Može se učestvovati isključivo preko facebook profila i glasove dobijamo putem lajkova svojih prijatelja. Odmah smo odustale. Ona nema profil, a prijatelji koji bi obezbedili većinu glasova takođe nemaju. Odluka za nemanjem profila na facebooku ju je lišila učešća u nagradnoj igri. Kao da je nagradna igra ograničena samo na fejsbukovce i njihove glasače, takođe, fejsbukovce.
Čini se da je društvo ispred svog vremena. Tek se govori o zamenjivanju fiksnih telefona mobilnim telefonima, a za to vreme, već se podrazumeva da svi imaju profil na Zuckerberkovoj društvenoj mreži, koja je čak i posle tih mobilnih telefona. Mnogi odgovori na ovo su da je facebook današnje sredstvo komunikacije i da ljudi treba da se prilagođavaju ako nameravaju da idu u korak sa vremenom i aktuelnim događanjima. Međutim, facebook de facto nije jedino sredstvo komunikacije i praćenja događaja, iako je najpopularnije. Ne zaboravimo da postoje razne internet-mreže, e-mailovi, skype i naravno mobilni telefoni.
Ideja facebooka je zabava, komunikacija i, u poslednje vreme, razmena informacija. Međutim, neki ljudi prosto ne osećaju potrebu da baš preko te mreže komuniciraju i zabavljaju se. Možda im nije zanimljiv sajt, ne žele da dele svoje podatke, da ih dodaju ljudi koje oni ne bi želeli da „prihvate za prijatelja“, pa ne bi da im se objašnjavaju zašto nisu itd., ima mnogo razloga. To ne znači da su oni zaostali za vremenom u kojem žive, već da žele svoje vreme, kao i vreme provedeno na internetu, da utroše na sebi primamljiviji način i to je njihovo pravo. Zašto zbog svog prava na tu odluku ostaju uskraćeni za učešće u nagradnoj igri i broj potencijalnih glasova, razmenu elektronskih dokumenata i fotografija koje prijatelj ne šalje na e-mail, jer je okačio na facebook, igranje igrica koje su dostupne samo na facebooku, a može se omogućiti pokretanje istih i na sajtovima koji ne zahtevaju posedovanje naloga na facebooku?
Kao što je u redu da neko otvori nalog zato što tako želi, isto je tako u redu da ga neko ne otvori zato što ne želi. Naravno da odustajanje od neke opcije vodi odustajanju od svega što ta opcija nosi, kao, na primer, ako neko nema profil na facebooku, neće moći da prati objave i statuse svojih prijatelja koji imaju profil, ali to su ipak stvari koje se ni ne mogu odvijati van facebooka. Međutim, postoji mnogo stvari koje se mogu predstaviti, proslediti i odvijati i putem drugih sredstava komunikacije i informisanja.
U ovom slučaju nije u pitanju tvrdoglavost pri kojoj se svesno odbija odsečenost od sveta, kao u slučaju odbijanja da se uvede fiksni telefon, internet i koristi mobilni telefon, gde drugih opcija za komunikaciju (koja nije licem u lice) nema. Na primer, kada odlučimo da u određenoj pekari ne kupimo ništa, premda time gubimo da pojedemo njihove jedinstvene pogačice, nećemo ostati gladni, jer se možemo nahraniti i drugde. Na isti način je i facebook stvar izbora u moru internet sajtova. Nije nužno ograničiti se na jedno, uz opravdanje da se podrazumeva da ga svi koriste. Svako treba da ima mogućnosti za učešćem u određenim stvarima, a uglavnom su sredstva ona koja nam diktiraju ostvarenje tih mogućnosti. Ne treba jednim sredstvom da isključimo ljude koji samo ostvaruju svoje pravo na odluku. Nije ta odluka ono što isključuje osobu. Mi smo ti koji isključujemo osobu time što podrazumevamo da ona ima profil.
Možda ovaj članak neće videti moji dragi nefejsbukovci kada ga objavim na svom profilu, ali ću sigurno naći način kako da i njih uključim u čitanje istog.
