FOTO: Facebook
Nedavno ste napravili svoj blog. Da li vam pisanje daje dovoljno prostora da se izrazite?
Pazi, volim da pišem, ali za pisanje dobijem inspiraciju jednom u mesec dana. Ja sam čovek momenta, volim mikrofon, radio, tu se najbolje snalazim.
Šta vas je pokretalo da radite emisiju?
Ljubav prema poslu, a i sama priprema emisije. Uvek sam voleo da budem informisan, da istražujem, da saznam nešto više. Uživao sam u tome da obrađujem teme na specifičan, satiričan način. Ovde uvek ima tema na pretek. Recimo, Vojna parada na kojoj su svi pokisli, a kolona tenkova prošla za šest i po minuta. Uvek sam se radovao takvim temama, jer od toga se napravi nenormalno dobra emisija. Ali tu su bili i ljudi koje smo uveseljavali. Jedna starija gospođa me je izgrlila na ulici i pitala me zašto nema više emisije. Ona je obožavala da ustane ujutru i da se smeje sa nama. To me je pokretalo. Osećaj da si uveselio nekoga ili ulepšao jutro nekom, makar to bile i tri osobe.
Neki su vam zamerali vulgarnost u emisiji. Da li smatrate da ste nekada stvarno preterali?
Mi smo se igrali na granici. Cilj je bio da na što plastičniji način objasnimo situaciju. Najveći problem nastao je u emisiji gde je tema bila dolazak Sebastijana Kurca. To je i bila naša poslednja emisija. Zašto je vulgarnost kada koristiš bogatstvo srpskog jezika? Mi smo se šalili i menjali njegovo prezime kroz padeže. I onda kažu da si vulgaran ili da psuješ u programu. U programu sam opsovao samo jednom. Ljudi se ponašaju kao da je ono što mi govorimo nešto mnogo strašno, kao „to nije pristojno“. A to što klinci u četvrtom osnovne duvaju vutru i pola devojčica iz osnovne škole je trudno? To što vlada potpuno rasulo? Upravo zbog ukazivanja na takve stvari žao mi je što nekada nisam bio i oštriji.
Da li ste uvažavali kritike i kako ste se nosili sa njima?
Postoje oni voditelji koji uvek govore: „Slobodno šaljite svoje sugestije, kritike...itd“ Ja nikada nisam voleo kritiku. Voleo sam da saslušam kolege šta imaju da mi kažu. Ali publika će uvek imati neku zamerku. Na primer, nekima je smetalo što smo se previše smejali u programu, u fazonu, „Ju! Oni se smeju u programu!“ Opet nekima smeta ako je nešto preozbiljno. Kada bih slušao sve kritike izgubio bih sebe. Dovoljno mi je bilo što sam preslušavao svaku emisiju i analizirao je posle emitovanja. I uvek je nešto moglo bolje. Svestan sam da smo imali loših emisija, ali ljudi ne znaju koliko je truda u to uloženo i koliko puta sam pored velikih problema seo ispred mikrofona i radio kao da je sve savršeno.
25.12.2013. „Mentalno razgibavanje“ prestaje da postoji. Govorili ste da je reč o cenzuri. Šta mislite o trenutnoj situaciji u medijima?
Katastrofa. Imamo situaciju da novinari kleče na kolenima kada premijer daje izveštaj. Ne kažem da to nije važno, ali čovek svaki dan daje neki izveštaj. Mi smo skinuti sa programa, pa nešto kasnije i Olja Bećković. Novinari drhte od političara umesto da bude obrnuto. Svako ko nije hteo da ide uz dlaku ostao je bez posla. Na Univerzitetu „Kolumbija“ cenzuru uče na primeru „Razgibavanja“. Imamo premijera koji se tajno venčava za vreme izbora, a narodu se predstavlja kao veran porodičan čovek. Prvi čovek CIA je dao ostavku kada se saznalo da je imao ljubavnicu. Mi napravimo emisiju o tajnom venčanju premijera i zbog toga nas ukinu. Ministar odbrane nam je keramičar, jedan od ministara šeta pevačicu pored žene, a niko o tome ne sme da priča. Sada im više nije potrebna cenzura, novinari vrše autocenzuru ne bi li zadržali posao.
U intervjuu za jedan magazin izjavili ste da biste otišli iz Srbije da imate gde i kako. Šta biste savetovali mladim novinarima i mladima uopšte?
Ne znam šta bih savetovao ni svom sinu. Činjenica je da smo se vratili u devedesete. U svemu idemo unazad. I po bedi, oblačenju, kriminalu. Stariji vam govore radite vredno, učite, i ja se slažem sa njima. Ali onda se pojavi lik koji kupi diplomu, nađe posao, i šta da rade oni koji su vredno radili? Sumnjivu diplomu imaju i predsednik i ministar policije. Stariji su vam napravili ovakvo stanje i ostavili vama da se borite. Možda će biti bolje, i borite se za to, ali ne bih osuđivao i nekoga ko želi da stvori sebi život negde drugde.
Planirate li povratak na radio?
Radio je moja najveća ljubav, ali ponude koje sam dobijao nisu ono što ja želim. Nudili su mi da radim na omladinskom radiju, onda neke emisije da se pojavljujem na minut, ali ne. Želim da ostanem upamćen po nečem dobrom. Ne da radim emisije koje bi upropastile sliku onoga što sam radio. Ne da bude, e vratio se Dare, a ono bezveze. Voleo bih da se vratim, ali za sada je to nemoguće.
