FOTO: Linkedin
Preveo: Miroslav Kiš
Ponekad.
U zavisnosti od načina kojim se pristupi, pohvaliti zaposlenog može u stvari da ima suprotan efekat. Razlika je u tome da li pretpostavljamo da je veština zasnovana na urođenoj sposobnosti ili napornom radu i trudu.
Drugačije koncipirano, da li su ljudi rođeni sa određenim talentom ili talenat može da se razvija?
FOTO: Potentialmatters
Prema istraživanju o dostignuću i uspehu od strane psihologa Univerziteta Stenford-Karol Dvek, ljudi imaju tendenciju da prihvate jedan od dva mentalna pristupa talentu:
Ustaljeni način razmišljanja: verovanje da su inteligencija, sposobnost i veština urođeni i relativno ustaljeni - mi „imamo“ ono sa čime smo se rodili. Ljudi sa ustaljenim načinom mišljenja obično kažu da stvari kao što su „Ja jednostavno nisam pametan“ ili „Matematika nije za mene“.
Razvijeni način mišljenja: verovanje da inteligencija, sposobnost i veština mogu da budu razvijeni kroz trud - Mi smo ono što radimo da bismo postali. Ljudi sa razvijenim načinom mišljenja obično kažu „Još samo malo vremena i uspeću“ ili „To je u redu, pokušaću opet“.
Ta razlika u perspektivi može da bude oblikovana različitim tipom pohvale koju smo dobili i to često počinje kada smo bili deca. Uzmimo za primer da si hvaljen na jedan od sledećih načina:
• “Vau, shvatio si to veoma brzo - ti si pametan!”
• “Vau, ti si neverovatan - dobio si peticu čak i bez otvaranja knjige!”
Zvuči super, zar ne? Problem je što druge poruke vrebaju u tim izjavama:
• “Ukoliko ne shvatim stvari brzo... u tom slučaju verovatno i nisam mnogo pametan”.
• “Ukoliko moram da učim... onda nisam sjajan”.
Rezultat može da bude ustaljeni način mišljenja: Mi počinjemo da pretpostavljamo da smo ono što jesmo. Zatim, kada postane teško i borimo se i osećamo se bespomoćno iz razloga što mislimo da mi „smo“, nije dovoljno dobro.
A kada mislimo da nismo dovoljno dobri, mi prestanemo da pokušavamo.
Kada hvalite zaposlene samo za dostignuća ili ih kritikujete zbog kratkoročnih neuspeha vi potpomažete stvaranje ustaljenog načina mišljenja. Tokom vremena, zaposleni svaku grešku vide kao neuspeh. Odsustvo momentalnih rezultata oni vide kao neuspeh. Tokom vremena, oni mogu da izgube motivaciju ili čak prestanu da pokušavaju.
Na kraju, zašto se truditi kada trud neće uroditi plodom?
Na svu sreću, postoji još jedan način: pobrinite se da se fokusirate na hvaljenje napora, ali i pristupa.
• „To nije ispalo najbolje, ali si definitivno na pravom putu. Hajde da pogledamo šta može da se uradi kako bi sledeći put bilo još bolje“.
• „Hej, završio si taj projekat mnogo brže ovoga puta. Mora da si veoma naporno radio“.
• „Odlično obavljen posao. Mogu da primetim da si proveo dosta vremena oko toga“.
Ima li razlike? Još uvek hvalite rezultate, ali rezultate koji su zasnovani na pretpostavci uloženog truda, a ne na pretpostavci o urođenom talentu ili veštini. Hvaleći trud, potpomažete stvaranje atmosfere gde zaposleni imaju osećaj da je sve moguće.
Isti princip važi i za način na koji ohrabrujete zaposlene. Ne treba govoriti: „Znam da ćeš to završiti, jer si zaista pametan“. Dok to zvuči pohvalno (i jeste), „ti si zaista pametan“ pretpostavlja urođenu veštinu koju zaposleni ili ima ili ne.
Umesto toga, recite, „Ja verujem u tebe. Ti si vredan radnik. Nikada te nisam video da odustaješ. Znam da ćeš uspeti sa time“.
Kako biste konstantno poboljšavali učinak zaposlenih, stvorite radnu atmosferu sa razvijenim načinom mišljenja. Ne samo da će se vaše veštine rada u timu poboljšati, već će vaši zaposleni takođe lakše pristupati riziku. Kada se neuspeh vidi kao korak na putu ka eventualnom uspehu, rizici nisu više nešto što se izbegava.
Rizik i povremeni neuspeh će jednostavno biti očekivani korak na putu ka uspehu.
IZVOR: Linkedin
Miroslav je večiti avanturista, pozitivan mladić koji voli da putuje i upoznaje nove gradove i ljude i kasnije ih nosi u srcu sa sobom.
Pročitajte i:
Kako dostojanstveno dati otkaz?
Znam li gde idem?
Kako uspešni ljudi ostvaruju svoje snove?
