FOTO: TIME
Prevela: Ivana Krivokuća
1 Svesnost
Kada se probudite ujutru, možda ćete videti da upravo izlazi sunce, čuti nekoliko ptica kako cvrkuću, možda i osetiti nalet sreće dok vam sveže jutro umiva lice. Drugim rečima, svesni ste. Ova kompleksna tema je mučila naučnu zajednicu još od antičkog doba. Tek od skoro su neurolozi uzeli svesnost u razmatranje kao stvarnu temu istraživanja. Najveća mozgalica u ovom polju je bila objasniti kako procesi u mozgu proizvode subjektivna iskustva. Za sada, naučnici su uspeli da stvore veliku listu pitanja.
2 Zamrzavanje
Večni život možda nije moguć. Međutim, novo polje zvano krionika bi moglo nekim ljudima pružiti dva života. Centri za krioniku poput Alkor fondacije za produžavanje života u Arizoni, posmrtno čuvaju tela u buradima ispunjenim tečnim azotom na jezivoj temperaturi od minus 320 stepeni Farenhajta (negativnih 195 stepeni Celzijusa).
Ideja je da bi se osoba koja umre od trenutno neizlečive bolesti mogla odmrznuti i oživeti u budućnosti kada lek bude pronađen. Telo pokojne bejzbol legende Teda Vilijamsa čuva se u jednom od Alkor zamrzivača. Kao i druge ljudske ledenice, Vilijams je postavljen glavom na dole. Na taj način, ako bi posuda ikada procurela, mozak bi ostao potopljen u hladnoj tečnosti. Nijedno od tela očuvanih krionikom nikada nije vraćeno u život, jer ta tehnologija ne postoji. Pre svega, ako se telo ne odmrzne na tačno odgovarajućoj temperaturi, ćelije osobe bi se mogle pretvoriti u led i razbiti na komadiće.
3 Misterija smrtnosti
Živeti zauvek rezervisano je samo za Holivud. Ali zašto ljudi stare? Rođeni ste sa snažnim alatkama i mehanizmima za borbu protiv bolesti i ozleda, za koje biste rekli da bi trebalo da vas naoružaju protiv krutih zglobova i drugih oboljenja. Kako starimo, mehanizmi za popravku tela ispadnu iz forme. Posledično, vaša otpornost na fizičke povrede i stres opada.
Teorije o tome zašto ljudi stare mogu se podeliti u dve kategorije:
1) Kao i ostale ljudske karakteristike, starenje bi moglo biti biti deo ljudske genetike i na neki način korisno.
2) Prema manje optimističnom gledištu, starenje nema svrhu i proizilazi iz oštećenja ćelija koje se dešava tokom života osobe. Nekolicina istraživača ipak smatra da će nauka na kraju odložiti starenje makar toliko dugo da udvostruči životni vek.
4 Urođeno naspram stečenog
U dugotrajnoj borbi oko toga da li naše misli i ličnost kontrolišu geni ili sredina, naučnici izgrađuju ubedljiv korpus dokaza da to može činiti jedan ili drugi ili oba faktora! Mogućnost izučavanja pojedinačnih gena ukazuje na mnoge ljudske osobine nad kojima imamo malo kontrole, ali je ipak u mnogim oblastima pokazano da pritisak vršnjaka i vaspitanje imaju veliki uticaj na to ko smo mi i šta činimo.
FOTO: Word press
5 Mozgalica
Smeh je jedan od najmanje shvaćenih ljudskih ponašanja. Naučnici su otkrili da se za vreme dobrog smejanja aktiviraju tri dela mozga: misleći deo, koji vam pomaže da shvatite šalu, oblast za pokrete, koja govori vašim mišićima da se pomeraju i emocionalna oblast, koja izaziva „frivolno” osećanje. Ostaje nepoznato zašto se jedna osoba smeje blesavim šalama vašeg brata, dok se druga kikoće dok gleda horor film.
Džon Moreal, pionir istraživanja humora na Koledžu Vilijam i Meri, otkrio je da je smeh razigrani odgovor na nepodudarnosti – priče koje se ne pokoravaju konvencionalnim očekivanjima. Drugi u oblasti humora ukazuju na smeh kao način signalizovanja drugoj osobi da se ta radnja obavlja radi zabave. Jedno je sigurno: od smeha se osećamo bolje.
6 Uspomene
Neka iskustva je teško zaboraviti, kao što je možda vaš prvi poljubac. Kako osoba zadržava ove lične filmove? Koristeći tehnike snimanja mozga, naučnici razotkrivaju mehanizam koji je odgovoran za stvaranje i čuvanje sećanja.
Otkrivaju da se hipokampus, unutar sive mase mozga, može ponašati kao kutija za uspomene. Ova oblast za skladištenje nije tako diskriminišuća. Ispostavilo se da i istinita i lažna sećanja aktiviraju slične delove mozga. Da bi izvukli stvarna sećanja, neki istraživači su tražili od subjekata da prizovu sećanje u kontekstu, što je mnogo teže kada se događaj nije zaista desio.
7 Kontrola operacija
Suprahijazmatičko jedro ili biološki sat, koji je nastanjen u hipotalamusu mozga, programira telo da sledi 24-časovni ritam. Najočiglednije dejstvo cirkadijalnog ritma je ciklus spavanja i budnosti, ali biološki sat takođe utiče i na varenje, telesnu temperaturu, krvni pritisak i proizvodnju hormona.
Istraživači su otkrili da intenzitet svetlosti može podesiti sat unapred ili unazad regulisanjem hormona melatonina. Najskorija debata je vezana za to da li bi suplementi melatonina mogli pomoći u sprečavanju džetlega – pospanog i bolnog osećaja koji dobijate kada letite kroz vremenske zone.
8 Fantomska osećanja
Procenjuje se da oko 80 posto ljudi sa amputacijom doživljava osećaje, uključujući toplinu, svrab, pritisak i bol, koji dolaze iz uda koji nedostaje. Ljudi koji doživljavaju ovaj fenomen, poznat kao „fantomski ud”, osećaju kao da je nedostajući ud deo njihovog tela. Jedno objašnjenje kaže da nervna oblast na mestu gde je ud odsečen stvara nove veze sa kičmenom moždinom i nastavlja da šalje signale mozgu kao da je nedostajući ud još uvek tu. Druga mogućnost je da je mozak programiran da funkcioniše kao da je telo u potpunosti netaknuto – što znači da mozak ima nacrt tela sa svim delovima.
9 Tragom sna
Voćne mušice to rade. Tigrovi to rade. I ljudima kao da nikad nije dosta toga. Ne, ne toga. Govorimo o spavanju, toliko važnom da provodimo više od četvrtine života u njemu. Ipak, razlozi za spavanje ostaju zagonetni kao nepovezani san.
Naučnici znaju jedno: san je ključan za preživljavanje kod sisara. Produženi period bez sna može dovesti do promena raspoloženja, halucinacija, a u ekstremnim slučajevima i do smrti. Postoje dva stanja uspavanosti – spavanje bez brzih pokreta očiju (NREM), tokom kojeg mozak pokazuje nisku metaboličku aktivnost, i spavanje sa brzim pokretima očiju (REM), tokom kojeg je mozak vrlo aktivan. Neki naučnici smatraju da NREM spavanje daje telu odmor i zauzvrat čuva enegiju, slično hibernaciji. REM spavanje bi moglo pomagati u organizaciji pamćenja. Međutim, ova ideja nije dokazana i snovi tokom REM spavanja nisu uvek u uzajamnoj vezi sa pamćenjem.
10 Slatki snovi
Ako biste pitali deset osoba od čega nastaju snovi, verovatno biste dobili deset različitih odgovora. To je zato što naučnici još uvek razotkrivaju ovu misteriju.
Jedna mogućnost: Snovi vežbaju mozak stimulišući razmenu sinapsi među moždanim ćelijama. Druga teorija je da ljudi sanjaju o zadacima i emocijama kojima se nisu pozabavili tokom dana i da bi taj proces mogao pomagati u učvršćivanju misli i sećanja. Uglavnom, naučnici se slažu da se sanjanje dešava za vreme vašeg najdubljeg spavanja, nazvanog spavanje sa brzim pokretima očiju (REM).
IZVOR: LiveScience
Ivana u prevođenju, kao i u životu, uživa tragajući za smislom i značenjima, u novim idejama, slobodi kao i u ograničenjima.
Pročitajte i:
Usluge pisanja sadržaja za web sajtove
Opsesija za lajkovima uništava vaš život
Ovo su korisni imejl dodaci i pomagala
