FOTO: LondonEveningStandard
Prevela: Katarina Štrangarov
Deca kreću u školu sa prirodnom radoznalošću i unutrašnjom motivacijom da uče. Učenje bi trebalo da bude prijatan proces, koji stimuliše maštu učenika, njihovu kreativnost, sposobnost da formiraju sopstveno mišljenje i sposobnost da rešavaju probleme koji imaju više od jednog ispravnog odgovora. Ovakva vrsta procesa učenja služi da pripremi učenike da postanu dobro informisani i produktivni članovi društva i da izgrade uspešne poslovne karijere u budućnosti. Nažalost, mnoga sadašnja obrazovna okruženja slamaju duhove učenika i nastavnika i isključuju njihovu unutrašnju motivaciju da uče i podučavaju.
Mnogi bogati i moćni pojedinci (i organizacije), sa malo ili u potpunosti bez iskustva u podučavanju, destruktivno utiču na obrazovni sistem i principe u njemu. Oni rade u korist čestih testiranja sa važnim posledicama za učenike, velikih odeljenja učenika, zatvaranja državnih škola i eliminisanje predmeta poput likovnog, osim kada su u pitanju njihova deca. Njihova deca najčešće pohađaju privatne škole sa malim brojem učenika po odeljenju, sa uslugama zdravstvene podrške, mnogo predmeta iz oblasti umetnosti i sa veoma malo ili bez čestih standardnih važnih testiranja za koje je potrebno mnogo sati pripreme. Ovo je licemerno i nehumano.
Deca treba da budu emotivno zdrava kako bi postala odrasli ljudi koji imaju uspešne i ispunjene živote. Razvoj njihove emotivne i društvene inteligencije je bitan kako bi izrasli u potpuno funkcionalne odrasle ljude koji poseduju humane vrednosti. Vrednosti kao što su: ljubaznost, briga za druge, ljubav, integritet i saosećanje nas čine dobrim ljudskim bićima. Učenici će naučiti ove vrednosti iz primera odraslih i na osnovu načina kako se odrasli ponašaju prema njima. Način na koji se odrasli postavljaju prema mnogim učenicima danas, umanjuje njihovo samopoštovanje, njihovu kreativnost, blokirajući njihov potencijal, učeći ih pritom da budu manje saosećajni.
FOTO: GreaterGood
Nastavnicima bi trebalo da bude dozvoljeno da podučavaju i kreiraju sopstveni nastavni plan na osnovnu predviđenog programa nastave. Potrebno im je vremena da nauče učenike da samostalno razmišljaju, umesto što provode sate na pripremama za testove. Njima je takođe potrebno vremena da sarađuju sa drugim nastavnicima.
Postoje države koje imaju odlične modele obrazovanja, kakav, na primer, ima Finska. Umesto kreiranja obrazovnog sistema na osnovu ovakvih uspešnih primera, mnoge države danas, uključujući i Sjedinjene Američke Države, usvajaju modele obrazovnog sistema na osnovu nekih loših primera, kao što je obrazovni sistem u Čileu.
Promene koje su potrebne za kreiranje odličnog obrazovnog sistema neće doći sa vrha na dole sve dok ne bude dovoljno akcije i pritiska od dole ka vrhu. Učenici, roditelji, nastavnici i zaposleni u školama će morati da protestuju u velikom broju kako bi došlo do bitnih promena. Primer ovoga se nedavno desio u Teksasu. Majke koje su bile nezadovoljne zbog čestih testiranja sa važnim posledicama za učenike, ubedile su državne političare da preduzmu odgovarajuće mere. Oni su glasali da se smanji broj godišnjih standardizovanih testova sa 15 na 5.
Hajde da kod učenika ponovo probudimo ljubav prema učenju, da ih učimo humanim vrednostima i da pružimo priliku našim nastavnicima da nauče učenike kako da samostalno razmišljaju.
IZVOR: EducationArticles
Katarina je ambiciozna mlada dama koja zeli da podeli delić svoje razigrane duše sa svetom.
