Proučavajući godinama zvukove koje prave orangutani, jedni od naših najbližih rođaka, naučnici iz Velike Britanije tvrde da su otkrili poreklo ljudskog govora.

FOTO: GEKKO

Prevela: Petrović Aleksandra

Adriano Rejs i Lameira i njegovi saradnici sa Univerziteta u Daramu snimili su i analizirali oko 5.000 zvukova sličnih zvuku coktanja ili zvuku poljupca, koje orangutani proizvode usnama. Prema rečima ovog naučnika, orangutani kombinuju ove zvukove slične našim suglasnicima kako bi preneli različite poruke. Lameira tvrdi da ovi zvukovi mogu da nam pomognu da shvatimo kako su naši preci sastavili prvu reč. Rezultati ove studije objavljeni su u časopisu Nature Human Behaviour.

Lameira objašnjava: „Ljudski jezik je vrlo napredan i složen. Glasovima možemo da prenesemo skoro svaku informaciju. Zbog toga smatramo da su reči možda nastale od neke vrste ʼosnovnog prethodnikaʼ reči kako bi se prenele složenije poruke. U suštini, posmatrali smo glasovni sistem orangutana kao vremensku mašinu koja nas vodi do epohe u kojoj su naši preci upotrebljavali ʼprethodnikeʼ onoga što mi danas nazivamo konsonantima i vokalima“.

Grupa naučnika je posebno proučavala ove zvukove, jer nastanak većine konsonanata (kao što su, na primer, /p/, /t/ i /k/) više zavisi od pomeranja usana, jezika i vilice, nego od samog glasa. „Ovi zvukovi ne zahtevaju korišćenje glasnih žica, tako da su sa akustičkog i artikulatornog stanovišta kao konsonanti“, objašnjava Lameira.

U odnosu na istraživanja o oglašavanju primata glasovima sličnim vokalima, proučavanje uloge konsonanta u evoluciji jezika je mnogo teže, smatraju naučnici. Međutim, prema rečima Serdža Viča, istraživača sa Univerziteta u Liverpulu i glavnog tvorca ove studije, konsonanti su kao osnovni „blokovi za zidanje“ u evoluciji jezika. „Većina ljudskih jezika ima više konsonanata od vokala, a što je više ʼblokova za zidanjeʼ, to je više kombinacija koje se mogu stvoriti“, tvrdi Vič.

Naučnici su snimili i analizirali 4.486 zvukova, koje je proizvelo 48 orangutana sa četiri različita životinjska staništa. Nakon preslušavanja hiljada i hiljada snimaka, utvrdili su da životinje pridaju ovim zvukovima različita značenja. Naučnici su ovo uporedili sa našim korišćenjem više reči za isti pojam, kao na primer kada kažemo kola, auto ili vozilo: „Orangutani kao da žele da se uvere u to da je poruka preneta, pa zato jednu stvar kažu više puta na drugačiji način“.

FOTO: Tamo i ovde

Studija pokazuje da bi, umesto napora da stvorimo složenije reči, ovaj „višak“ – stvaranje različitih zvukova koji imaju isto značenje, kako bi se naglasila poruka – mogao da bude taj koji je potpomogao bržu evoluciju jezika. „Ovo je jedan od načina da se osigura da ne dođe do nesporazuma, kao kod igre gluvih telefona“, zaključuje Lameira.


IZVOR: BBC

Aleksandra, večni borac za pravdu i slobodu

***

Pročitajte i:

Najstarija ptica je dobila mlade
Kako pronaći izgubljenog psa ili mačku
10 najskupljih pasa na svetu

***

Ovaj tekst nastao je našom željom da mladi, koji žele da se oprobaju u prevođenju tekstova sa španskog, to iskustvo steknu i unaprede kod nas. Ukoliko želiš da budeš prevodilac u našem mladom timu, CV uz jedan prevedeni tekst, sa izvornim, pošalji na radionicaspanski@gmail.com, sa naznakom Prijava/Prevodilac. Otvoreno za sve od 15 do 35 godina. Prijem novih članova vršimo do svakog prvog dana u mesecu.


Želim povremeno da dobijam mejlove od portala o vestima, najnovijim konkursima i aktivnostima OVDE

Odricanje od odgovornosti

Komentari

VESTI