Da, da! Sve to se krije u jednoj osobi, verovali ili ne. U poslednje vreme jako retko imamo priliku da sretnemo nekoga ko svojom pojavom, harizmom i raskošnim darovima od Boga naprosto pleni i ostavlja bez daha.
Ona sebe nikada ne bi ovako opisala, jer joj urođena skromnost to ne dozvoljava. Ali... Njena dela govore više od milion reči. Upoznajte Mariju Stojanović, osamnaestogodišnjakinju iz Velikog Gradišta, devojku pred kojom je blistava budućnost.
Zdravo, Marija! Zbog onih koji te još uvek nisu upoznali, opiši sebe u nekoliko rečenica.
Zdravo! Moje ime je Marija Stojanović, ali, mnogi me znaju kao Žišku. Imam nepunih osamnaest godina, i budući sam maturant Srednje škole u Velikom Gradištu. Prosto obožavam da glumim! Društvena sam, puna energije, nekada sebična, ali nikada osoba sa više lica. Volim da kažem sve što mislim, jako brzo se ljutim, i volim svađe!
Poseduješ više talenata - gluma, pevanje, ples, recitovanje... Reci mi šta je od toga tebi lično najvrednije, u čemu se najviše prepoznaješ.
Iskreno da ti kažem, ja najviše volim da pevam. Gde god da odem, svi me teraju da pevam. Nekada im udovoljim, a nekada ne. Pevala bih uvek, ali se stidim. Najveću tremu imam kada to radim pred tatom. Mada, najviše me ispunjava gluma, jer tada ispoljavam svu svoju energiju i mogu da se “glupiram”, a “glupiranje” baš volim.
Planiraš da upišeš Fakultet dramskih umetnosti u Beogradu. Da li imaš podršku porodice za taj potez, i da li si razmišljala o alternativi ukoliko ne uspeš baš to da upišes?
Planiram da upišem Fakultet dramskih umetnosti, ali je tamo jako teško biti primljen, budući da mnoga deca sanjaju sjajnu glumačku karijeru, pa je konkurencija iz godine u godinu sve veća. Za sada nisam precizirala drugi fakultet, ali, naravno da imam alterrnativu u slučaju da ne upišem. Svakako, imam punu podršku porodice, i oni se nekada trude i više od mene oko pronalaska idealnog fakulteta i uopšte profesije za mene.
Objasni nam kako je nastao tvoj čuveni nadimak - Žiška.
Nadimak sam dobila sasvim slučajno, kada sam glumila u jednoj predstavi u kojoj sam igrala jednu otkačenu profesorku. U jednom delu teksta imala sam reč "žiška". Tu reč sam nekako smešno rekla, mlatarala rukama, i eto. Tako je nastao moj nadimak. Sada me ljudi neprestano oslovljavaju sa Žiška, prosto nekada zaboravim i kako se zovem. Šalu na stranu, sama činjenica da je moj nadimak proistekao iz predstave, uliva mi nadu da moje role ne prolaze nezapaženo, i da je gradištanskoj publici možda i simpatično sve što radim. To mi imponuje!
Da li te drugari cene i poštuju zbog svih tvojih aktivnosti, ili ipak postoji određena doza zavisti i ljubomore?
Uvek će postojati oni ljudi koji će me uvek bodriti, podržavati moj rad i trud, voleti bezuslovno. Sa druge strane, postojaće i oni koji će na sav moj rad gledati sa prezirom i mržnjom. Takvi ljudi me ne zanimaju, zato što se ne treba opterećivati nebitnim stvarima. Prijatelji iz odeljenja su oni koji me najviše bodre i podržavaju. Oduvek su imali posebno poštovanje prema meni, jer vrlo dobro znaju da mi je nekada jako teško da postignem sve što sam zamislila, i shvataju koliko odricanja je potrebno da bih ostvarila svoje snove. Krivo mi je što moji "najbolji" prijatelji sa kojima se družim, a koji nisu iz odeljenja ne obraćaju pažnju na moj trud. Pa, eto, možda su i malo ljubomorni.
Kako provodiš svoje slobodno vreme, ukoliko ga uopšte i imaš?
U poslednje vreme nemam baš puno slobodnog vremena, bavim se folklorom već deset godina, i imam probe koje su nekada veoma naporne. Ali, to je sve zarad uspeha. Dosta putujem, i imaću mnogo koncerata ovog leta. A kada imam malo slobodnog vremena, volim da šetam i pričam sa drugarima, a neretko pročitam i neku dobru knjigu, kako bih se opustila, i skrenula misli.
Postoji li neka osoba koju smatraš svojim idolom? Ako postoji - zašto baš on/ona?
Moj idol je legendarna Vesna Trivalić. Obožavam način na koji ona glumi, njene pokrete, i izraze lica koje nestvarno pravi. Ta glumica je po mom mišljenju genije i pravi majstor svog zanata. Onakva osoba se jednom rađa, i moramo biti ponosni što je Vesna naša zemljakinja. Skoro uvek imam uloge nalik njenima, i to mi baš prija.
Navedi nam tri stvari koje su potrebne da bi se osećala srećnom.
Tri stvari koje bi me učinile srećnom su: prazna scena, nečija pažnja i pink boja. Ništa više!
Tvoj životni moto je...?
Mislim da sam još uvek mlada da bih imala životni moto, ali, prema dosadašnjem radu i uspehu, uopšte u životu, mislim da ću reći samo: Nemojte da se opterećujete nebitnim sitnicama, razmišljajmo pozitivno, budimo uporni, jer je upornost ključ uspeha, dišimo punim plućima, uživajmo u svim vrednostima i čarima života. Ja čvrsto verujem da to možemo!
Ovako govori Marija… Prava žiška, nema šta!
