kojima se vrši profesionalno osposobljavanje ali bez sticanja sertifikata i diploma o stručnoj osposobljenosti itd.
Prekvalifikacija može predstavljati prekretnicu i novi profesionalni početak za osobu, naročito ako je reč o osposobljavanju za zanimanje koje se razlikuje od prethodnog.
Sa druge strane, prekvalifikacija može biti slična prethodnom zanimanju osobe, tj. da se nalazi u istoj profesionalnoj oblasti. Naročito je to slučaj u oblasti medicine.
Najveći broj onih koji se odlučuju za ovakvu prekvalifikaciju su bivši učenici medicinske škole, koji su zbog tržišta rada primorani da menjaju profile. Na prekvalifikaciju se odlučuju čak i svršeni studenti medicine, kojima se ne priznaju određeni ispiti.
„Ne možemo da uradimo direktnu prekvalifikaciju sa fakultetskom diplomom, sa zvanja doktora na zvanje medicinske sestre. Prekvalifikaciju možemo da napravimo samo na osnovu završene srednje stručne spreme“, naglašava direktor srednje medicinske škole „Dositej Obradović“, Niko Mrđan.
Zahvaljujući prekvalifikaciji, u Srbiji su mnogi došli do posla. A što se tiče posla u inostranstvu, najlakše je naći sa diplomom medicinskog tehničara. U prilog tome govori podatak da se svakim danom povećava broj medicinskih radnika koji odlaze „preko grane.“
To potvrđuje i Aleksandra Ber Božić, direktorka srednje medicinske škole „7. april“, koja kaže da se nedeljno za potvrdu prijavljuje troje ili četvoro bivših učenika ove škole.
Za jednog studenta medicine kojeg finansira država, godišnje se izdvoji od 380 do 630 hiljada dinara. Ispostavilo se da su to najčešće bačene pare, jer dosta svršenih studenata odlazi u inostranstvo, ili se pak, odlučuju na prekvalifikaciju.
Bez obzira na to o kojoj vrsti prekvalifikacije se radilo, preporuka je da se pre konačne odluke o prekvalifikaciji, osoba konsultuje sa poslovnim psihologom. On će proceniti sposobnosti, osobine ličnosti i profesionalna interesovanja osobe i time osobu podržati u nastojanju da se prekvalifikuje ili je preusmeriti na drugi profesionalni pravac.
IZVOR: Oradio i Poslovi.infostud
Sanja je filozof, sanjar i veciti optimista
