Dugo sam sedela uz prazan word dokument, ne znajući kako da započnem, a onda sam ugledala naslov članka i shvatila da isto važi i za mene – zašto je početak težak? Zbog čega je tako teško započeti neki posao, uprkos jakoj motivaciji i dobrom motivu? Dakle, svesni ste da vam određeni posao donosi dobrobit, takođe imate u vidu činjenicu da ćete, ako to ne obavite, izabrati teži put, ali i pored svih tih dobrih razloga, taj početak se čini tako mrskim.
Idući od početka ove naše male analize, razmislite šta je to što vam je glavni cilj određenog posla. Uspeh! Imenujte ga kako vam je volja - dobra prolaznost, novac, slava, ocena itd., ali nazovimo to jednom rečju koja sve to obuhvata – uspeh. Sada, kada smo „pročešljali“ to da imate motivaciju, dobar motiv, uzimate u obzir isključivo uspeh, ali se taj radni sto (ili za čime već radite) čini tako dalekim i neprimamljivim, dobro bi bilo da se zapitamo otkud taj „uljez“ u ovom skupu pozitivnih stvari. Čini se da bi ključna stvar mogla da bude upravo ta što imamo u vidu uspeh pri obavljanju svog posla. Šta bi se desilo kada bismo pretpostavili suprotno i očekivali neuspeh u samom startu? Razume se, tada ne bi bilo smisla išta započinjati ako je to uzalud. Iz ovoga se lako vidi da posao započinjemo uz pretpostavku da će on, uz veliku verovatnoću, biti krunisan uspehom, u suprotnom, ne bismo se upuštali u to. Ipak, činjenica je da ne možemo uvek držati sve konce u svojim rukama i lako je zamislivo da nešto krene loše i završi neuspehom. Te činjenice smo svesni i ona obeshrabruje. Podsvesno, imajući to u vidu, radije odustajemo, zbog straha od neuspeha, kojeg nismo često svesni, ali on je negde utisnut u nama. Kada odustanemo jednom, pa još nekoliko puta, iz istog razloga, šta se dalje dešava?
Dalje težak početak i biranje karte odustajanja kao da postaje navika. Na tom stadijumu dolazimo do nedostatka radnih navika. Inače, nedostatak radnih navika nije početni stadijum, već nastaje nakon nekoliko odustajanja, kada se već naviknemo na guranje obaveza pod tepih. Pre biramo ništa nego neuspeh (bolje nula, nego minus jedan) i pre biramo hedonizam nego napor koji ništa ne garantuje. Da li ste se u ovom pasusu pronašli? Ako jeste, pozivam vas na još malo čitanja, iz prostog razloga što znam da u vama ipak postoji motivacija (setimo se početka teksta, rekli smo da imate motivaciju i vi to znate).
Ono što bih vam, za početak, savetovala je pokretanje malim koracima. Prihvatite se nekog malog zadatka, koji ćete sami sebi zadati. Neka obavljanje istog ne iziskuje vreme duže od pola sata. Ipak ste vi izgubili radne navike, potreban vam je trening, a pola sata je toliko malo da ćete taman završiti kada proradi vaša navika za odustajanjem, koja će u ovom slučaju zakasniti. Svakog dana vremenski produžite svoj rad ne duže od pet-deset minuta. Uveravam vas da već posle par dana nećete ni imati vremenska ograničenja i to zato što ćete vi zaboraviti na njih. Kada se to desi, uskoro očekujte ishod. On će biti uspeh ili neuspeh, to i sami znate. U oba slučaja nagradite sebe, a znate li zašto? Zato što u oba slučaja pobeđujete. Čak i ako konačan ishod bude neuspešan, vi ste istrajali do kraja i to je vaša pobeda, jer vam pokazuje da ako ste mogli sada, moći ćete i ubuduće. Zatim, dajte sebi jedan ili najviše dva dana odmora. Važno je odmoriti se, ali opet, ne upasti u staru zamku. Nakon toga, krenite iznova, ali opet postepeno, zato što je važno da budete svesni svakog napretka koji ste iz dana u dan postizali. Na samom kraju ovog procesa, zaboravićete sve ove savete, ali ćete takođe zaboraviti i pitanje „zašto je početak težak?“, jer ćete shvatiti da se uspeh krije u samoj radnji, koja vam može doneti i bonus uspeh na kraju. A meni se već nazire gomila vaših bonus uspeha, ali neću vam reći zašto, to ćete shvatiti i sami.
Želim povremeno da dobijam mejlove od portala o vestima, najnovijim konkursima i aktivnostimaa OVDE
