FOTO: Ben D. Quinn Elementary
Prevela: Radmila Aleksić
Dok naporno radite na polaganju ispita, možda ćete početi da sanjarite o tome šta biste radili tokom leta. Možda maštate o putovanju vozom kroz Evropu ili priželjkujete neku stipendiju. Verovatnije je da ćete raditi u lokalnoj radnji. Dve nedelje ćete sticati radno iskustvo, a pritom vas neće plaćati ili ćete provoditi noći kampujući u pretrpanoj prikolici na nekom izgustiranom festivalu i to, ako imate sreće.
Međutim, da li možete da uradite nešto vredno pomena? Volontiranje u inostranstvu je industrija u razvoju, ali može biti pogubna za mlade ljude koji imaju časne namere, a koji nemaju pojma kako da provere da li je to što izaberu da rade etično. Ranije smo pisali o tome koje su prednosti internacionalnih stručnih praksi, a sada pogledajte šta je najbitnije da zna svaki volonter koji odluči da ode u inostranstvo na praksu.
1. Kako da izaberete pravo udruženje za koje ćete volontirati?
Posavetujte se sa stručnim licima na vašem univerzitetu. Nataša Štajn, osnivač agencije Volontiranje na odgovoran način (Responsible Volunteering), savetuje da se prvo obratimo nekome na univerzitetu. „Počnite tako što ćete se obratiti udruženju volontera na vašem univerzitetu, gde ćete dobiti preporuke“, kaže ona za sajt The Guardian.
Idite u centar udruženja. Marijela Eli, koja je volontirala dok je bila na postdiplomskim studijama na Univerzitetu u Njujorku, preporučuje da odete pravo u vrh organizacije. „Otišla sam u lokalnu nevladinu organizaciju (NVO). Već ranije sam znala da želim da radim u organizaciji koja se bavi pitanjem trgovine ljudima, ali tada sam želela da odem među ljude i čujem njihove priče. Preko Gugla sam pronašla fondaciju Ogledalo u Tajlandu”, za sajt The Guardian izjavila je Marijela.
To što je uspela da stupi u direktan konakt sa lokalnom kancelarijom mnogo joj je značilo. Saznala je da im nije potreban volonter koji istražuje trgovinu ljudima, ali da im trebaju volonteri koji će pomoći plemenima iz brda da dobiju tajlandsko državljanstvo.
FOTO: International Volunteer Programs Association
Istražite. Da li razmišljate o tome da vam neko treće lice bude posrednik? Dobro se raspitajte o njemu. Holi Bruks, menadžer marketinga i prodaje Bunac-a, kaže da treba da vidite koliko dugo sarađuju sa lokalnim partnerima i testirajte znanje predstavnika o tome gde treba rasporediti volontere. Da li imate utisak da oni znaju šta partnerske organizacije žele da postignu? „Ja sam imala sreće da je većina zaposlenih u organizaciji bila iz plemena za koje smo se zalagali”, kaže Eli i dodaje da je to nije sprečilo da im šalje hiljade mejlova i pitanja pre nego što je otišla tamo.
2. Kako će moje zalaganje koristiti određenoj zajednici?
Saznajte sa kim ćete raditi. „Bitno je da znate sa kim ćete sarađivati zbog toga što ćete poziciju u udruženju verovatno često menjati”, kaže Fil Hadson, šef programa za kvalitet u Međunarodnoj službi građana (International Citizen Service - ICS). Saznajte da li im je to prvi put da rade na takvom projektu. Ako jeste, očekujte da će ta osoba biti koncentrisana na istraživanje i da neće imati operativnu ulogu u vašoj saradnji.
Razgovarajte sa ljudima koji imaju iskustva na tom polju. „Pročitajte studije i razgovarajte sa ljudima koji su ranije radili to isto. Nisam znao šta želim da radim”, kaže Eliot Ševard, student hemije na Univerzitetu u Bristolu, koji je izgradio toalete i tuševe tokom tromesečnog projekta u Indiji sa organizacijom Raleigh International. „Ukoliko primetite da udruženje nudi veliki broj dvonedeljnih praksi, onda postoji mogućnost da lokalni partneri nisu osmislili program kako treba”, upozorava Hadson i dodaje da studenti moraju da obrate pažnju kako ne bi bili bačeni u neku zajednicu tek tako.
3.Da li sam najpogodnija osoba za taj posao?
Poštujte činjenicu da postoje neki poslovi koje ne bi trebalo da radite. Zapitajte se: „Ako nisam kvalifikovan da ovo radim kod kuće, da li zaista to treba da radim u inostranstvu”? Hadson savetuje: „Zemlje u razvoju već imaju dovoljno nekvalifikovanih nastavnika. Stoga, izbegavajte one pozicije na kojima zahtevaju da obavljate osnovne usluge”.
Ne plašite se da istaknete veštine koje možete da prenesete na druge. Posedovanje odgovarajućih lingvističkih veština jedna je od stvari koje bi Eli promenila kada bi imala priliku da ponovi to iskustvo. „To što nisam znala tajlandski predstavljalo je barijeru, pošto je moj zadatak bio da pišem članke i dokumentujem ono što je ta NVO radila. Često mi je bila potrebna pomoć prevodioca”, naglasila je Marijela.
4. Gde odlazi moj novac?
Realno sagledajte koliko koštate organizaciju. Bruks kaže da razmislite da li vaš novac odlazi na zapošljavnje lokalaca ili na marketing kako bi se privukli novi volonteri? Da li porodica kod koje odsedate dobija nadoknadu i da li je vaš vozač dovoljno plaćen? Čak i ako vaš program delimično finansiraju vlada i univerzitet, tražite da vam daju uvid u troškove. „Proverite šta se dešava sa novcem koji preostane. Čak i ako ide na veće troškove organizacije, tražite uvid i u to”, savetuje Hadson.
5. Da li realno mogu da odvojim dovoljno vremena kako bih volontirao odgovorno?
Imate samo dve slobodne nedelje? Onda volontirajte kod kuće. „Za održivi razvoj potrebne su godine, a ne nedelje”, kaže Hadson. Štajn se slaže: „Ako radite sa ljudima, što duže radite — to je bolje. Potrebno je vreme da se prilagodite kulturi zajednice i da izgradite odnose sa njima. Dok sam radio za Prekomorsku službu volontera (Voluntary Services Overseas — VSO), razmatrali smo da skratimo volonterski staž sa dve na jednu godinu, ali naši volonteri su nam rekli da to nije dovoljno”.
Većina volonterskih praksi traje oko 3 meseca. Zapitajte se kakav će uticaj na određenu zajednicu imati veliki broj volontera koji se smenjuju. „Neki volonteri su predavali dve nedelje”, navodi Eli i dodaje da to što su se predavači smenjivali na svake dve nedelje je imalo negativan uticaj na decu.
6.Šta ova zajednica očekuje od mene? Šta da uradim?
„Ukoliko želite neko određeno radno iskustvo, možda je bolje da volontirate kod kuće”, kaže Štajn. Međutim, budimo fer, niko nije potpuno nesebičan i mudro je da volonteri znaju šta žele da dobiju za uzvrat, ali ako vam je jedina želja da putujete, budite iskreni prema sebi. „Neki od mojih saradnika su bili previše željni da odu na plažu. Zajednica je mogla da oseti da ne žele da budu tu”, dodaje Štajn.
7. Šta se dešava kada odem?
Proverite da li se uklapate u dugoročne planove zajednice. Pitajte kako se vrši evaluacija programa, da li će novi volonter da vas odmah zameni i koliko dugo ostajete. Ševardovu grupu su ohrabrivali da preuzme ulogu promotera volonterskih događaja. „Pisao sam za lokalne novine kod kuće o zajednici, a drugi su držali predavanja u školama”, objašnjava Ševard.
Odgovorno volontiranje treba da napravi od vas aktivnijeg građanina. „Tako mnogo problema sa kojima se suočavaju zemlje u razvoju imaju korene u globalnom severu – kampanje bi mogle biti održivije od volontiranja”, izjavljuje Hadson.
IZVOR: The Guardian
Radmila, zaljubljenik u književnost i umetnost i večiti borac protiv vetrenjača.
