Narodni stari običaji Srbije su bitan deo naše istorije. Mnogi amaterski umetnici beleže i žele da sacuvaju našu tradiciju. Dobrivoje i Dobrila Pantelić su jedni od njih i veoma su uspešni u tome. U zanimljivom razgovoru sa Dobrivojem otkrivamo vam kada i kako je počelo njegovo interesovanje prvobitno za fotografiju, a kasnije i za film.

Autor: Jovana Ilić

Foto: običaji Rađevine - Dobrivoje i Dobrila Pantelić

Bračni par Pantelić živi u selu Brezovice, kod Krupnja u Rađevini. Pored njih dvoje, sin Milan, snajka Sandra, unuke Dijana i Tanja, kao i veliki broj glumaca amatera, na čelu sa profesorom Petrom Petrovićem ostvarili su veliki uspeh u snimanju kratkih filmova o običajima Rađevine i pritom osvojili brojne nagrade. Dobrivoje nam je za iSerbia ispričao kako je kao veoma mlad dečak otkrio svoju ljubav prema fotografiji koja traje i danas.

Posle osnovne škole Dobrivojev otac je želeo da njegov sin postane kovač, da kuje plugove, a Dobrivoje je želeo da bude fotograf. Otac to nije dozvoljavao i, kako se danas kaže, došlo je do ,,sukoba generacija". Kao dečak od sedamnaest godina Dobrivoje je sa majkom Mašinkom brao gljive ,,međedare", od čega je živela cela porodica. Od prvih zarađenih para, majka je odvojila njegov deo, i poslala ga je da kupi prve patike i teksas farmerke. Dobrivoje je do tada imao samo gumene opanke koje je nosio svuda...

Foto: Običaji Rađevine

Koliko je bila jaka njegova želja i ljubav prema fotografiji pokazuje nam to da je umesto svega toga kupio prvi fotoaparat ,,Smenu 8". Od tog trenutka počinje da se ostvaruje Dobrivojev san. Trebalo je imati hrabrosti vratiti se kući, a ne kupiti ono što su roditelji rekli. Iako je u početku sakrivao aparat u jaslama u štali na kraju je morao priznati šta je kupio, zbog čega je dobio batine koje, kako kaže, pamti i danas. Roditelji su ga istukli, kaže on šaljivo ,, kao da nisam njihov".

Na početku je Dobrivoje slikao samo starije ljude, jer mladi nisu hteli da stanu pred kameru. Zahvaljujući njemu mnogi stariji su i nakon smrti imali slike na nadgrobnim pločama. U rađevskom kraju su se tada održavale mobe kada celo selo radi punom parom. Sve druge mladiće zovu da rade, a Dobrivoja da fotografiše. Dobrivoje se aparatom pravio važan i tako idući i fotografišući razna okupljanja i predele upoznao je i svoju sadašnju ženu Dobrilu, veliku podršku u kasnijem životu i radu, kaže on i dodaje da je tada našao i životnog i poslovnog partnera. Kasnije su dobili sina Milana.

Foto: Običaji Rađevine

Rođenje sina stvorilo im je mogućnost da prošire svoju ljubav prema fotografiji, a kasnije da je prenesu i na njega. Od prvih para koje su dobili za rođenje deteta kupili su malo bolji aparat. Bilo je u tom kraju ljudi koji su podržavali Dobrivojev rad, a živeli su u inostranstvu. Oni su donosili kamere i aparate i ostavljali Dobrivoju da snimi za njih nešto, jer su znali da on to voli i da će im tako ublažiti nostalgiju za krajem. Dobrivoje snimi za njih, za sebe, ali snimi malo i za sve nas.

Jednom prilikom je mladi novinar RTS-a, za koga je Dobrivoje kasnije saznao da se zove Žika Nikolić, pozvao gledaoce koji se bave amaterski snimanjem da pošalju svoje radove na televiziju i postanu saradnici RTS-a. Porodica Pantelić je poslala snimak ,,Žetva pšenice sa srpom" koji je objavlen. Od tada počinje njihova saradnja sa RTS-om koji je objavio više od hiljadu priča iz Rađevine i okoline.

Pantelići su saradnici emisije ,,Žikina šarenica", ,Jutarnji program", ,,Trezor". Osvojili su brojne nagrade: na Festivalu televizijskog etnološkog filma ,,Festef" Kučevo nagradu Srebrni pastir, od mogućih 25 osvojili su 13; Festival Zlatna buklija, Velika Plana, osvojili su sedam zlatnih buklija; Prvu nagradu na Festivalu dokumentarnog filma u Pragu; Žisel festival dokumentarnog filma Omoljica, pet gramprija i osam prvih mesta; Dobitnici su plakete jugoslovenske kinoteke za doprinos YU filmu.

Do sada su snimili oko 160 filmova. Trenutno rade na filmu ,,Svedok" koji govori o ljudima koji su lažno svedočili na sudu i kako su posle toga prošli njihovi potomci.

Foto: Običaji Rađevine - Dobrivoje i Dobrila Pantelić

Pantelići planiraju da nastave porodičnu tradiciju bavljenja ovim poslom sve dok budu mogli. Smatraju da bi stare običaje i tradiciju trebalo sačuvati kako bi mladi znali ko su i šta su, odakle potiču, kako su živeli i u šta su verovali njihovi preci. Njihov slogan je Da se prošlost ne zaboravi, a budućnost pamti, i zaista zabeležili su mnoge običaje koji će ostati kao svedoci starog vremena. Mnogi sada imaju snimljene stare običaje, kulturu, način života koji se zahvaljujući njima neće zaboraviti u potpunosti.

Porodica Pantelić je primer da bi trebalo slediti svoje snove i želje. Na početku je možda teško, ali kada se nešto radi iz ljubavi uspeh, koji iz te ljubavi proistekne, ne može da se meri sa preprekama koje ga prate.


Jovana Ilić


Pročitajte i:

Da li zaista znamo šta je sevdah, a šta dert?
Krupanj: Srce Rađevine
Uz veliki talenat idu velika ostvarenja


***

Ovaj tekst je nastao našom željom da mladi, koji imaju šta da kažu i doprinesu informisanosti i edukaciji naše omladine, prenesu svoje ideje i saznanja. Ukoliko želiš da i ti budeš član našeg mladog tima i doprineseš razvoju naših ambicija, tvoje ideje su nam dobrodošle! CV i jedan tekst pošalji na urednistvo@iSerbia.rs uz Cc na office@iSerbia.rs, sa naznakom "Prijava / novinar". Otvoreno za sve od 15 do 35 godina. Prijem novih novinara vršimo do svakog prvog dana u mesecu.


Želim povremeno da dobijam mejlove od portala o vestima, najnovijim konkursima i aktivnostima OVDE

Odricanje od odgovornosti

Komentari

VESTI