Prema Institutu za onkologiju i radiologiju Srbije, u našoj zemlji svake godine od raka oboli oko 25.000 osoba, a Zdravstveno-statistički godišnjak RS pokazuje da je u 2015. godini umrlo čak 21.865 osoba od tumora. To je bio dovoljan razlog da se ekipa Requiem films-a doseti da, pomoću filma, prikaže život tih ljudi i koliko im znači podrška tokom borbe sa opakom bolešću.

Autor: Jovan Đukić

FOTO: Olovne godine - Facebook

Nakon premijere filma „Olovne godine”, razgovarali smo sa rediteljem filma, Bojanom Stefanovićem i glumcima, koji su za iSerbia podelili svoje utiske o filmu.

Šta je Requiem films i čime se bavite?

Requiem Films je neformalna omladinska organizacija iz Vršca, koja se volonterski bavi snimanjem filmova i muzičkih spotova.

Da li je možda pesma rok grupe EKV, „Olovne godine”, bila inspiracija za istoimeni naziv vašeg filma? Koje su sličnosti između navedene pesme i filma?

Kada smo počeli da radimo na filmu, ideja je bila da naslov bude višesmislen i da predstavlja teške godine i crnilo u kojem likovi pokušavaju da žive. Kada sam se već opredelio za naslov, setio sam se da EKV ima istoimenu pesmu, što je odličan spoj. „Olovne godine” su nekada bile termin kojim se opisivala pojačana represija i smanjenje slobode izražavanja, govora i mišljenja. Sad je pitanje šta se promenilo u odnosu na taj period i da li i dalje živimo u „olovnim godinama”? I u pesmi i na filmu, opisana je okolina u kojoj živimo.

Čija je bila ideja za film i zašto baš ta tematika?

Imao sam tu nesreću da mi nekoliko vrlo bliskih članova porodice umre upravo od raka, relativno brzo nakon što im je bolest otkrivena. Želeo sam da ispričam tu priču, tako da je film inspirisan stvarnim događajima.

Svedoci smo koliko ljudi u Srbiji godišnje umre od kancera, kojom brzinom im se životi gase, kao i da je porast novoobolelih posle bombardovanja Jugoslavije sve veći. Javna je tajna da su bombe, osim osiromašenog uranijuma imale plutonijum, kao i otpad iz prerade nuklearnog materijala. To je čist genocid koji smo oprostili i o kojem ćutimo, a koji će nas pratiti narednih nekoliko miliona godina.

Po čemu se ovaj film razlikuje od ostalih u tom filmskom žanru?

Možda po budžetu, jer je snimljen za 0 dinara... Možda i po surovoj realnosti, koju se ne trudi da ulepša ni u jednom frejmu. Mada je najbolje da gledaoci sami prosude po čemu se razlikuje, jer će svakako imati drugačiji doživljaj filma.

Opišite nam atmosferu sa snimanja i saradnju sa glumcima?

Na snimanju se trudimo da postignemo neku vrstu porodične atmosfere, vrlo smo bliski prijatelji i svi sve radimo. Dosta smo složni i trudimo se da nema tenzije, da nam tih nekoliko sati prođe uz šalu i ljubav koju gajimo prema filmskoj umetnosti. Radimo uz pomoć štapa i kanapa, što je vrlo frustrirajuće sa tehničke strane, ali se trudimo da sve bude maksimalno profesionalno i nastojimo da uz dobru zabavu rešimo sve poteškoće na koje nailazimo.

Saradnja sa glumcima je bila fenomenalna, od epizodista do glavnih uloga i mislim da smo imali ludu sreću što smo naišli na Ivanu Tomić i Marka Senića. Njih dvoje nose ceo film i mislim da „Olovne godine” nikako ne bi bile to što jesu da nije bilo njih u ulogama Milice i Marka.

Koja je poruka filma mladim ljudima?

Film je sniman sa ciljem da se realnost prikaže takva kakva jeste, da se stavi do znanja da postoje ljudi koji žive veoma teške priče, ali i da svako od nas može postati jedan od likova iz tih priča. Možda pesma na kraju filma šalje najjasniju poruku: „Siguran sam... Ili samo mislim da sam siguran”.

Koji su Vaši planovi za budućnost, individualno i kao organizacija Requiem films?

Dok „Olovne godine” žive festivalski život, imamo u planu nekoliko žanrovski različitih i dosta interesantnih projekata. Od dečijih i edukativnih emisija do akcione serije.

FOTO: Olovne godine - Facebook

Glumačka ekipa u sastavu: Jovan Sokolovac, Igor Minić i Marko Senić, rado je pristala na razgovor za portal iSerbia.

Kakvi su Vaši utisci o filmu?

Igor: Film nosi tešku i bolnu tematiku jedne surove realnosti u ovoj zemlji. Treba imati stomak za tako nešto kad nam se servira u ovom vremenu u kojem živimo i biti nečovek, pa ne podeliti s filmom barem jednu suzu. Ja sam zadovoljan filmom i mislim da smo učinili sve što je u našoj moći da realizujemo Bojanovu zamisao i poruku koju je želeo da pošalje ovim projektom.

Jovan: Ja sam prezadovoljan. Uspeli smo da napunimo kongresnu salu, što je van mojih očekivanja. Reakcija publike mnogo govori o kvalitetu filma. Ljudi koji su mi prilazili imali su samo reči hvale i stvarno sam ponosan što sam deo ovog projekta.

Opišite nam atmosferu sa snimanja?

Marko: Atmosfera je bila odlična. Svi smo se lepo družili. Pored toga što je film imao tužnu tematiku, raspoloženje u ekipi je bilo vedro.

Igor: Na snimanje „Olovnih godina” sam upao sasvim slučajno, kao zamena i bilo me je teško nagovoriti (smeh). S obzirom na tematiku filma, gledali smo da atmosfera bude i ostane pozitivna kad se kamera ugasi.

Koliko je bila zahtevna Vaša uloga?

Jovan: Svaka uloga je zahtevna na svoj način, tako da ne bih mogao nešto posebno izdvojiti što se tiče moje uloge. Miloš, lik kojeg tumačim, predstavlja borca koji po svaku cenu želi da izvuče Milicu iz situacije u kojoj se nalazi, ma kakav god završetak bio. Nije mi bilo teško da ga odglumim, jer sam i van filma sličan njemu...

Marko: Moja uloga nije bila toliko zahtevna što se tiče teksta, ali jeste pri iskazivanju emocija u nekim trenucima. Takođe sam imao pomoć cele ekipe.

FOTO: Olovne godine - Facebook

Koja je poruka filma mladim ljudima?

Igor: Poruka je jasna. Pogledajte film. Ne može biti jasnije. Stvarno je. Oko nas je, ali nastoj'mo da volimo, budimo jaki i budimo oslonac jedni drugima bez suvišnih pitanja i osuđivanja. Jer, tako mora, tako se jedino opstaje u ovom haosu.

Jovan: Ceo film je jedna poruka ili bar skretanje pažnje na surovu realnost koja nas okružuje. Ako ništa drugo, bilo bi dobro da mladi češće idu na kontrole.

Koji su Vaši planovi za budućnost?

Marko: Moji planovi nisu direktno vezani za glumu, mada nikad ne znamo šta će doneti budućnost.

Jovan: Voleo bih da ostanem u svetu glume, jer me snimanja stvarno ispunjavaju.

Igor: Bliža budućnost - večeras su prženice iliti pofezne na tapeti, tako da ću omastiti brke. A za dalju budućnost - čuće se.

Šta biste poručili našim čitaocima?

Jovan: Želim samo da se zahvalim svima koji su došli na premijeru našeg filma, ljudima koji nas podržavaju i svima koji su pomogli da snimimo „Olovne godine”.

Marko: Moja poruka čitaocima je da vredno rade za svoje snove i da nikada ne odustaju, jer će se to jednog dana isplatiti.

Igor: Gledamo se!

Fotografije iz filma i sa premijere možete pogledati na sledećem linku.


Jovan veruje da male promene mogu da naprave veliku razliku.

***

Pročitajte i:

Zašto su dodatno i samoobrazovanje popularni?
Kako se prilagoditi akademskom životu?
Kako da se izdvojite iz mase diplomiranih?

***

Ovaj tekst nastao je našom željom da stvorimo alternativni veb prostor za mlade gde mogu da pišu o onim temama koje smatraju važnim, iskreno i bez ograničenja! Ukoliko želiš da i ti budeš član našeg mladog tima tvoje ideje su dobrodošle! CV i jedan tekst pošalji na urednistvo@iSerbia.rs uz Cc na office@iSerbia.rs, sa naznakom „Prijava / novinar“. Otvoreno za sve od 15 do 35 godina. Prijem novih novinara vršimo do svakog prvog dana u mesecu.


Želim povremeno da dobijam mejlove od portala o vestima, najnovijim konkursima i aktivnostima OVDE.

Odricanje od odgovornosti

Komentari

VESTI