FOTO: Wallconvert
Sećam se još iz detinjstva, kada se na nekom od televizijskih kanala (koji danas ne postoje) vrteo spot za pesmu „Another brick in the wall“. Taj sarkastični crtani deo mi je uvek zaokupljao pažnju, mada sam tada bila premala da bih shvatala teške poruke koje pesma, spot i sam bend nose.
Beše 1965. godina kada su (Dejvid), Sid, Rodžer, Nik i Ričard osnovali bend. Da im je neko rekao te godine da će tokom karijere prodati preko dvesta miliona ploča, ne bi se previše time zamarali. Njih je zanimalo da stvaraju na što neobičniji način.
FOTO: All about jazz
Pre zvaničnog nastanka Pink Flojda, godinu dana ranije, tri člana benda eksperimentisalo je sa drugim grupama koje nisu uspele. Kada se dobitni tim okupio, bend su krstili po dvojici bluz muzičara koje su obožavali: Pink Anderson i Flojd Kaunsil. Njihova proba zabeležena je u filmu Pitera Vathejda „Tonight let’s all make love in London“ i tako se lansirali među širi auditorijum. Snimaju dva singla, od kojih je jedan („See Emily play“) završio na britanskoj top listi. U avgustu 1967. godine, izdaju prvenac „The piper at the gates of dawn“.
Usledila je turneja sa svetski poznatim Džimom Hendriksom. Sid Baret bio je pod konstantnim uticajem LSD-a i kada se adikcija otela kontroli i počela da utiče fizički, mentalno i kreativno da koči samog Sida i bend, na njegovo mesto stiže Dejvid Gilmor. Baret će 1968. godine izaći iz benda, snimiti dva albuma uz pomoć bivših kolega i otići iz sveta muzike. Dejvid i Rodžer preuzimaju kreativno kormilo Pink Flojda.
Krajem šezdesetih i početkom sedamdesetih radili su muziku za još nekoliko filmova, snimali album na kome se našla pesma „Echoes“, koja traje nešto više od 20 minuta. Neke eksperimente iz tog perioda nazvali su greškom. Srećom, želja da rizikuju uskoro ih vodi na put kome neće biti kraja, stvaranju vizuelnog identiteta.
Zbirku pesama nazvanih „Eclipse“, a kasnije preimenovanih u „Dark side of the moon“ počeli su sve češće da izvode na koncertima u kompletu. Konačno su se i usudili da snime album. Spoj genijalnosti i vremena u kom je album nastao nije mogao da predvidi uspeh ovog dela. „Dark side of the moon“ klasifikuje se kao drugi najprodavaniji rok album u istoriji.
Posle ovoga, verovali su da su pružili rok muzici sve što su znali i vratili su se eksperimentima. Jedna od ideja bila je da snime album bez instrumenta, isključivo koristeći predmete oko sebe. Hm, da... Ta ideja se ubrzo pokazala kao glupa. Vraćaju se proverenoj formuli roka i snimaju album „Wish you were here“, album posvećen Sidu Baretu. Za njim je usledio album „Animals“, oštra socijalno-politička kritika Velike Britanije. Ekspanzija kreativnosti dovela je do problema nadmoći u bendu, došlo je pauze od godinu dana.
FOTO: Perishable Press
Da li ste ikada preslušali taj album? Moram ga preporučiti kao obavezan i baš mi je krvio što nemam gramofon i ploču, koja će krckati pod iglom. Zamračim sobu, upalim nekoliko mirisnih sveća, pustim ploču, ležim na podu, zurim u svoj plafon i svaka pesma mi dođe kao da sam je sama pisala. Mislim da bi me taj osećaj skroz odveo u eru stvaranja ovog dela. Treba ovaj povratak vinila ubrzati što pre. Da je moguće i peticijom! Ovako, mp3 format mi je malo vezao maštu i sveo je na surovo preslušavanje. Aha, ova pesma je dobra, ova baš dobra, ova je slabija. Sve je to lepo, ali nije baš to. Stojim iza teorije da razvitak tehnologije samo donosi lošiju muziku, čast izuzecima. Ni stara garda se ne snađe svaki put. Ne možemo pobeći od vremena... Dosta melanholije, nastavljamo edukaciju dalje.
Pred kraj sedamdesetih, usledilo je remek delo! Album „The Wall“, koncipiran na otuđenosti čoveka od društva, pa i otuđenosti zvezda od publike, političara od društva, klasa, izrodio je najpoznatiji hit „Another brick in the wall“ i zacementirao stazu trajnog uspeha benda Pink Flojd. Upravo ime albuma stvorilo je ideju o zidu između muzike i benda, koji se tokom koncerta postepeno rušio i koji je izjednačio idole i obožavaoce.
Snimljen je i kraći film u kom se pojavljuje Bob Geldorf. Ovako masovan projekat doveo je do rasta ega Dejvida Votersa i negodovanja ostatka benda. Do kraja 1983. godine, za kada je planiran poslednji album, koji je oslikao ego manijaštvo Votersa, opisujući ga kao samostalni album uz prateće muzičare iz Pink Flojda, bend se zvanično raspada. Bend je ipak oživeo od 1987. do 1994. godine, doduše bez Votersa, i napravio je i zanimljiv uspeh i filtriranje među novije generacije.
U novom milenijumu nastupili su još dva puta: 2005. na velikom Live 8 koncertu, u punom sastavu i 2006. na koncertu posvećenom Sidu Baretu, koji je preminuo od karcinoma pankreasa. Gilmor i Voters su razmatrali ponovno okupljanje, ali je u tom periodu preminuo i Ričard, stoga su zaključili da više nema poente, jer više ni nema Pink Flojda. Katanac je stavljen zauvek. Njihov značaj je prevelik i svaki veći bend vredan pažnje će ih spomenuti kao nekoga ko je uticao na njih. Smelost ozbiljnih eksperimenata, nadahnula je mnoge muzičare da iskoče iz žanrova u kojima su se oprobali i stekli sigurnu slavu.
Pink Floyd — Another Brick In The Wall, Part Two
Dođu tako dani namenjeni samo za Pink Flojd. Boje moje rane jeseni greju me kroz maštu i sanjarenje. Nabaviću već i taj gramofon.
FOTO: Telegraph
Nekoliko zanimljivih činjenica:
- Članovi benda na početku karijere nisu konzumirali narkotike, iako se tako smatralo zbog psihodeličnog pristupa muzici. Šta više, nisu ni probali viski, dok ih na turneji nije ponudila Dženis Džoplin.
- Odbili su da daju svoju pesmu Stenliju Kjubriku.
- Na turneji kojom su promovisali album „Dark side of the moon“ angažovali su čoveka da vrišti ne, svaki put kada bi neko tražio intervju.
Tamara je u narodu poznata kao LinDe i kao muzički fanatik.
