Madagaskar je ostrvska zemlja za koju se vezuje jedan neobičan fenomen. Iako sa geološkog aspekta zvuči nemoguće, na ovom ostrvu su zabeležene vulkanske aktivnosti i brojni zemljotresi. Istraživači pokušavaju da otkriju uzrok ovih pojava.

FOTO: The Source

Prevela: Aeksandra Rilak

S obzirom na to da se vulkani formiraju na ivicama tektonskih ploča, kako je moguće da na Madagaskaru, koji se nalazi na sredini jedne tektonske ploče, postoje vulkani? Štaviše, ploča na kojoj se nalazi ovo ostrvo u Indijskom okeanu je veoma stara ploča na kojoj u poslednjih 80 miliona godina nisu zabeležene nikakve tektonske aktivnosti. Uprkos tome, ovo ostrvo pretrpi 500 zemljotresa godišnje i ima vulkane koji su bili aktivni u ne tako dalekoj prošlosti. Radi se o nekoliko hiljada godina, ali u geološkom smislu, kao da je bilo juče.

„Postojanje aktivnih vulkana na Madagaskaru bilo bi kao da postoje eruptivni vulkani u Sent Luisu (SAD)“, navodi Majkl Vajsešn, profesor planetarnih nauka na Vašingtonskom univerzitetu u SAD-u. U tom slučaju, šta se dešava na Madagaskaru?


FOTO: Wild Madagascar

Ovo ostrvo, koje je četrvrto na svetu po veličini, je komad zemlje koji se odvojio od Afrike pre 150 miliona godina zajedno sa Indijom, da bi se Indija zatim odvojila od Madagaskara pre nekih 65 miliona godina. Ostrvo je zato postalo veoma izolovano, i od Afrike i od Azije, što objašnjava zbog čega ima toliko složenu geologiju.

Kako bi utvrdili šta se dešava na ovom komadu zemlje, tim stručnjaka sa Vašingtonskog univerziteta je tokom pet godina proučavao površinu ostrva, kao i ono što se nalazi ispod krute Zemljine kore i spoljašnjeg omotača jezgra. „Pokušavamo da otkrijemo uzroke ove vulkanske aktivnosti na ostrvu“, objašnjava Martin Prat, šef istraživačkog tima.

Neobična izdignuća

Naučnici su otkrili tri oblasti sa vrelim kamenjem u omotaču koji se nalazi ispod tri različita vulkana na ostrvu. Otkrili su nešto veoma zanimljivo. „Otkrili smo duboke puteve u omotaču koji čine da se litosfera, čvrst površinski sloj Zemlje, deli na dva dela“, ističe Prat. Prat objašnjava da je površinski deo u prilično normalnom stanju, ali da je unutrašnji deo deformisan.


FOTO: Zanimljiva Geografija

„Otkrili smo da je na nekim delovima Madagaskara litosfera veoma tanka“, dodaje stručnjak. Ovo omogućava donjem omotaču da izbije na površinu. „Kako se penje naviše, oslobađa se pritisak i stena počinje da se topi.“ Kako navodi studija objavljena u časopisu „Zemlja i planetrane nauke“, zahvaljujući ovom fenomenu su se formirali vulkani. Ovo objašnjava i nastanak neobičnih izdignuća na severnoj polovini ostrva. Kada se ploča odvojila, prestala je da gura Zemljinu koru nadole, što je dovelo do izdignuća od otprilike jednog kilometra.


IZVOR: BBC

Aleksandra veruje da poslednje što čovek gubi nije nada, već smisao za humor.

***

Pročitajte i:

Amazonsko pleme čiji jezik nema reči za brojeve
Gobekli Tepe: najstariji hram na svetu
Mornari koji pevaju pingvinima

***

Ovaj tekst nastao je našom željom da mladi, koji žele da se oprobaju u prevođenju tekstova sa španskog, to iskustvo steknu i unaprede kod nas. Ukoliko želiš da budeš prevodilac u našem mladom timu, CV uz jedan prevedeni tekst, sa izvornim, pošalji na radionicaspanski@gmail.com, sa naznakom Prijava/Prevodilac. Otvoreno za sve od 15 do 35 godina. Prijem novih članova vršimo do svakog prvog dana u mesecu.


Želim povremeno da dobijam mejlove od portala o vestima, najnovijim konkursima i aktivnostima OVDE

Odricanje od odgovornosti

Komentari

VESTI